Pregovarači u Glazgovu razmatraju novi nacrt sporazuma koji treba da pomogne u sprečavanju posledica klimatskih promena.
Razgovori na konferenciji COP26 trebalo je da se završe u petak, ali su produženi zbog nedoumica koje su donele subvencije za ugalj, fosilna goriva i finansijska pomoć siromašnijim zemljama.
Sednica na kojoj će se usvojiti konačne odluke očekuje se u subotu - ali nije do kraja jasno da li će se pregovori nastaviti.
Zemlje u razvoju nisu zadovoljne napretkom u oblasti koja je poznata kao „gubici i štete", ideji da bogatije zemlje treba da kompenzuju siromašnije zbog uticaja na klimatske promene na koje one ne mogu da se prilagode.
Naučnici kažu da će nas ograničenje globalnog porasta temperature na 1.5 stepen u odnosu na predindustrijsko doba zaštititi od najopasnijih uticaja klimatskih promena.
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku" - koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
- Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
- Oprezne pohvale za neočekivani klimatski dogovor Kine i Amerike
To je ključni deo Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji je većina država potpisala.
Za postizanje cilja potrebno je smanjenje globalnih emisija za 45 odsto do 2030. godine, do 2050. cilj je da se dostigne nula.
Uništenje koralnih grebena je jedan od primera globalnog zagrevanja i porasta temperature za dva stepena, kažu naučnici.
U novoj verziji dogovora predstavljenoj u subotu govori se o „ubrzanom naporu ka postepenom ukidanju neregulisanog korišćenja uglja u proizvodnji energije i neefikasnih subvencija za fosilna goriva".
Aktivisti ovakvu formulaciju kritikuju kao preblagu, dok neki primećuju da je ovo prvi put da se ugalj eksplicitno spominje u dokumentima Ujedinjenih nacija ovog tipa.
Nacrt predstavljen u subotu, navodi da su Kina i Saudijska Arabija u grupi zemalja koje žele da se subvencija za fosilna goriva ukloni.
Boris Džonson, premijer Velike Britanije rekao je da bogate zemlje moraju da daju više novca kako bi se pomoglo državama u razvoju da što manje koriste fosilna goriva.
Bivši premijer Velike Britanije Toni Bler rekao je za BBC Njuzkast podkast da je Džonsonova odgovornost „da pređe s ideje na realizaciju", ali da je nešto tako teško ako nema podrške i drugih političkih lidera.
Seve Peniu ministar finansija države Tuvalu, u Okeaniji, koja je posebno ugrožena zbog porasta nivoa mora, održao je emotivan govor, rekavši da njegov narod bukvalno tone.
„Pitanje je života i preživljavanja mnogih, molimo da se u Glazgovu donese odluka. Ne smemo da padnemo", rekao je Peniu.
Novac koji su bogatije zemlje obećale siromašnijim za borbu protiv klimatskih promena i dalje je jedna od najspornijih tačaka.
Razvijene zemlje su se 2009. godine obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju do 2020, ali taj cilj nije ispunjen.
Uprkos obećanjima datim na COP26 do sada, planeta i dalje ide ka zagrevanju od 2,4 stepena Celzijusova, pokazuje izveštaj Merača klimatskih parametara.
Šta je dogovoreno na COP26?
Do sada je predstavljena serija dogovora postignuta između grupa zemalja.
- SAD i Kina su dogovorile da rade zajedno na smanjenju porasta svetske temperature
- Više od 100 svetskih lidera obećalo je da će zaustaviti krčenje šuma i pošumljavati do 2030. godine. U toj grupi je i Brazil, dom Amazonske prašume.
- SAD i Evropska unija objavili su partnerstvo koje će raditi na smanjenju emisija metana sa efektom staklene bašte do 2030. - smanjenje metana u atmosferi se smatra jednim od najboljih načina za brzo smanjenje globalnog zagrevanja
- Više od 40 zemalja obavezalo se da će smanjiti korišćenje uglja - najveći korisnici Kina i SAD još nisu potpisali
- Osnovan je novi savez koji obavezuje zemlje da odrede datum za prestanak upotrebe nafte i gasa i zaustave istraživanja gde ih ima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.u
Bonus video:
