U jednom gradu na severu Čilea nije neuobičajeno da stanovnici naiđu na drevne mumije.
„Možda bi nekim ljudima bilo neobično da žive nad grobljem, ali mi smo se navikli", kaže Ana Marija Nieto, koja živi u čileanskom lučkom gradu Arika.
Arika, na granici sa Peruom, izgrađena je na peščanim dinama pustinje Atakama, najsuvlje pustinje na svetu.
Ali dugo pre nego što je ovaj obalski grad osnovan u 16. veku, oblast je bila dom naroda Činčoro.
- Parada mumija: Egipatski faraoni na ulicama Kaira
- Tajne drevnog Egipta: Otkriveni sarkofazi stari 2.500 godina
- Presuda u Peruu napisana jezikom Inka
Njihova kultura dospela je u svetske vesti u julu kad je UNESKO dodao stotine mumija koje su tu sačuvane na spisak Svetske kulturne baštine.
Mumije naroda Činčoro prvi put je dokumentovao 1917. godine nemački arheolog Maks Ule, koji je pronašao neke od očuvanih tela na plaži.
Ali bile su potrebne čitave decenije istraživanja da bi im se odredile godine.
Metod radioaktivnog ugljenika na kraju je pokazao da su mumije stare više od 7.000 godina - što je više od dva milenijuma starije od mnogo poznatijih egipatskih mumija.
Kultura naroda Činčoro
- Prekeramička kultura koja je trajala od 7.000 do 1.500 godina pre n.e.
- Sedentarni ribolovci i lovci-sakupljači
- Živeli su na teritoriji današnjeg najsevernijeg Čilea i južnog Perua
- Mumificirali su mrtve na sofisticiran i evokativan način
- Smatra se da je mumificiranje započelo kao način da se sačuvaju uspomene na mrtve
To mumije naroda Činčoro čini najstarijim poznatim arheološkim dokazima o veštački mumifikovanim telima.
Antropolog Bernardo Arijaza, ekspert za Činčoro, kaže da su oni praktikovali namerno mumificiranje.
To znači da su koristili pogrebnu praksu za konzervaciju tela umesto da su ih ostavljali da se mumifikuju na suvoj klimi - mada su na ovim lokacijama pronađena i neka prirodno mumifikovana tela.
Na telu bi se napravili mali rezovi organi bi bili izvučeni kroz njih, a telesne šupljine bi bile isušene i koža oguljena, objašnjava Arijaca.
Narod Činčoro bi onda napunio telo prirodnim vlaknima i prućem kako bi ostalo uspravno, pre nego što iskoristi trsku da zašije kožu nazad.
Nalepili bi i gustu crnu kosu na glavu mumije i prekrili njeno lice glinenom maskom s otvorima za oči i usta.
Konačno, telo bi bila ofarbano prepoznatljivom crvenom ili crnom farbom uz pomoć pigmenata iz minerala, žute ilovače, mangana i gvožđe oksida.
Metodi Činčora i pristup mumificiranju značajno su razlikovali od onih kod Egipćana, kaže Ariajaca.
Ne samo da su Egipćani koristili ulje i zavoje, već je i mumificiranje bilo rezervisano isključivo za pokojne pripadnike elite, dok su Činčoro mumifikovali muškarce, žene, decu, bebe, pa čak i fetuse, nevezano za njihov status.
Pogledajte video o najstarijoj egipatskoj mumificiranoj trudnici
Život sa mrtvima
Sa stotinama mumija pronađenim u Ariki i na drugim lokacijama u proteklom veku, meštani su naučili da žive uz posmrtne ostatke, a često i na njima.
Otkrivanje posmrtnih ostataka tokom građevinskih radova ili kad pas nanjuši i iskopa delove mumije nešto je što su doživele čitave generacije meštana.
Ali oni dugo vremena nisu shvatali koliko su ti ostaci značajni.
„Ponekad nam meštani pričaju kako su deca koristila lobanje kao loptu za fudbal i skidali odeću sa mumija, ali sada znaju da nam se jave kad nađu nešto i da to ne diraju", kaže arheološkinja Džanina Kampos Fuentes.
Meštanke Ana Marija Nieto i Paola Pimentel uzbuđene su što je UNESKO prepoznao važnost kulture Činčora.
Žene predvode udruženja stanara blizu dve lokacije na kojima se vrše iskopavanja i tesno sarađuju sa grupom naučnika sa lokalnog Univerziteta Tarapaka kako bi pomogli zajednici da bolje razume važnost kulture Činčora i da bi se osigurali da će se dragocene lokacije čuvati.
Postoje planovi da muzej iz kraja - u kom čitavi redovi posmrtnih ostataka Činčora leže ispod ojačanog stakla da bi posetioci mogli da ih gledaju - dobije novi interaktivni dodatak.
Ideja je da se obuče meštani da budu vodiči kako bi mogli da predstave vlastito nasleđe drugima.
Trenutno je izložen samo delić od više od tristotinak mumija Činčora.
Većina se nalazi u arheološkom muzeju San Miguel De Azarpa.
Muzej, u vlasništvu i pod upravom Univerziteta Tarapaka, nalazi se na 30 minuta vožnje od Arike i ima impresivnu postavku koja prikazuje proces mumificiranja.
Planira se i veći muzej na samoj lokaciji u koji bi bilo smešteno više mumija, ali potrebna su i sredstva da bi se osiguralo da su one sačuvane na pravi način kako ne bi propale.
Arijaza i arheološkinja Džanina Kampos takođe su ubeđeni da Arika i okolna brda i dalje čuvaju mnoga blaga koja još nisu otkrivena.
Ali potrebno je više sredstava da bi se ona pronašla.
Gradonačelnik Herardo Espindola Rohas nada se da će dodavanje mumija na spisak Svetske kulturne baštine predstavljati koristan podstrek turizmu i privući dodatna ulaganja.
Ali on je svestan i da svaki razvoj treba da se izvede na pravi način, u saradnji sa zajednicom i sa posebnom pažnjom posvećenom očuvanju lokacija.
„Za razliku od Rima koji leži na spomenicima, stanovnici Arike žive na posmrtnim ostacima i mi moramo da zaštitimo te mumije."
Urbanistički planovi postoje, a arheolozi su prisutni svaki put kad se vrše građevinski radovi, kaže on, da bi bili sigurni da dragoceni ostaci nisu narušeni.
Gradonačelnik Espindola takođe je čvrsto rešen da, za razliku od drugih delova Čilea, gde su turističke agencije i multinacionalne kompanije pokupovale zemlju da bi izvukli dobit od turističkih atrakcija, nasleđe Arike treba da ostane u rukama njenog naroda i donese korist lokalnoj zajednici.
Predsednica udruženja stanara Ana Marija Prieto sigurna je da će svi imati koristi od novonastale slave mumija.
„Ovo je mali grad, ali veoma srdačan.
„Želimo da turisti i naučnici iz čitavog sveta dođu i nauče nešto o neverovatnoj kulturi Činčora sa kojom živimo čitavog našeg života."
Možda će vas zanimati i ovaj video: Kako izgleda obnavljanje mosta iz doba Inka
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
