Oduzeti pasoši, hladnoća, kreveti bez dušeka, napetosti i uzavrela atmosfera - priča o uslovima života i rada nekoliko stotina Vijetnamaca u Zrenjaninu iznova otvara pitanja o pravima uposlenika iz drugih zemalja, ali i odnosu stranih investitora prema radnicima, odakle god da su.
Oko 400 radnika iz Vijetnama stiglo je tokom proleća u Srbiju, angažovanih na izgradnji nove fabrike automobilskih guma kineske kompanije Linglong.
„Od kada smo došli ovde, ništa nije kako treba", izjavio je jedan od radnika za N1.
„Sve je drugačije nego u dokumentima koje smo potpisali u Vijetnamu - život je loš, hrana, lekovi, voda, sve je loše", dodao je.
Od početka 2021. godine, Srbija je zbog nedostatka domaćih radnika izdala više od 18.000 dozvola stranim radnicima, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Većina ih dolazi organizovano, preko posredničkih agencija ili samih kompanija koje ih zapošljavaju - ali usled „pravne praznine" i neusklađenosti propisa, kontrola uslova života i rada koje sprovode srpske inspekcije su retke.
- Kome u Srbiji da se obratite kad ne dobijete platu
- Šutiranje u borskom rudniku: Može li izvinjenje da reši sukob na poslu
- Slučaj građevinaca iz Indije u Srbiji: Optužbe za iskorišćavanje i neisplaćene zarade, poslodavac negira
O uslovima u kojima žive radnici iz Vijetnama se pričalo ispod glasa u Zrenjaninu proteklih meseci, ali tek kada su barake u kojima su smešeni posetili aktivisti nevladinih organizacija „Astra" i „A11" i novinari, postalo je jasno da je situacija ozbiljna.
„U objektu postoje samo dva toaleta, kreveti nemaju dušeke, a fekalije se izlivaju na desetak metara od baraka", navodi se u saopštenju ovih organizacija.
Takođe, oni navode da su radnicima odmah po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši, što „ukazuje na mogućnost trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije".
Kod baraka se potom pojavilo privatno obezbeđenje, koje je novinarima i aktivistima blokiralo pristup radnicima.
Aktivisti su pokušali da izvedu jednog od uzbunjivača iz kruga fabrike, što su pripadnici obezbeđenja hteli da spreče, pa je u sredu došlo i do incidenta.
„On je sada zbrinut, u sigurnom smeštaju je", kaže za BBC na Hristina Piskulidis iz „Astre", organizacije koja se bavi iskorenjivanjem svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije.
Iz Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o situaciji sa vijetnamskim radnicima.
U prethodnoj izjavi za RTS, naveli su da je gradilište Linglonga „najkontrolisanije u Srednjem Banatu".
Iz kompanije Linglong poriču sve optužbe i kažu da vijetnamski radnici nisu zaposleni kod njih, već izvođač sa kojim je sklopljen ugovor.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je inspekcija rada na terenu i da je naloženo da se radnici izmeste iz baraka i da imaju bolje uslove.
Šta se dešava u Zrenjaninu?
Pojedini mediji preneli su u sredu uveče da su vijetnamski radnici preseljeni iz baraka.
Međutim, aktivisti su to odmah negirali.
„Ta lažna vest i to što institucije ćute samo su kupovina vremena kako bi se smislilo adekvatno rešenje za čitavu situaciju", navodi Piskulidis.
Ne zna, kaže, kako će se situacija dalje razvijati i da li će radnici uskoro biti preseljeni.
Prema Odseku za strance zrenjaninske policije, u barakama ima 402 radnika iz Vijetnama, od kojih 35 ima zakonit boravak u Srbiji, prenosi Dojče vele.
Ostali su došli na ime radne vize, dodaju.
- „Ne smem ni da razmišljam o penziji" - kako u Srbiji žive sezonske radnice
- Šta sve trpe tekstilne radnice u Srbiji da bi zadržale posao
- Srbija i „karantin turizam": Zašto je sve više Indijaca u Beogradu
Oni rade na osnovu ugovora sa firmom China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co. LTD, organak Beograd, koju je angažovao Linglong.
Pasoše su po dolasku u Srbiju morali da predaju poslodavcu, jer im je rečeno da je takva praksa kada su strani državljani u pitanju, navode aktivisti.
Iz Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu za BBC na srpskom navode da su policiji podneli zahtev za prikupljanje informacija o sumnjama u „postojanje radne eksploatacije i potencijalne trgovine ljudima u fabrici Linglong", kao i da je rad na tome u toku.
„Tolika količina nemara, zanemarivanja domaćih propisa i tako spora i blaga reakcija institucija na tako ozbiljna kršenja ljudskih prava mogu da ukažu na dve stvari - ili na potpunu nesposobnost vlasti ili na neku vrstu njenog dosluha sa poslodavcem", smatra Danilo Ćurčić iz „A11", inicijative za ekonomska i socijalna prava
„Nadam se da će državni organi pokazati šta je zapravo od ta dva - bojim se da ide u pravcu da je sve neka vrsta dogovora, ali voleo bih da nas demantuju", navodi on za BBC na srpskom.
Mediji prenose da su policajci u civilu bili ispred baraka tokom srede, kao i pripadnici Inspekcije rada i službenici Zaštitnika građana, ali njihovih zvaničnih reakcija još nema.
Šta kažu radnici, a šta iz kompanije?
Radnici ne kažu mnogo toga - uglavnom ne znaju engleski, tako da je jezička barijera problem.
Vijetnam nema ambasadu u Srbiji.
„Prevodioca sa kojim smo išli prvog dana angažovala je i firma Linglong, tako da ne možemo sa njim da delimo informacije", navodi Piskulidis.
Za bolji nastavak komunikacije i borbu za prava radnika, ističe, potrebni su dobri prevodioci, a trenutno sve zavisi od Gugl translejta.
Međutim, jedan od radnika koji priča engleski u sredu se obratio novinarima.
„Našu kompaniju je baš briga za nas", rekao je kratko.
Kako kaže, u Srbiju je došao pre četiri meseca, a primio je samo jednu platu.
„Drže moj pasoš i vizu, ne možemo da promenimo ni posao, ni zemlju", navodi.
Iz kompanije Linglong su u izjavi za BIRN negirali bilo kakvo kršenje zakona.
Kako navode, pasoše su radnicima uzeli samo kako bi pribavili privremene boravišne i radne dozvole, te pripremila dokumentacija za vakcinaciju protiv Kovida-19.
„Pasoši se moraju vratiti radnicima čim se prikupe sve neophodne dozvole", navode iz kompanije, dodajući da svako u bilo kom trenutku može doći po pasoš.
„Nema govora o konfiskovanju bilo čijeg pasoša", tvrde.
Iz kompanije Linglong su takođe negirali da vijetnamski radnici žive u lošim uslovima, a ističu i da plate isplaćuju na vreme, u skladu sa brojem sati rada.
Kako je došlo do incidenta?
„Skloni se od kola, skloni se od kola", viče žena koja drži kameru, čuje se na njenom snimku.
Ispred sivog automobila velika je gužva.
U njemu je jedan od radnika - uzbunjivač koji je sa novinarima pričao o stanju u kojem žive, zbog čega je dobio otkaz, navode aktivisti.
Muškarci u tamo-plavim uniformama obezbeđenja preprečili su put automobilu, a vijetnamski radnici pokušavaju da ih pomere, kako bi uzvunjivača izveli iz kruga fabrike.
„Kojim pravom uzimate radnike", navodi jedan od ljudi iz obezbeđenja.
„Pa nije on roba da ga uzimamo", odgovara mu žena. „Kako vi možete da mu zabranite, je l' ste vi policija".
Vijetnamski radnici su potom odgurali obezbeđenje i automobil je prošao, a uzbunjivač je na sigurnom, kažu aktivisti.
„Njegov pravni status se trenutno rešava", kaže Ćurčić.
Provatno obezbedjenje i kineski menadzeri sprecavaju vijetnamskog radnika i aktiviste Solidarne kuhinje da odu u zrenjaninsku policiju i prijave kradju pasosa pic.twitter.com/aV2k7QaOLI
— Solidarna Kuhinja (@SKuhinja) November 17, 2021
Piskulidis očekuje da zbog svega policija reaguje.
„Obezbeđenje je tamo bilo protiv zakona - ta parcela je javni posed", kaže Piskulidis.
„Potpuno paradoksalna situacija - aktivisti koji nose hranu i humanitarnu pomoć, kao ni novinari, nisu mogli da priđu ljudima", dodaje.
Nepoznati muškarac nešto kasnije presreo je vozilo televizije N1.
Ksenija Pavkov, novinarka N1, navodi da je za volanom bio muškarac kineske nacionalnosti, koji ih je snimao i fotografisao registarske oznake.
„Izraz lica mu je bio vrlo neprijateljski, biću slobodna da kažem, čak i preteći", kaže.
U kakvim uslovima radnici žive i rade?
Kreveti nemaju dušeke, već daske prekrivene tanjim jorganom, navode aktivisti.
U prvom saopštenju nevladinih organizacija navodi se da je radnicima, pored ozbiljno narušenih radnih prava, ugroženo i zdravlje.
„U prenatrpanim sobama nalaze se kreveti na sprat, koji nemaju dušeke, već daske prekrivene tanjim jorganom", navode.
„Nema adekvatne infrastrukture i kanalizacije, pa se fekalije izlivaju na desetak metara od baraka, što je krajnje nebezbedno po zdravlje radnika", dodaju.
Pored toga, ističu, nisu im obezbeđeni grejanje, struja i pijaća voda.
„Nema tople vode za tuširanje, odeću peru ručno, hladnom vodom i suše na postojećim štrikovima gde čuvaju i druge stvari, jer nemaju ormare", navodi se u saopštenju.
Aktivisti navode i da nikome od radnika u ugovoru nije naznačen datum započinjanja rada.
„Na osnovu njihovih izjava saznajemo da im je novac isplaćivan na ruke, da se rad odvija u smenama od devet sati, sa jednom pauzom za ručak", navode.
„Radnici su u obavezi da rade 26 dana mesečno, a ako izostanu jedan dan neće biti isplaćivani za ceo mesec", dodaju.
Reakcije iz Evropske unije
Na situaciju u Zrenjaninu reagovala je evroposlanica Viola fon Kramon.
Srbija je prihvatila Konvenciju protiv prisilnog rada i samim tim to je za nju obavezujuće, navela je ona.
Kako navodi, vlast mora da saopšti šta se tamo dešava, a pravosuđe da se bavi ovom temom.
„Ako se radi o prisličnom radu, o ropstvu na Zapadnom Balkanu, to je nešto tragično i moramo pokušati da ga zaustavimo", navela je Viola fon Kramon.
„Nadam se da će Vlada (Srbije) ovo ozbiljno shvatiti", dodala je.
Piskulidis je zadovoljna što su stigle reakcije iz Evropske unije.
„To je dobro, jer ako se slučaj digne na viši nivo, onda su veće šanse i da ovi ljudi nekako budu zbrinuti", kaže Piskulidis.
Pogledajte video o problemima radnika tokom pandemije korona virusa
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
