Migrantska kriza na granici Belorusije i Poljske postaje sve teža, dok hiljade ljudi sa Bliskog istoka i iz Afrike pokušavaju da uđu u Poljsku.
BBC odgovara na neka osnovna pitanja o tome kako su ovi ljudi stigli dovde.
Prema sajtu Flajtradar24 (Flightradar24), u narednih sedam dana 21 let stići će u Minsk iz Istanbula, 12 iz Dubaija i jedan iz Bagdada.
Sajt ne računa uvek čarter letove.
Značajan broj putnika na tim letovima najverovatnije su migranti koji, uz prećutnu podršku beloruskih vlasti, koriste ovu zemlju kao tranzitnu stanicu da bi stigli u zemlje Evropske unije.
- Migrantska kriza: Belorusija preti da će prekinuti isporuke gasa ka Evropskoj uniji
- Kako Belorusija pomaže „turistima“ da uđu u EU
- Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
Kako je počela migrantska kriza
Od 2020. godine, beloruske vlasti ukinule su ili u značajnoj meri pojednostavile zahteve za vizu za 76 zemalja.
Među njima su zemlje zahvaćene oružanim sukobima, poput Sirije, Libije, Iraka i Avganistana, koje mnogi civili pokušavaju da napuste.
U Siriji, Iraku i Turskoj, putničke agencije su počele da reklamiraju putovanja u Belorusiju, istovremeno nudeći smeštaj i zaposlenje u EU.
Stotine sličnih ponuda pojavilo se na Vocapu, najpopularnijem servisu za poruke u regionu.
Takvo putovanje košta između 10.000 i 20.000 dolara, u zavisnosti od uslova.
Nemački emiter Dojče vele tvrdi u svojoj istrazi da su beloruski konzulati čak delegirali pravo tim putničkim agencijama da unesu beloruske vize u njihove pasoše.
Ove godine je Belorusija u značajnoj meri povećala broj letova za Bliski istok.
U zemljama EU - na primer, francusko Ministarstvo spoljnih poslova ovo navodi - pretpostavlja se da iza ovih ponuda putničkih agencija stoje beloruske vlasti.
Odakle pristižu migranti/izbeglice?
U leto 2021. godine, Irak je bio glavna tačka polazišta.
U septembru, Visoki predstavnik za spoljne poslove EU Žozep Borelj uspeo je u pregovorima da navede iračke vlasti da smanje broj letova za Belorusiju.
Sada Kurdi iz Sirije čine najveći broj ljudi koji na ovaj način pokušavaju da uđu u EU.
U Siriji, njih ugrožavaju i vlasti zemlje i ekstremisti Islamske države.
Drugi uključuju stanovnike Libije, Avganistana, Jemena i brojnih afričkih zemalja u kojima se vodi politički ili verski oružani sukob, kao, na primer, Kongo ili Etiopija.
Kako oni stižu do belorusko-poljske granice?
Prvo, preko redovnih (a ređe čarter) letova avio kompanija Balavija, Turske i Katara, kao i avio kompanije za jeftine letove FlajDubai.
Sve donedavno, viza za izbeglice, ako im je uopšte bila potrebna, unošena je u pasoš na aerodromu.
Na odlaznim izlazima (gejtovima) je gotovo nemoguće identifikovati putnike kao migrante ili izbeglice.
Oni imaju novac, dokumenti su im uredni, odeća im se ne razlikuje - i nema razloga da avio kompanije ne propuste putnike u avion.
Šta se dešava posle toga nije najjasnije.
Video snimci koje sami migranti prave po dolasku u Minsk pokazuju da je transfer od aerodroma do Minska a potom do litvanske ili poljske granice dobro organizovan.
Ali nemoguće je reći zasigurno ko je organizator.
Kako migranti i izbeglice prelaze granicu?
Na početku migrantske krize, granična straža Poljske i Litvanije propuštala je ljude i slala ih u posebne ustanove.
Istovremeno, ministarstva spoljnih poslova obe zemlje odmah su optužila Belorusiju da organizuje ovu novu pojavu.
Kada su stotine, a potom i hiljade ljudi počele svaki dan da pokušavaju da pređu granicu, Poljska i Litvanija su prestale da ih propuštaju i počele da utvrđuju granicu ogradom od bodljikave žice.
Trenutno granica može da se pređe samo ilegalno, ali mnogi su spremni da pokušaju.
Ili se probiju kroz barijeru koju pravi granična straža (bila su dva takva incidenta 9. novembra) ili traže oblasti koje nisu čuvane.
Granica između Belorusije i Poljske duga je skoro 400 kilometara, a njen značajan deo čine šume ili močvare.
A šta je sa beloruskom graničnom stražom?
Sudeći po desetinama izjava samih izbeglica i migranata i snimcima koji su javno objavile litvanske i poljske vlasti poslednjih nedelja i meseci, beloruska granična služba direktno podstiče izbeglice da ilegalno prelaze granicu.
Sajt beloruske granične službe voljno komentariše migrantsku krizu, ali tvrdi da mnoge izbeglice čak ni ne znaju da im treba viza da bi prešle granicu.
„Belorusija daje sve od sebe da zaustavi ilegalnu migraciju.
Razlozi za ovaj priliv mogu se naći u podršci zemalja EU 'kolor' revolucijama [izraz koji se koristi da se opišu narodni ustanci protiv dugogodišnjih vladara] u regionima u kojima je normalan život uništen ili se vodi rat", kaže se na sajtu ministarstva.
U intervjuu za beloruski list Naša Niva, anonimni granični zvaničnik opisao je aktivnosti svoje službe kao „potpuno obezvređivanje zakona i zakletve".
Gde na kraju stižu migranti?
I Poljska i Litvanija takođe su samo tranzitne zemlje za izbeglice i migrante.
Mnogi nameravaju da stignu do Nemačke, Francuske, Austrije i Holandije, gde možda imaju rodbinu ili poznanike.
Prema nemačkim vlastima, najmanje 5.000 ljudi već je stiglo u Nemačku preko Belorusije.
- Granični zidovi, žice i ograde: Kako je svet u poslednjih 70 godina dobio više od 70 barijera
- Intervju na tepihu, sirijsko kumstvo i ljudi duhovi - jedan dan na izbegličkoj ruti sa Nikolom Kovačevićem
Da li se izbeglice i migranti zadržavaju u Belorusiji?
Da, ali vlasti ne objavljuju njihove prave brojke.
Prema izjavama stanovnika Minska, stotine ljudi kampuju po tržnim centrima, podzemnim prolazima i ulazima stambenih zgrada širom grada.
Možda zbog ovoga, plašeći se da bi situacija mogla da se otrgne kontroli, poslednjih dana su beloruske vlasti postrožile uslove ulaska u zemlju.
Posebno su prestale da izdaju vize na aerodromu za građane najproblematičnijih zemalja: Sirije, Irana, Avganistana, Nigerije i Jemena.
- Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Devojčicu drže više od 500 dana u pritvoru za migrante u Americi
Da li Rusija igra ulogu u migrantskoj krizi?
Zvaničnici mnogih zemalja EU veruju u to.
Na primer, poljski premijer Mateuš Moravjeci je rekao: „Ovaj napad koji sprovodi Lukašenko osmišljen je u Moskvi".
„Čovek koji stoji iza svega je predsednik Putin."
Ruske vlasti kategorički odbacuju te optužbe. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nazvao je reči Moravjeckog neodgovornim i neprihvatljivim.
Ipak, nemačka kancelarka Angela Merkel apelovala je na Putina da interveniše u krizi, koju EU smatra „hibridnim napadom" sa ciljem da se destabilizuje blok.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
