Klimatske promene, pandemija korona virusa i vakcinacija našli su se na vrhu liste tema na samitu lidera najvećih svetskih privreda u Italiji.
Ovo je prvi put da se lideri grupe G20 sastaju uživo otkako je počela pandemija.
Ipak, predsednici Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin nisu doputovali u Rim, već su se obratili putem video linka.
Pregovori su organizovani usred sve ozbiljnijih upozorenja o neophodnosti smanjenja emisije štetnih gasova.
Grupu G20 čine predstavnici 19 država i Evropske unije.
A upravo zemlje iz G20 su odgovorne za oko 80 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida.
- Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi
- Novčana pomoć od 100 evra i u Francuskoj
- Udarac na superbogataše i poreske rajeve - da li je moguć pravedniji sistem
Mario Dragi, italijanski premijer, otvorio je dvodnevni samit rekavši da „samostalno delanje nikako nije opcija".
„Moramo da činimo sve da prevaziđemo razlike", poručio je Dragi.
Sastanak u Rimu mogao bi da odredi i ton i pravac predstojeće COP26 samita o klimatskim promenama u Glazgovu.
Očigledno je da i dalje postoje jasna neslaganja zemalja oko toga šta bi koja od njih trebalo da uradi u borbi protiv klimatskih promena.
„Multilateralno delovanje je najbolji odgovor na probleme sa kojima se danas suočavamo.
Na mnogo načina, to je najbolji mogući odgovor", jasan je bio Dragi.
Boris Džonson, britanski premijer, rekao je za BBC da su klimatske promene „najveća pretnja čovečanstvu."
„One predstavljaju opasnost da će civilizacija krenuti da ide unazad", istakao je Džonson.
- Krah berze i Velika depresija - „majka svih kriza"
- Zašto bogataši kupuju malteške pasoše
- Kratak vodič kroz poreske rajeve i ofšor kompanije
Ipak, on je priznao da ni samit G20 ni COP26 neće zaustaviti globalno zagrevanje, ali je dodao da bi ako budu donete prave mere, mogli da ograniče rast temperature na planeti.
Prema navodima Rojters agencije, sačinjen je nacrt dokumenta u kojem se ističe obećanje grupe G20 da će raditi na ograničenju rasta temperature na 1,5 stepeni.
„Za to će biti potrebne razumni i učinkoviti potezi svih država", navodi se u nacrtu.
U dokumentu se ističe da je potrebno da razvijene države pronađu 100 milijardi dolara godišnje, iz privatnih i javnih izvora i da tim novcem pomognu manje razvijenim zemljama u borbi protiv klimatskih promena.
Tako obećanje su prvi put najrazvijenije zemlje dale 2009, ali ga nisu ispunile do danas.
Analiza
Džejms Lendejl, dopisnik iz oblasti diplomatije
Poslednjih nekoliko godina brojne zemlje su pokušavale da postanu lideri.
Proizvodile su sopstvene vakcine, uspostavljale trgovinska ograničenja i stavljale privredni rast kao prioritet u odnosu na klimatsku krizu.
Poruka Marija Dragija je da to mora da prestane.
Italijanski premijer kaže da lideri G20 žele da uspore globalno zagrevanje, spreče nejednakost u raspodeli vakcina i donesu svetu privredni oporavak.
Zato moraju da počnu da razmišljaju u pravcu multilateralizma.
A to ne znači samo da dođu na samit.
Ponekad to podrazumeva da se globalni interesi stave iznad nacionalnih.
To je veliki izazov jer može političarima da odnese glasove.
Za sada nijedan od svetskih lidera ne deluje da je spreman da uradi tako nešto.
Šta su još teme samita?
KOVID: Nejednaka raspodela vakcina je prva što liderima mnogih država pada na pamet.
Mario Dragi, italijanski premijer, rekao je da „moralno neprihvatljiva" činjenica da je samo tri odsto od ukupno šest milijardi izdatih doza vakcine stiglo u najsiromašnije zemlje.
On je pozvao ostale državnike „da zajedno urade sve što je moguće da se vakciniše 70 odsto svetskog stanovništva do polovine sledeće godine."
POREZ: Očekuje se da svetski lideri podrže globalnu minimalnu korporativnu poresku stopu od najmanje 15 odsto. Takav predlog već je podržalo 140 zemalja.
U nacrtu dokumenta poziva se da ona bude uvedene tokom 2023. Navodno, postoji širi načelni dogovor zemalja.
IRAN: Džo Bajden, američki predsednik, trebalo bi da se sastane sa Borisom Džonsonom, britanskim premijerom sa idejom da se oživi nuklearni sporazum sa Iranom.
Planirani su i Bajdenovi sastanci sa Emanuelom Makronom, predsednikom Francuske i Angelom Merkel, odlazećom nemačkom kancelarkom. Novi razgovori sa Teheranom trebalo bi da počnu sledećeg meseca.
Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.
Bonus video:
