Na prvi pogled, izgledalo je kao da nije u stanju ni da hoda.
Desna noga mu je bila okrenuta ka unutra, a leva ka spolja.
To je izgledalo kao da je Manuel Fransisko dos Santos trebalo da završi u cirkusu, a ne na fudbalskom terenu.
Ali samo mu dodajte loptu i čovek kojeg su zvali Garinča - Ptičica - moći će sa njom da uradi nezamislivo.
Tačno 88 godina od kada se rodio, vreme je da se fudbal priseti užitka koji je pružao ljudima i opuštenosti s kojom je igrao igru koju je toliko voleo.
Umetnost driblinga kao da je bila izmišljena za ovog Brazilca koji je igrao slobodnog duha, ali s vremena na vreme i uz bezobzirno zanemarivanje krajnjeg ishoda, što je potpuno nezamislivo u kontekstu današnjeg sporta u kojem dominira upravo rezultat.
- Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
- Kako su Puškaš i Mađari na Vembliju počeli revoluciju
- Sovjetski genije fudbala koga svet nije upoznao
Tokom jednog meča je, kažu, toliko zaludeo protivničkog defanzivca da je ovaj pao na zemlju, pa je Garinča samo protrčao pored njega.
Ali je onda stao, vratio se do njega, podigao ga sa zemlje i potom nastavio da prodire po krilu.
Njegov biograf, Rui Kastro, čoveka kojeg su navijači zvali „anđeo sa krivim nogama" opisuje i kao najamaterskijeg fudbalera kojeg je profesionalni fudbal stvorio.
Na žalost po Garinču, rođenog u Pau Grandeu, provinciji Rio de Žaneira, njegov bezbrižni duh koji je ispoljavao u fudbalu, ali i u životu, stvorio mu je više problema nego što su to bili u stanju da urade njegovi protivnici na terenu.
Jer, Garinča je bio alkoholičar.
Voleo je, baš kao i njegov otac kojeg je alkohol koštao života, kašasu, vrstu brazilskog ruma. Njih dvojica su delili i više nego izraženu naklonost prema suprotnom polu.
Garinča je bio oženjen Nairom, devojkom iz mladosti, a ona mu je rodila osam devojčica pre nego što ju je ostavio 1965. godine.
Odluka da počne da živi sa Elzom Soareš, čuvenom brazilskom pevačicom sambe koja je takođe ranije bila udata, Garinču je koštala reputacije zlikovca u istoj onoj štampi koja ga je nekada veličala.
Dodajmo tome još nekoliko drugih veza i dolazimo do najmanje 14 Garinčine dece.
I pored toga što nije bio u stanju da svoj život dovede u red, Garinča je na fudbalskom terenu ostvarivao izuzetne rezultate.
- Johan Krojf i magija totalnog fudbala
- Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
- Kako je Maradona postao zlatni dečko
Kako je Brazil pokorio svet?
Brazilu je pomogao u dva trijumfa na Svetskim prvenstvima, 1958. i 1962, bio je prvi strelac i najbolji igrač turnira u Čileu, a osvojio je i tri titule prvaka sa Botafogom.
Ali Garinčin uspeh je bio mnogo veći nego što to pokazuju njegovi trofeji.
On je pomogao u stvaranju legende o lepom fudbalu, mitskim statusom sa kojim se ime Brazila povezuje širom sveta.
Pre nego što je Garinča sa svojim saigračima stigao u Švedsku na prvenstvo sveta u fudbalu 1958, Brazil je bio predmet podsmeha u svetskim fudbalskim krugovima.
Bili su smatrani drugorazrednim timom čak i u okviru njihovog kontinenta, gde je Urugvaj predstavljao dominantnu silu pošto je osvojio titulu na prvom prvenstvu sveta 1930, a zatim i, katastrofalno po Brazil, i drugu, pobedom nad domaćinom na Marakani 1950.
Ovaj poraz na sopstvenom terenu, poznat i kao ,,kobno finale", ostavio je duboke ožiljke na brazilsku igru, tako da je reprezentacija otputovala u Švedsku pojačana psihologom u svojim redovima, što je do tada bio nezabeležen potez.
Nije trebalo da brinu.
Garinča je do treće utakmice bio na klupi, ali je zaigrao protiv moćnih Rusa.
Uz pomoć Didija, Vave i Pelea - razorio ih je.
Zatim su tesno savladali Vels sa 1:0, razneli Francusku Žista Fontena sa 5:2, a potom razbili i Švedsku sa 5:2 u finalu u Stokholmu i tako postali prvi tim koji je osvojio prvenstvo sveta van svog kontinenta.
Nekadašnji reprezentativac Velsa, levi bek Mel Hopkins, koji je bio direktno zadužen za Garinču tog 19. juna 1958. u Geteborgu tokom četvrtfinalne utakmice, opisuje protiv kakve se prirodne nepogode susreo tog dana.
„Kada bi stao pred vas sa nogama koje su svaka išla na svoju stranu, nema sumnje da je mogao da bude proglašen i za bogalja. Ali Bože dragi, kako je samo igrao", kaže Hopkins koji je sa Totenhemom osvojio Liga i FA kup 1961. godine.
„Napadao je sa takvim žarom da je, po mom mišljenju, u tom trenutku bio opasniji i od Pelea - bio je fenomen, sposoban za čistu magiju.
„Teško je bilo zaključiti na koju će stranu otići zbog tih svojih nogu i zato što je pođednako koristio i levu i desnu nogu, tako da je tokom prodora mogao da ode i ka sredini terena, ali i da nastavi prodor preko krila. Takođe, imao je strahovit šut".
Garinča bi i danas bio prava zvezda, tu nema nikakve dileme, bio je pravi superstar, zaključio je Hopkins.
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
- Uspon i pad Bruna - priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
Sin u Švedskoj
„Garinča bi i danas bio prava zvezda, tu nema nikakve dileme. Bio je pravi superstar".
Sledeće, 1959. godine, tokom turneje po Švedskoj i kratke ljubavne avanture, rodio se njegov jedini sin, Ulf Lindberg.
Ulf nikada nije sreo oca, ali je uvek ponosno govorio: ,,Niko nije kao Garinča! Njegov igrački stil je uvek bio jedinstven i takav će zauvek ostati".
Ulfa je njegova majka dala na usvajanje kada je imao samo devet meseci.
Kada je napunio sedam godina, rekli su mu da je njegov otac Garinča.
Ipak, otac i sin se nikada nisu sreli.
„Mnogo mi nedostaje to što ga nikada nisam upoznao", priznaje Ulf.
„Često mislim o tome koliko bi bilo divno da sam mogao da upoznam oca i da mu kažem koliko ga cenim".
„Ali to nije bilo moguće. Nažalost, on je imao užasan problem sa alkoholizmom".
Kada je postao punoletan, Ulf je pozvan da bude gost na Svetskom prvenstvu u Argentini i da tamo konačno upozna oca koji je trebalo da za jednu TV stanicu komentariše utakmice na prvenstvu.
„Ali to se nije desilo", kaže Ulf. „Moj otac je i dalje pio i nije se osećao dobro".
„Ostaje sećanje na njega. U jednim švedskim novinama sam video jedan naslov koji je nastao nakon njegove partije protiv ruskog tima. Pisalo je: Sa koje planete je došao Garinča".
- Evaristo - fudbalski majstor koga su voleli i Real i Barselona
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
Nastavak karijere
Garinčino mesto u analima fudbala kao jednog od najvećih, osigurano je 1962, na prvenstvu sveta u Čileu.
Kada se Pele povredio tokom druge utakmice na turniru, Garinča je preuzeo mesto lidera tima i svojim blistavim nastupima inspirisao Brazil da osvoji drugu titulu.
Dao je dva gola u četvrtfinalu protiv Engleske, još dva u polufinalu protiv domaćina, da bi potom, i pored prehlade koju je imao, pomogao da njegov tim pobedi Čehoslovačku u finalu.
Igrač turnira je bez sumnje bio pravi superstar - a tako se i ponašao. Garinča je trošio novac na razne prijatelje, usputne prolaznike, devojke i sve širu familiju.
Do početka Svetskog prvenstva 1966, on je bio samo imitacija pravog Garinče.
Povreda kolena koju je vukao za sobom već izvesno vreme, sprečavala je one njegove čuvene eksplozivne napade koji su ga činili ubitačnim napadačem.
U poslednjoj utakmici koju je odigrao u reprezentativnom dresu, njegov tim je poražen sa 3:1 od Mađarske - bio je to njegov prvi poraz sa reprezentacijom u 60 utakmica koje je odigrao za svoju zemlju.
Pele je bio povređen i nije igrao na toj utakmici, što je značilo da njih dvojica, igrajući zajedno, nikada nisu izgubili meč u žutom dresu.
Garinčina karijera je tako bila okončana, iako je još mnogo godina proveo lutajući Južnom Amerikom i Evropom u pokušajima da je produži.
Bio mu je potreban novac da bi mogao da izdržava i alkoholizam i svoju porodicu, ali mu je posao bio potreban i da bi se malo odmorio od pića.
Bio je umešan u nekoliko saobraćajnih udesa, jednom je i oca pregazio, a onda je, u aprilu 1960, udario u kamion i tada je poginula njegova tašta.
Ovaj incident je samo pojačao njegov odnos sa alkoholizmom.
Soareš ga je izbacila pošto je pijan udario i njih dvoje su se razveli 1977.
Garinča je konzumirao tolike količine alkohola, da više nikome nije bio od koristi.
Šest godina kasnije, 20. januara 1983, umro je u 49. godini - samo 21 godinu pošto je bio opšte priznat kao najveći fudbaler na svetu.
Umro je od ciroze jetre, prikačen na infuziju u bolnici u Rio de Žaneiru.
Jedan od najvećih zabavljača u istoriji sporta je umro u bedi, bez novca i nesposoban da pobedi demone koji su tako tragično skratili njegov život.
Neka i ova godišnjica njegovog rođenja bude šansa da se oda počast jednom od najvećih sinova ovog sporta.
Garinča, „radost fudbala", nikada ne sme da bude zaboravljen.
Pogledajte video o dečaku koji je oduševio skaute Arsenala
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
