Veleprodajne cene gasa u Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji porasle su za 17 odsto, pošto je nemački energetski regulator poništio odobrenje za pokretanje kontroverznog gasovoda Severni tok 2, koji treba da poveže gasom delove Rusije i Nemačke.
Kompanija koja upravlja gasovodom mora da posluje u skladu sa nemačkim zakonom, pre nego što se konačno odobri projekat od 10 milijardi evra, navodi se u obrazloženju odluke.
Kritičari strahuju da će gasovod povećati energetsku zavisnost Evrope od Rusije.
Gasovod je završen u septembru, ali se u procesu dosta kasnilo.
- Gasna kriza u Evropi - Putin kaže da nikome neće uskratiti energent ako zatraži
- Severni tok 2 - kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
- Merkel kaže da Putin ne sme da koristi gasovod kao oružje
Prolazeći ispod Baltičkog mora, Severni tok 2 će udvostručiti moskovski izvoz gasa u Nemačku, ali će takođe zaobići Ukrajinu, koja godinama zarađuje od tranzitnih naknada zbog gasovoda koji prolaze njenom teritorijom od Rusije do Evrope.
Nemačke kompanije su uložile velika sredstva u gasovod dužine 1.225 kilometara, a bivši kancelar Gerhard Šreder je odigrao veliku ulogu u njegovom razvoju.
Cene gasa su već bile visoke pre ovog poslednjeg zastoja u projektu.
Hladna zima u Evropi prošle godine izvršila je dodatni pritisak na zalihe i, kao rezultat, nivoi uskladištenog gasa su mnogo niži od uobičajenih.
Pogledajte video: Šta se krije iza energetske krize u Evropi
Političko oružje
Iz nemačkog regulatora kažu da bi „bilo moguće da operator gasovoda Severni tok 2 dobije dozvole samo ako je pravno organizovan u skladu sa nemačkim zakonom".
Odluka će verovatno odložiti projekat na nekoliko meseci, a čak i kada dobije nemačko odobrenje biće potrebno zeleno svetlo Evropske komisije.
Regulator je saopštio da će njegova procedura odobrenja ostati suspendovana sve dok „glavna imovina i ljudski resursi" ne budu prebačeni sa matične kompanije Severni tok 2 sa sedištem u Švajcarskoj na njenu nemačku filijalu, koja poseduje i upravlja nemačkim delom gasovoda.
Ukrajina se protivi Severnom toku 2, koji je predsednik Volodimir Zelenski opisao kao „opasno geopolitičko oružje".
Britanski premijer Boris Džonson je ove nedelje rekao da uskoro dolazi do izbora „između uključivanja sve većeg broja ruskih ugljovodonika u gigantske nove cevovode i zalaganja za Ukrajinu, mir i stabilnost".
- Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi
- Merkel kaže da Putin ne sme da koristi gasovod kao oružje
- Ko će se prvi zalediti u Evropi ako stane gas iz Rusije 1. januara
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je nedavno da bi Rusiji mogle biti uvedene dodatne sankcije ako koristi gasovod protiv Ukrajine.
Odluku nemačkog regulatora da suspenduje dozvolu za rad Severnom toku 2 pozdravila je ukrajinska energetska kompanija Naftogas.
Poljska gasna kompanija PGNiG odgovorila je pozivom na energetsku solidarnost u EU, kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja.
Konzorcijum Severni tok 2 odbio je da komentariše moguća odlaganja izvoza gasa.
Prema gasnoj direktivi EU, proizvođači gasa moraju biti odvojeni od kompanije koja je vlasnik gasovoda.
Pored nemačkog Unipera i BASF-ove jedinice Vinteršela, udeo u projektu imaju i druge evropske kompanije, među kojima anglo-holandski Šel, OMV iz Austrije i Endži iz Francuske.Nemačka vlada procenjuje da će „prirodni gas nastaviti da daje značajan doprinos snabdevanju Nemačke energijom u narednim decenijama", navodeći da je „bolji za klimu u poređenju sa drugim fosilnim gorivima jer proizvodi manje ugljen dioksida".Ali grupe za zaštitu životne sredine u zemlji, kao što je Deutsche Umwelthilfe, protive se Severnom toku 2, tvrdeći da je on nekompatibilan sa nemačkim ciljevima u borbi protiv klimatskih promena koje je napravio čovek.
Srbija i gas
Najavljujući odlazak u Moskvu i razgovor sa Putinom 25. novembra o gasu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će od ruskih partnera tražiti uvoz tri milijarde kubnih metara gasa godišnje i sklapanje ugovora na deset godina.
„Imamo ugovor do Nove godine, ali nam i sada treba intervencija da obezbedimo dovoljne količine. Trošimo rezerve iz Banatskog dvora, treba nam proširenje", rekao je Vučić u intervjuu Televiziji Hepi.
Najavio je da će od Mađarske tražiti da Srbiji odobri korišćenje njihovih skladišta za gas da bi „mogla da ga povlači kad god nam treba".
„Srbija i Ukrajina imaju najjeftiniju struju za građane u Evropi, a i gas je među najjeftinijima, Srbija ga plaća 270 dolara za 1.000 kubnih metara, a danas je sa 960 dolara skočio na 1.100 dolara za 1.000 kubnih metara.
„Niskom cenom struje i gasa privlačimo investitore", rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, trenutnu situaciju sa gasom otežavaju nemačke vlasti, koje odbijaju da propuste ćerki firmi protok gasa, zbog čega je cena gasa samo u toku jednog popodneva naglo skočila.
„To je pitanje za celu našu zemlju jer nam od toga zavisi dolazak investitora, da li ćemo imati struju i rezerve.
„Struja nam je skočila na oko 250 evra po megabat satu, dakle četiri do pet puta više. Nema te zemlje koja to može da izdrži", rekao je Vučić.
- Zašto struja u Srbiji poskupljuje i koliki će vam biti račun od 1. februara
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
- Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
Prilikom nedavne posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, predsednik Srbije je rekao je da je zamolio i njega i predsednika Rusije da cena gasa za Srbju ostane ista.
Ocenio je da su razlozi za gasnu krizu politički, a ne ekonomski, a da „niko u svetu ne želi da prizna tu grešku".
Dodao je i da će energetska kriza kriza trajati najmanje šest meseci, a da se nada da neće potrajati dve godine.
„Uvođenje karbon taksi (na struju koja se proizvodi iz neobnovljivih izvora energije) je urađeno brzo, naprečac, a ne postepeno kako bi se tržište prilagodilo na to.
„Drugo, ovo je druga godina sa korona virusom, mnoge zemlje su iskoristile jeftine zalihe gasa, ali nisu obnavljale vlastita skladišta i treće, nisu želele da sklapaju dugoročne ugovore sa Rusijom", rekao Vučić.
„Meni su govorili da sam lud jer nisam želeo da zatvorim ugljokopove. Ne možete da balansirate struju sa vetrom i solarom.
„Kriza je mnogo veća nego što mislite, rastu cene građevinskog materijala svuda u Evropi. Ko je za to kriv?
„Sreća da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom, da nismo ja bih mogao samo da uzmem konopče da se obesim", rekao je Vučić prilikom posete Lavrova.
Vučić je odbacio navode da Moskva vrši pritiske na zvanični Beograd u oblasti energetike.
Dodao je da zapravo Srbija vrši pritiske na ruske partnere, da dobije najpovoljniju cenu prirodnog gasa u Evropi.
„Dali su nam najpovoljniju cenu, ja i molim i vršim pritiske.
„Imam obećanje Lavrova da će tražiti od Putina da Srbija ima najpovoljnije cene. Znam čoveka (Putina), imaćemo najjeftiniji gas.
„Visoke (tržišne) cene gasa mi ne možemo da platimo, iako imamo više novca nego ikad", rekao je Vučić.
- Pogledajte video o solarnim farmama:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
