Tek što je bio srušen Berlinski zid, u Pragu se 17. novembra 1989. godine okupilo 15.000 studenata.
Bio je to trenutak koji je prethodio kraju komunizma u Čehoslovačkoj, a trideset dve godine kasnije obeležavaju ga narodi obe države, i Česi i Slovaci.
Tri znamenite lokacije u češkoj prestonici simbolišu komunistički režim i njegovo rušenje - mirno svrgavanje s vlasti koje je postalo poznato kao Plišana revolucija.
- Kako je invazija okončala Praško proleće 1968. godine
- Ko je Miloš Zeman, čovek koji ne voli Kosovo
- Dan kad je streljan Čaušesku: Rumunska revolucija - sećanja i rane
Park Letna
„Živeo sam u samom centru Praga, 15 metara od Venceslavovog trga", priseća se novinar i prevodilac Tomas Tulinger, koji danas ima 51 godinu.
„Tada sam nosio dužu kosu, tako da kad god da je bilo nekakve pobune protiv režima, policija bi me svaki put privela dok idem kući, čak i kad ništa nisam uradio", dodaje on uz grleni smeh.
Tomas je prisustvovao većini demonstracija koje su potresale komunističku Čehoslovačku i seća se perioda pre 1989. godine kao vremena kad je sloboda postojala jedino u porodici i među prijateljima.
Protesti su započeli 17. novembra mirnom studentskom šetnjom koju je brutalno ugušila policija za razbijanje demonstracija; usledili su masovni protesti na Venceslavovom trgu na kojima je govorio disident i književnik Vaclav Havel; i, potom, najveći protest od svih, u parku Letna, na koji je došlo, procenjuje se, 800.000 ljudi.
Trideset dve godine kasnije, Tomas gaji oprečna osećanja prema životu dok stoji pored barice na Letni.
To je ogromno, jalovo prostranstvo na kom su se nekada održavale prvomajske parade i na kom se, pre nego što je srušen 1962. godine, nalazio najveći spomenik Staljinu u Evropi.
Iako je isprva sve delovalo ružičasto, on sada smatra da su stvari vrlo malo promenile u odnosu na osamdesete.
„Sve danas pomalo liči na ono što smo zvali 'salama komunizam' - dajte ljudima nešto da jedu, nešto da piju i oni će ćutati."
Za mnoge Čehe, liberalni i humanistički stavovi bivšeg predsednika Vaclava Havela, koji je umro 2011. godine, danas su izuzetno toksični.
Tomas više ne živi u Pragu i žali se da su svetonazori u njegovom gradiću mnogo manje prosvetljeni i tolerantni nego u kosmpolitskoj prestonici.
On širi jaknu da pokaže majicu sa sloganom Havel A Nice Day.
„Kad bih ovo nosio u Litomjeržicama, bio bih direktno napadnut ili bi me makar gledali popreko."
Pogledajte video o sovjetskoj invaziji na Prag
Mala Strana
Kraća vožnja tramvajem vodi vas niz brdo do četvrti Mala Strana, sa starim crvenim krovovima ušuškanim u senci Praškog zamka.
Ona je dom jedne od pet najposećenijih turističkih atrakcija u Pragu - Lenonovog zida, malog dela zida u senci drveća preko pute francuske ambasade.
„Kad je umro Džon Lenon 1980. godine, neko je oslikao malu česmu koja je virila iz zida tako da izgleda kao Lenonova nadgrobna ploča", kaže slikar i dizajner Pavel Stastni, koji je 1989. godine bio 24-godišnji kustos galerije.
Stastni je odabran da osmisli logo za Havelov Građanski forum, politički pokret koji je uskočio da popuni prazninu nastalu padom komunističkog režima.
Mali hram ubrzo je postao problem za vlasti.
Počeo je da privlači dugokose tipove sklone „andergraundu" koji su slušali zapadnjačku muziku i odbijali da se povinuju normama socijalističkog društva.
Njih je uporno maltretirala, hapsila i premlaćivala policija, a sve političkije poruke iznova i iznova su morale da budu prekrečene.
Ali novostečena sloboda 1989. godine donela je sa sobom svoje probleme.
Sve donedavno inostrani posetioci dobijali su kantice spreja od turističkih vodiča i bili podsticani da na licu mesta ostave vlastite kreacije.
Posledica su bili grafiti na obližnjim zgradama, automobilima, pa čak i drveću.
Vlasnik zida, Suvereni malteški red, više nije želeo to da trpi.
Novi zid, koji je osmislio Stastni, ima unapred određene delove na kojima je šaranje dozvoljeno, a prekriven je i slojem anti-grafitne farbe za situacije kad se stvari otrgnu kontroli.
„Ali sloboda je i dalje prisutna", insistira on.
Pogledajte video: Kako su Romkinje prisilno sterilisane u Čehoslovačkoj
Spomenik Konjevu
Na drugom kraju grada, u najvećoj gradskoj četvrti Prag 6, nalazi se još jedan spomenik iz 1980. godine.
Ovaj je, međutim, i te kako zvaničan - bronzani kip Ivana Stepanoviča Konjeva, sovjetskog generala čije su snage oslobodile veći deo zemlje od nacista.
Ali Konjev nije bio, kao što se tvrdi na prvobitnoj komunističkoj spomen-ploči, „spasitelj Praga".
„Iako je maršal Konjev predvodio sovjetske trupe koje su oslobodile većinu Čehoslovačke, on i njegove trupe nisu oslobodile Prag", kaže Ondrej Kolar, gradonačelnik Praga 6 iz stranke desnog centra.
On ne odustaje od planova da premesti kip na drugu lokaciju.
Ova odluka izazvala je bes Komunističke partije, ruske ambasade i ultradesničarskih grupa.
„Prag je oslobodio samog sebe", dodaje gradonačelnik, objasnivši da je češka prestonica oslobođena u narodnoj revoluciji uz pomoć antisovjetskih ruskih vojnika koji su pobegli iz Crvene armije.
Konjev i njegovi vojnici stigli su u grad tek 9. maja 1945. godine.
Sa njim je došla i ozloglašena sovjetska kontraobaveštajna služba Smerš, koja je ubrzano počela da otima ruske emigrante i odvodi ih u gulage.
Konjev je takođe sproveo brutalno gušenje Mađarske revolucije 1956. godine.
Višegodišnje čarke oko formulacije na spomen-ploči prerasle su u otvorene sukobe.
Pokrov koji je štitio kip, tobože od crvene farbe, više puta je bio otkrivan.
Ondrej Kolar, koji je 1989. imao pet godina, toliko je zlostavljan zbog ovog plana da mu je nakratko bila dodeljena policijska zaštita.
Prag je grad duhova, a na ove tri lokacije prošlost nikad nije suviše daleko.
Pogledajte i video o Berlinskom zidu - zašto je podignut
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
