Zagonetka zašto ljudi rastu i dostižu pubertet ranije nego do sada može se objasniti senzorom u mozgu, kažu naučnici.
Prosečna visina ljudi u Velikoj Britaniji porasla je za 10 centimetara tokom 20. veka, i do 19,8 centimetara u drugim zemljama, pre svega zbog kvalitetnije ishrane.
Ali sve do sada, naučnici nisu razumeli kako se to tačno dešava.
Rezultat novog otkrića mogao bi da dovede do lekova za povećanje mišićne mase i terapije protiv odloženog rasta, kažu britanski istraživači.
Naučnici već dugo znaju da ljudi koji se kvalitetno hrane i u dovoljnim količinama, i imaju tendenciju da rastu i brže sazrevaju.
U Južnoj Koreji, na primer, visina odraslih je porasla kako se nacija transformisala iz siromašne zemlje u razvijeno društvo.
Ipak, u delovima južne Azije i Afrike ljudi su tek nešto viši nego pre 100 godina.
- Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi"
- „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
- Tajna dugog i zdravog života leži u manjim porcijama
„Praviti mnogo beba"
Poznato je da signali iz hrane dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, „govoreći mu" o nutritivnom zdravlju tela i pokrećući rast.
Nova studija istraživača sa Univerziteta u Kembridžu, zajedno sa timovima drugih engleskih i američkih univerziteta, objavljena u časopisu Nejčr, otkrila je moždani receptor iza tog procesa.
Zove se MC3R (MC3R) i predstavlja ključnu vezu između ishrane i razvoja i rasta pola.
„On govori telu da smo u redu, da imamo mnogo hrane tako da brzo rastemo, uskoro ćemo ući pubertet i praviti mnogo beba", rekao je profesor Stiven O'Rahili, autor studije sa Kembridža.
„Nije ovde reč o magiji - imamo kompletan dijagram koji objašnjava kako se to dešava."
Kada moždani receptori ne rade kako treba, istraživači su utvrdili da su ljudi nižeg rasta, te da su ušli u pubertet kasnije od drugih.
Tim je pretražio genetski sastav pola miliona dobrovoljaca koji su se prijavili u UK Biobank - ogromnu bazu podataka genetskih i zdravstvenih informacija - da bi potvrdili nalaze.
Deca za koju je utvrđeno da imaju mutacije gena koje ometaju moždane receptore, bila su niža i teža od druge, što pokazuje da efekat otpočinje rano u životu.
Istraživački tim je pronašao jednu osobu koja je imala mutacije u obe kopije gena za MC3R, što je izuzetno retko i štetno.
Ova osoba je bila veoma niska, a pubertet je počeo posle 20. godine.
- Zašto su neki ljudi izuzetni
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Studentkinja za sedam dana rešila matematički problem star 50 godina
Lek za budućnost
Istraživači su proučavali miševe kako bi potvrdili da je i kod životinja isto.
Ovo otkriće moglo bi da pomogne deci sa ozbiljnim problemima u rastu i kašnjenju puberteta, kao i onima koji su slabi zbog hroničnih bolesti i moraju da izgrade mišiće.
„Buduća istraživanja bi trebalo da istraže da li lekovi koji selektivno aktiviraju MC3R mogu da pomognu u preusmeravanju kalorija u mišiće i druga tkiva, sa izgledima za poboljšanje fizičke funkcionalnosti takvih pacijenata", rekao je profesor O'Rahili.
Naučnici su već identifikovali moždani receptor koji kontroliše apetit, nazvan MC4R, a oni kojima nedostaje obično su gojazni.
Mogu li ljudi nastaviti da rastu?
Postoji plafon za visinu koji se dostiže kada ljudi ostvare vlastiti genetski potencijal.
Faktori poput zdravlja i ishrane imaju ogroman uticaj da li će se to desiti.
Kada deca iz siromašnijih porodica dobiju dovoljno hrane i kalorija, mogu da porastu do visine koju nasleđuju od roditelja i baka i deda.
Viši ljudi generalno žive duže i manje je verovatno da će patiti od srčanih problema, a mogu i da zarađuju više.
Ali ljudi ne mogu zauvek da rastu.
Kao i u mnogim drugim zemljama u Evropi, prosečna visina ljudi u Velikoj Britaniji je porasla tokom prošlog veka - ali u poslednjih 10 godina postoje znaci da kriva stagnira.
U drugim zemljama, najveći porast visine tokom prošlog veka zabeležen je kod žena u Južnoj Koreji i Iranaca.
Najviši ljudi na svetu su muškarci rođeni u Holandiji (više od 182 centimetra), dok su najniži - žene rođene u Gvatemali (140 centimetara).
Pogledajte video: „Visina mi nikad nije predstavljala problem"
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
