Za neke, to je najlenji oblik aktivizma.
Na društvenim mrežama, „slektivisti" izražavaju podršku nekoj stvari menjajući profilsku sliku, retvitujući neki sentiment ili upotrebljavajući hešteg koji trenduje.
Urbani rečnik definiše slektivizam kao „samoobmanjujuću ideju da ste od pomoći ako lajkujete, podelite ili retvitujete nešto."
Ali da li je takav slektivizam - iliti „kliktivizam", kako je takođe pežorativno poznat - baš toliko beskoristan?
Sve je više dokaza koji ukazuju na to da je onlajn aktivizam efikasniji nego što mnogi pretpostavljaju.
A jedno skorašnje istraživanje sugeriše da ga politička desnica i levica koriste na različite, često prikrivene, načine kako bi širili svoja uverenja i ideje.
- Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči
- Zašto internet uporno pada
- Nastavnica pružila otpor talibanima otvaranjem onlajn škole za devojčice
Kliktivizam ima lošu reputaciju.
Kao što je jedan komentator zabeležio pre jedne decenije: „kliktivizam je za aktivizam isto što i Mekdonalds za kuvanu hranu. On možda izgleda kao hrana, ali hranljive materije koje život znače odavno su nestale iz njega."
A pretprošle godine je bivši američki predsednik Barak Obama sugerisao da aktivizam na društvenim mrežama - naročito kultura „osvešćenih" - nije zamena za organizovanje u zajednici ili proteste u fizičkom svetu.
„Vlada uverenje", izjavio je on, da je način stizanja do promene „što više osuditi druge i da je to dovoljno.
„To nije aktivizam. To neće dovesti do promene. Ako je sve što činite bacanje kamenja, verovatno nećete stići daleko."
Možda.
Ali Din Frilon i kolege sa Univerziteta u Severnoj Karolini u Čepel Hilu, pišu u studiji u časopisu Sajens da se mnoge kritike na račun kliktivizma zasnivaju na dvema pogrešnim pretpostavkama.
„Jedna od najvećih zabluda je da on ništa ne postiže", kaže Frilon.
„Druga je da to na neki način potire ili zamenjuje oflajn aktivizam. Mi znamo da nijedno od ta dva nije istina."
Dokazi sakupljeni tokom poslednje decenije ukazuju na to da kliktivizam, celokupno gledano, može da bude veoma efikasan u širenju manje poznatih ideja i promovisanju neglavnotokovskih stavova.
Iako jedan tvit ili objava neće promeniti svet, hiljadu njih mogu da rašire uverenja koja hoće.
„Kliktivizam ima veliki efekat kad je u pitanju alternativni put do javnosti za određene pokrete", kaže Frilon.
U SAD i čitavom svetu, Okupiraj Vol Strit, Životi crnaca su važni, #MeToo, ultra-desničarski protivnici imigracije i pokret koji se bori za prava muškaraca uspeli su da unaprede svoje ciljeve preko kliktivizma, prema rezultatima istraživanja iz skorašnjih godina.
Za to vreme, studije pokazuju da su ljudi koji su izuzetno politički aktivni onlajn isti takvi i u oflajn životima.
- Tviteraši glasali - Mask da proda udeo u Tesli i plati porez, na potezu milijarder
- Može li ovaj čovek da sruši Viktora Orbana
- Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
Deljenje i tvitovanje politike na društvenim mrežama u korelaciji je sa odlaskom na političke skupove, doniranje kampanjama i druge oblike građanskog angažovanja.
„Najefikasniji aktivističkim pokreti u 21. veku imaju višestruke oštrice", kaže Frilon.
Kliktivizam je uspeo da propagira i novi rečnik, i to i dobar i loš.
Na primer, pre jedne decenije, izraz „globalista" - antisemitska kodirana poruka - bio je rezervisan za ultra-desničarske kutke interneta.
Ali, kao što su istraživači otkrili kroz tekstualnu analizu, onlajn napori desničarskih aktivista postepeno su ga uveli na sajtove kao što je Brajtbart, posle čega ga je preuzeo Foks Njuz a završio je čak i u govorima bivšeg američkog predsednika.
Takozvani hiper-partijski info sajtovi kao što je Brajtbart, nemački časopis Kompakt i švedski Niheter Idag mogu da se ponašaju kao „mostovi" za nekada ekstremističke stavove preko kojih se stiže do glavnotokovskih desničarskih medija, otkrili su istraživači.
(I kao što je BBC Fjučr istražio, poreklo tih manjinskih ideja često se zaboravlja, što je efekat poznat kao „društvena kriptomnezija".)
Intrigantno, ali naučni nalazi sugerišu da desnica i levica primenjuju različite taktike u svom kliktivizmu, makar u SAD-u.
Uz rizik da preterano pojednostavim stvari, recimo samo da dosadašnje istraživanje sugeriše da je prevashodni način na koji levičarski aktivizam širi ideje hešteg aktivizam, kao što su #TakeAKnee, #TimesUp ili neki drugi heštegovi koji promoviše neku akciju ili borbu.
Za to vreme, aktivisti sa desnice - i to naročite ekstremne, za koju Frilon tvrdi da je poslednjih godina narasla na američkim društvenim mrežama - traže suptilnije putanje.
To je poznato kao „uzlazna zamena za bolje" i ide ovako:
Podmetnete priču, mišljenje ili ideju nekom malom ili opskurnom info sajtu, ili na društvenoj mreži, pozovete pratioce da je podele, a onda se nadate da će je preuzeti neki veći medij sa većom publikom, a potom još jedan, i tako sve do velikih izdavača ili TV mreža.
Dezinformacija sledi sličnu putanju, prema Kler Vardl iz First draft njuza, neprofitne organizacije osnovane radi borbe protiv lažnih vesti.
Lažna tvrdnja kreće sa privatnih kanala kao što je Vocap, pre nego što se preseli u onlajn sadržaje o teorijama zavera na Reditu ili Jutjubu.
Zatim ide u otvorenije društvene mreže kao što su Tviter i Fejsbuk, kada je još samo potrebno da je neki lakoverni novinar iz nekog krupnog medija preuzme i ona stigne do hiljada ili čak miliona ljudi.
Čak i ako glavnotokovski medij samo raskrinka lažnu priču, cilj je postignut.
Za mnoge aktiviste, „razotkrivanje je bolje od ničega".
„Ono daje kiseonik", piše Vardl.
Na kraju krajeva, ako više ljudi bude pretražilo priču, to znači da će više ljudi otkriti ideje aktivista, njihove narative ili uverenja.
Istraživačica Vitni Filips sa Univerziteta u Sirakuzi nazvala je ovo „kiseonikom amplifikacije".
- Godinu dana od nereda u Srbiji: „Fizički sam se oporavio od batina, ali nisam siguran da li ću moći psihički"
- „Crni mađioničar" uklonjen sa Fejsbuka i Instagrama - uticao na ubicu u Londonu
Neki aktivisti svoje poruke šire prikrivene u okviru viralnog sadržaja, a može da ih promaši čak i najsofisticiraniji korisnik interneta.
Na primer, Marša Alison sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji objavila je studiju u kojoj je opisala kako su fašistički aktivisti koristili lako podeljive lažne slike životinja da bi širili svoje ideje.
Tokom zaključavanja zbog pandemije Kovida-19, pojavile su se mnoge lažne slike životinja koje su se navodno vratile na nenaseljena mesta, od velških ovaca koje su se igrale u dečjem parku do delfina koji su plivali kroz venecijanske kanale.
Jedna konkretna grupa ultradesničarskih aktivista, po imenu ekofašisti, koji zastupaju belu suprematističku, pro-ekološku ideologiju, zakačili su se za ove slike kao način da povežu svoju rasističku ideologiju sa potencijalno viralnim sadržajem.
Bila je to taktika koju su već primenjivali ranije: u svojim objavama na društvenim mrežama, ekofašisti koriste naizgled bezazlene emodžije kao što su bor, Zemlja i planina, uz suptilne ultradesničarske kodirane simbole kao što su nordijske rune i ideološki heštegovi.
To olakšava blažim ekološkim aktivistima da nesvesno podele fašističke naloge i heštegove, kao i da omoguće različitim ekofašistima da se međusobno pronađu.
(Nisam nesvestan da razotkrivanjem ovog sadržaja rizikujem da ga amplifikujem, ali tvrdim da njihovi prikriveni ciljevi to opravdavaju.)
Dakle, oni koji odbacuju onlajn aktivizam kao rad slektivista ne razumeju suptilnost i moć načina na koji se poruke i uverenja kreću kroz moderni digitalni ekosistem.
A još uvek je mnogo toga nepoznatog u vezi sa načinom na koji kliktivizam širi ideje kroz društvo, kaže Frilon.
Postoje čitave oblasti diskursa koje istraživači ne mogu da prouče zato što su zatvoreni i privatni, kao što su Vocap grupe.
Ali ono što znamo je da kliktivizam može da funkcioniše i da on funkcioniše - i da je često mnogo sofisticiraniji i prikriveniji nego što su mnogi ljudi svesni.
Ričard Fišer je viši novinar za BBC Budućnost. Tviter: @rifish
Pogledajte video o konceptualnom umetniku iz Bosne i šali o vakcinama
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
