Jedna od najznačajnijih scena u Žici je njena prva. Detektiv Džimi Meknalti, kog igra britanski glumac Dominik Vest, sedi na stepeništu ispred zgrade u oronulom delu Baltimora, ispitujući mladog crnca o lokalnom dečaku koji je ubijen.
Njih dvojica gledaju u telo dečaka, čiji je nadimak bio Snot Bugi.
On je u kraju bio poznat po tome da igra lokalnu igru sa kockicama sve dok se ne nakupi novca na zemlji, a onda zgrabi novac i pobegne s njim.
Obično bi ga, kaže mladić Meknaltiju, drugi igrači samo uhvatili i „premlatili kao vola u kupusu".
Ali nekome - ne znamo kome - konačno je dozlogrdilo i taj ga je ubio.
„Ako je Snot Bugi uvek krao novac, zašto ste mu uopšte dozvoljavali da igra?", pita Meknalti.
„Moraš", odgovara mladić. „Ovo je Amerika, čoveče."
On tu repliku izgovara kao da je odgovor na sve.
A i jeste.
Emitovana na HBO-u od 2002. do 2008. godine, Žica se ističe kao toliko originalna i jedinstvena serija zato što je gotovo antipolicijska.
- Kako je „Žica“ postala najbolja TV serija svih vremena
- Zvezda serije Žica, nezaboravni Omar, pronađen mrtav
- Majkl Kej Vilijams preminuo od slučajnog predoziranja
Dok se konvencionalne američke policijske serije usredsređuju na hrabre pojedince koji se bore protiv ponekad disfunkcionalnog sistema, veći deo Žice bavi se upravo tim sistemima i koliko njihova korupcija, inercija i nepravda izneveravaju američki narod.
Skoro polovina svih kritičara stavila je seriju u svojih najboljih 10, a skoro četvrtina anketiranih stavila ju je na prvo mesto, navodeći kao razlog njen opis moći, rase, klase i američkog života
Nije ni čudo, onda, što su 206 međunarodnih kritičara koji su glasali u anketi BBC Kulture odabrali Žicu za do sada najbolju TV seriju 21. veka.
Bila je to ubedljiva pobeda; skoro polovina svih kritičara stavila je seriju u svojih najboljih 10 a skoro četvrtina anketiranih stavila ju je na prvo mesto, navodeći kao razlog njen opis moći, rase, klase i američkog života.
„Drago mi je da je serija izdržala test vremena", kaže autor serije Dejvid Sajmon govoreći o ovoj pobedi.
„Nije nas zanimalo da li su likovi dobri ili loši.
„Scenaristi su u glavama imali ideju: 'Ako društvo već ima ruku sprovođenja reda i zakona, koji je posao te institucije? Šta to policija radi?'
„Ako pišete jednu takvu seriju, ona će istrajati onoliko dugo koliko je takav sistem na snazi."
U vreme kad je prvi put emitovana, počast kao što je ova nije izgledala mnogo verovatna.
Iako se kritičarima Žica dopadala, nije baš bila veliki hit među gledaocima, ostvarujući uglavnom prosečnu gledanost. (Sajmon kaže da im je gledanost treće sezone delom ubilo debitantsko prikazivanje Fudbala nedeljom uveče i Očajnih domaćica).
Jedva je bila zapažena na najprestižnijoj ceremoniji televizijske industrije, nagrade Emi za udarni termin; bila je nominovana za scenarističke nagrade u dve različite godine, ali je nije osvojila nijednom.
Ali njen uticaj na televiziju - sa onom vrstom antiheroja, eksplicitnim nasiljem, autentičnim pričama i složenim zapletima koji će postati standardna praksa u svetu striming televizije - pokazao se nemerljiv u godinama pošto je okončana.
- Porodica Soprano: Revolucionarna serija o kojoj ćemo pričati doveka
- Serija Frejžer na ekranima posle 20 godina
- Marvelov „Loki" je serija koju su obožavaoci sve vreme čekali
„Dve Amerike"
Priča Snota Bugija mogla bi da bude izjava o misiji Žice.
Gledaoci su upozoreni da ulaze u jedan veoma specifičan svet sa vlastitim pravila, načinom govora, očekivanjima i opasnostima.
Koliko god neobično izgledala publici odrasloj na Porocima Majamija i Hil strit bluzu, međutim, bila je to i jedna veoma američka operacija, odražavajući kako se zemlja nosi sa ljudima o kojima radije ne bi razmišljala.
Ali ova serija se postarala da vi o njima razmišljate veoma duboko.
Propovedala je u dvorištima blokova geta dok su momci na ćoškovima prodavali drogu.
Prikazivala je snalaženje zavisnika od droge koju su pokušavali da zarade novac tako što kradu bakarne cevi iz kuća u izgradnji.
Dokumentovala je nestanak dobro plaćenih manuelnih poslova za američku radničku klasu.
Prikazala je sve različite načine na koji iskusni baltimorski policajci mogu da iskoriste bazičnu psovku dok ispituju dokaze na mestu zločina.
Raskošne linije priče u seriji istraživale su kako se sistemi kotrljaju, služeći interesima moćnih dok istovremeno melju prosečne ljude dovoljno baksuzne da im se nađu na putu
Žica je otkrila da sistemi postoje svuda.
Čak i osiromašeni kvartovi Baltimora imaju birokratiju i kućna pravila - vodi ih kao fabrička naselja industrija koja dominira lokalnom privredom: trgovina drogom.
Tokom pet sezona, Žica se detaljno bavila nekim od ovih disfunkcionalnih struktura: u policiji, politici, obrazovanju, sindikatima, medijima, pa čak i u bandama trgovaca drogom.
U svakom od tih slučajeva, raskošne linije priče u seriji istraživale su kako se ovi sistemi kotrljaju, često služeći interesima moćnih dok istovremeno melju prosečne ljude dovoljno baksuzne da im se nađu na putu.
Usput, sistemski rasizam, nesposobna birokratija i ravnodušnost lidera kojima bi trebalo da je stalo uspevaju da uguše urbane centre Amerike.
Ima smisla da ova priča o sistemima potekne od dve vrste ljudi koji ih dobro poznaju: bivšeg pandura i bivšeg novinara.
Dejvid Sajmon je okvirno zasnovao Žicu na iskustvima svog scenarističkog partnera Eda Bernsa, bivšeg baltimorskog policijskog detektiva i školskog nastavnika.
Sajmon je bivši reporter koji je pisao o policiji za list Baltimor san, napisavši dve knjige o svojim iskustvima i doživevši da se jedna od njih pretvori u seriju na NBC-u Odeljenje za ubistva: Život na ulici, dok je sa Bernsom radio na tome da realizuje drugu kao HBO-ovu mini-seriju Ćošak.
Kad sam razgovarao sa Sajmonom o Žici za Kolumbija džornalizam rivju 2018. godine, rekao mi je da priče i likovi iz serije deluju autentično zato što je pisao o postojećim situacijama i ljudima koje je poznavao iz vremena dok je radio za Baltimor san.
Rekao je da Žica govori o dve Amerike - jednoj vezanoj za obećanje o američkom uspehu i napredovanju, a drugoj potpuno odvojenog od njega.
„Sve vreme bih govorio: 'Vidite, postoji, na primer, 479 serija o jednoj Americi.
„Tokom jednog kratkog perioda od pet sezona, mi smo radili seriju o toj drugoj Americi koja je zapostavljena."
- Supermen jednom nedeljno: 20 godina serija Smolvil
- O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne
- Stigla „Utopija" - zašto svet obožava paranoične serije i filmove
Uloge koje su probile glumce
Žica je bila posebno umešna u opisivanju neuspeha decenijama duge strategije američke vlade da zaustavi ilegalnu trgovinu drogom, poznatu kao „Rat protiv droga".
Kad detektiv Meknalti uspe da izmanipuliše policijsku službu da se ostrvi na jednu posebno efikasnu i nemilosrdnu ekipu dilera droge u Zapadnom Baltimoru - na kraju iskoristivši uređaje za prisluškivanje po kojima je serija dobila ime - mi vidimo da je posao sa drogom jedino zaposlenje koje je preostalo muškarcima određenih godina u tom delu grada.
Policijski rad u Žici počinje da se svodi više na nameštanje statistike koja odgovara nadređenima i političarima nego na rešavanje samih zločina.
A rat protiv droga vrlo brzo postaje rat protiv siromašnih.
I to posebno crnaca.
Usredsredivši se na one tipove likova koje je glavnotokovska televizija retko prikazivala, Žica nam je takođe podarila viziju o crncima sa onom vrstom dubine koju je američka televizija retko pokazivala
Ova ideja je otelotvorena u sceni iz treće sezone u kojoj se pojavljuje jedan od mojih omiljenih likova, policijski major Hauard „Bani" Kolvin kog igra Robert Vizdom.
Kolvin je iskusni policajac užasnut koliko naglasak na hapšenjima i zaplenama ilegalnih droga stvara generacije policajaca koji su zaboravili kako se rešavaju zločini.
Kolvin to objašnjava mladom naredniku Elisu Karveru (Set Gilijam), ističući da Karver nema izvore u kraju u kom radi koji bi mu rekli šta se tamo stvarni dešava.
Umesto toga, Karver i njegove kolege se ponašaju kao okupatorska vojska, uleću u kraj, pohapse gomilu mladih ljudi i ponovo izlete napolje.
„Kad nešto nazovete ratom, uskoro će se svi ponašati kao ratnici", kaže Kolvin Karveru.
„A kad ste u ratu, treba vam neprijatelj. I uskoro, svako na svakom ćošku je vaš neprijatelj. I kvart u kom treba da služite kao policajac, odjednom samo postane okupirana teritorija."
Ovih dana je opšteprihvaćena istina da 50 godina kaznenog policijskog rada nije zaustavilo ilegalnu trgovinu drogom u Americi; sredinom 2000-tih, bio je to mnogo trnovitiji koncept za jednu televizijsku policijsku seriju.
Ipak, Žica je oduvek odbijala ono što je Sajmon nazvao narativom „tanke plave linije", u kom su neustrašivi policajci opisani kao poslednja linija odbrane protiv razuzdanih dilera droge i zavisnika.
Usredsredivši se na one tipove likova koje je glavnotokovska televizija retko prikazivala, Žica nam je takođe podarila viziju o crncima sa onom vrstom dubine koju je američka televizija retko pokazivala.
Spisak je bio fantastičan za ono vreme:
- zavisnik/policijski doušnik Redžinald „Babls" Kazins u prosvetljujućem tumačenju Andrea Rojoa;
- porodično orijentisani nemilosrdni gangster Avon Barksdejl u tumačenju Vuda Harisa;
- Idris Elba kao Barksdejlov poručnik Stringer Bel, koji sanja da iskoristi taktike iz poslovne škole za izgradnju legalne imperije;
- Sonja Son kao gej policijska detektivka Kima Gregs;
- Vendel Pirs kao Meknaltijev naprasiti partner Vilijam „Bank" Morlend;
- Feliša Pirson kao plaćeni ubica sa vlastitim imenom Feliša „Snup" Pirson, kao i mnogi drugi.
Oživljavanje ovih likova tražilo je ozbiljne glumce.
A jedna od najvažnijih zaostavština Žice je način na koji je predstavila televizijskoj publici tumače uloga koji će kasnije postati etablirana imena. Taj spisak započinje sa Elbom, koji je igrao jednog od najlegendarnijih likova u seriji i od tada izgradio karijeru koja varira od Marvelovih filmova i Odreda otpisanih do Lutera na televiziji.
Vest je ostvario sličan uspeh, od filmova kao što su 300 do BBC-jevih Jadnika, a igraće princa Čarlsa u predstojećoj sezoni serije Kruna na Netfliksu.
Među druga krupna imena iz Žice spadaju: Majkl B. Džordan (Crni panter), Set Gilijam (Okružen mrtvima), Ejdan Gilen (Igra prestola), Ejmi Rajan (Nestala bez traga), Vendel Pirs (Džek Rajan), Lens Redik i Džejmi Hektor (Boš), Glin Turman (Fargo) i Redž E. Kejti (Fantastična četvorka).
Sajmon zaslužnima za pronalaženje fantastičnih glumaca koji se nisu pojavljivali u mnogo istaknutih projekata ranije smatra direktorke za kasting Aleksu Fogel i Pet Moran.
Ali on ima još jedan razlog zašto neki od glumaca u seriji nisu bili toliko poznati do tada.
„Mnoga ta imena su afroamerička", kaže on.
„A u vreme kad je Žica krenula, afroamerički glumci su bili među najneiskorišćenijim glumcima u Holivudu.
„Televizijske mreže su bile nemilosrdne prema serijama koje su imale veliki broj crnih likova.
„Mislile su da belci to neće gledati. Ali HBO se toga nije plašio."
- Legendarna šahistkinja tuži Netfliks zbog serije Damin gambit
- Koliko je autentična istorija u seriji „Crna guja“
- Kako je izgledala sovjetska verzija „Gospodara prstenova“
Čovek koji je najbolje otelotvorio uspeh Žice u pronalaženju fantastičnih glumaca za jedinstvene uloge je pokojni Majkl Kej Vilijams.
Vilijams je udahnuo život još jednom legendarnom liku: Omaru Litlu, pljačkašu koji uteruje strah u kosti dok orobljava dilere droge.
Omar je takođe bio otvoreno gej, redefinišući i preispitujući ideje o crnačkoj muževnosti kao lik koji je nesumnjivo kul, drži se vlastitog moralnog kodeksa i usput voli druge muškarce.
Vilijams će nastaviti da ruši slične granice i u budućim svojim ulogama, zaradivši nominaciju za Emi igrajući skrivenog geja u HBO-ovoj horor seriji smeštenoj u pedesete Lavkraftova zemlja pred smrt u septembru.
Ali Žica ga je probila - bila je to zlatna prilika za mladog crnog čoveka s upadljivim ožiljkom na licu koji se prethodno pojavljivao kao plesač u video spotovima.
Da se razumemo, Žica je imala mana.
Ponekad je bilo teško pratiti njene linije priče, a radnja je umela da bude spora.
Njena druga sezona, usredsređena na sindikate i luke, i poslednja sezona, koja se bavila medijima, često se navode kao njena slabija izdanja.
Serija je i prilično usredsređena na muškarce, iako nekoliko ženskih likova postaju istaknute ličnosti.
Kad se sve sabere i oduzme, međutim, Žica je zaslužila svoje mesto među najboljim serijama 21. veka zato što ne postoji savremena televizijska serija koja je bolje dočarala razna zla koja muče američki eksperiment danas, od neefikasnih političara do toksične policije, izumirućeg tržišta rada, osiromašenih kvartova i sistemskog rasizma.
Ona je predstavila viziju o zajednici toliko izmučenoj problemima, da nije sposobna ni do kraja da ih prepozna, a kamoli da ih reši.
Što zaista zvuči poprilično kao Amerika danas.
Erik Degans je televizijski kritičar NPR-a.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
