Sud u Izraelu suspendovao je aukcijsku prodaju alatki koje su korišćene za tetoviranje zatvorenika u koncentracionom logoru Aušvic, posle žalbe preživelih iz Holokausta.
Auksiju u Jerusalimu pokušao je da organizuje Meir Colman iz Jerusalima.
On je rekao da se radi o kompletu svojevrsnih pečata napravljenih od igala.
Istakao je da je to jedan od najšokantnijih predmeta iz Holokausta i da želi da se nađe u pravim rukama.
Prvi čovek izraelskog memorijala posvećenog žrtvama Holokausta ocenio je da je ovakva aukcija „moralno neprihvatljiva".
- Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
- Kako je suđenje Adolfu Ajhmanu za Holokaust ujedinilo Izrael
- „Otkrila sam da je moj deda nacista dok sam pisala njegovu biografiju“
- Efraim Zurof i lov na naciste: Kako smo našli Dinka Šakića i zašto nam je izmakao Šandor Kepiro
Predmeti su dostigli aukcijsku cenu od 3.400 dolara (oko 2.920 evra) u trenutku kada sud doneo odluku o suspenziji.
Sudsko ročište na kojem će se odlučivati da li će aukcija biti nastavljena održaće sa 16. novembra.
„Takav zločinački predmet ne treba da ima vlasnika.
Prodaja ovakvih stvari je nelegalna i u suprotnosti je javnim moralom i pristojnošću", rekao je advokat Udruženja organizacija ljudi koji su preživeli Holokaust.
„Ovaj predmet nije privatno vlasništvo, već jezivi spomenik koji pripada svima i treba da služi kao dokaz zločina nacista i njihovih pomagača", istakao je David Forer.
Kolet Avital, predsedavajuća jednog od udruženja preživelih logoraša i logorašica, rekla je za agenciju AFP da su ovi predmeti korišćeni da se od ljudskih biće naprave brojevi i da im je mesto u muzeju.
Meir Colman nije želeo da komentariše odluku suda.
Ipak, istakao je da je „on poslednji koji bi želeo da umanji ili potceni vrednost Holokausta".
„Želim da ovaj predmet dospe u prave ruke i da ne nestane sa stranica istorije", dodao je Colman.
Komplet ima 14 pečata i upustvo za upotrebu koje je štampao proizvođač, kompanije Aeskulap (Aesculap).
Prema podacima Američkog memorijalnog muzeja Holokausta, logorašima su tetovirani iglama poređanim u obliku brojeva koje su povremeno menjane.
Igle su zabijane u kožu logoraša, a onda je u rane utrljavano mastilo.
Ove tetovaže su bile trajne i postale su jedan od najmračnijih simbola nacističkih zločina tokom Holokausta.
Nacistička Nemačka i njeni saveznici su tokom Drugog svetskog rata ubili šest miliona Jevreja.
Prema navodima aukcijske kuće, ovo je jedan od tri kompleta za tetoviranje logoraša za koje se zna da postoji.
Jedan od njih čuva se u Vojnom muzeju u Sankt Peterburgu u Rusiji.
Drugi je u muzeju u Aušvicu, u mestu u današnjoj Poljskoj gde je bio najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor.
Pogledajte video o ženi koja je preživela Holokaust i oprostila nacistima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
