Koliko je efikasna treća doza

Sada kada je postalo jasno da će svijetom najvjerovatnije harati Kovid-19 - i njegove mnoge varijante nasljednici - još mnogo godina u budućnosti, sljedeće veliko pitanje je da li su dvije doze bilo koje vakcine dovoljne

8701 pregleda 10 komentar(a)

Foto: AFP

22.11.2021. 10:58h

Do prekretnice je došlo u 6:30 jednog utorka ujutro.

Bilo je to 9. decembra 2020, kad su 91-godišnja Margaret Kinan i 81-godišnji Vilijam Šekspir - koji je oduševio svet zato što je poreklom iz Vorikšira, baš kao i veliki bard - postali prvi ljudi na svetu koji su dobili prvu dozu vakcine protiv Kovida-19 mimo kliničkih testiranja.

Čitavom prostorijom se prolomio aplauz.

Taj dan je nazvan „V-dan" i svuda je vladalo ushićenje.

Jedan britanski list proslavio je događaj dovitljivim naslovom „Ukroćena gripa" - dok su slike izrazito harizmatičnog ranog primaoca, koji se više brinuo zbog „prilično teškog ručka" nego zbog igle, postale viralne na Tviteru.

Ni izdaleka se nije video kraj pandemije, ali ovo je bio prvi korak ka izlasku iz nje.

Devet meseci kasnije, u septembru, širom sveta je bilo dato oko 5,7 milijardi doza raznih vakcina - sa delimično zaštićenih makar 41,8 odsto globalne populacije.

Ali spisak nepoznanica nastavio je da raste svaki dan.

„Jedna jeziva stvar u vezi s ovom pandemijom je što se ljudi ljute na nas naučnike", kaže Deni Altman, profesor imunologije sa Univerzitetskog koledža u Londonu, „zato što menjamo mišljenje, zato što je sve ovo jedna velika pokretna meta."

Sada kada je postalo jasno da će svetom najverovatnije harati Kovid-19 - i njegove mnoge varijante naslednici - još mnogo godina u budućnosti, sledeće veliko pitanje je da li su dve doze bilo koje vakcine dovoljne.

Altman objašnjava da je ne tako davno - u aprilu i maju - pisao članke i davao intervjue o tome kako većina vakcinisanih ima imunitet koji je toliko delotvoran da nema potrebe da se brinu oko buster doza.

„Izraz koji sam upotrebio je 'osigurana rezerva'". kaže Altman.

„Da imamo mnogo osigurane rezerve i čak i ako se pojave varijante koje, na primer, 10 puta smanjuju efikasnost vaše vakcine, zato što imate 1.000 puta više antitela, to vam neće naškoditi."

Snažna reakcija antitela isprva se odražavala i u njihovoj efikasnosti - iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobravala svaku vakcinu sa efikasnošću iznad 50 odsto, u realnosti su one bile mnogo jače.

A onda je počeo da hara Delta soj - i iako većina ljudi i dalje u sebi ima visok nivo antitela, zaražavanje vakcinisanih nije tako retka pojava.

„Vidimo da dolazi do zaražavanja vakcinisanih čak i u slučaju pristojnog nivoa neutrališućih antitela", kaže on.

Ali kolika je verovatnoća da ćemo početi da viđamo povećani broj smrtnih slučajeva?

Koliko su uopšte efikasne buster doze - i koji je najbolji način da se one daju?

Od radikalno drugačijih imuniteta kod različitih ljudi do - male - hipotetičke mogućnosti da treća doza nekih vakcina zapravo može da smanji imunitet koji smo već bili stekli.

Postoje brojni naučni razlozi zbog kojih su programi davanja buster doza veoma različit poduhvat od prvobitnog programa vakcinacije.

„Isprva su to bili veoma prosti koncepti - da li da se testiramo ili da se ne testiramo? Imamo li antitela ili nemamo?" kaže Altman.

„Sada je sve to mnogo složenije."

Šta se dešava u Srbiji i na Balkanu?

Imunizacija trećom dozom u Srbiji počela je u avgustu, a daje se najugroženijim kategorijama i onima koji su drugu dozu dobili pre šest meseci.

Prema preporuci Instituta Batut, buster doza vakcine primenjuje se kod svih koji su primili dve doze vakcine i to:

posle najmanje pet meseci od davanja druge doze, kod ljudi koji su prethodno primili dve doze vakcine Fajzer Biontek (mRNK) ili Sputnjik i AstraZeneka (vektorske vakcine);

posle najmanje četiri meseca od davanja druge doze, kod ljudi koji su prethodno primile dve doze Sinofarma (inaktivisane vakcine);

nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod ljudi sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom.

Ostavlja se mogućnost da ljudi sami izaberu vrstu vakcine koja će biti primenjena kao buster doza.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je do sredine novembra trećom dozom vakcinisano 1.215.919 ljudi, prvu dozu dobilo je 3.212.804, a revakcinisano je 3.052.529.

Treća doza u Hrvatskoj je odobrena krajem oktobra pre svega za ljude sa narušenim imunitetom, a onda i za ostale punoletne stanovnike i to šest meseci posle druge doze.

Prethodno su nadležni u Crnoj Gori, početkom meseca, izdali preporuku za treću dozu svim punoletnim stanovnicima kod kojih je prošlo pet meseci od revakcinacije.

Sredinom oktobra vakcinacija trećom dozom starijih od 12 godina sa oslabljenim imunim sistemom počela je i u Bosni i Hercegovini.

U Severnoj Makedoniji su nadležni preporučili treću dozu svim stanovnicima starijim od 18 do 60 godina.

Vakcinisanje trećom dozom slovenački epidemiolozi su prvo preporučivali starijima od 65 godina, a početkom novembra su granicu spustili na 50 godina, ali mogu je dobiti i stariji od 18.

Za one koji su dobili vektorsku vakcinu treće doze se preporučuje posle najmanje dva meseca onima koji su bili imunizovani vektorskim cepivima.

Za one koji su dobili mRNK vakcinu, treća doza je preporučena posle šest meseci od revakcinacije.

Četvrti talas

Uzmite na primer Izrael - zemlju koja je vakcinisala stanovništvo toliko masovno i rano da ju je glavni naučni direktor u Fajzeru nedavno nazvao „nekom vrstom laboratorije".

Do sredine marta - dok se ostatak sveta borio da dođe do prvih doza - s obe doze je bilo vakcinisano već više od 50 odsto stanovništva čitave zemlje.

U maju je ova zemlja imala jednu od najnižih stopa zaražavanja u čitavom svetu.

Stvari su izgledale toliko dobro da je mesec dana kasnije vlada počela drastično da ukida zaštitne mere.

Više nije postojalo nikakvo ograničenje za masovnost okupljanja.

Restorani i druge kulturne ustanove otvorili su se i za vakcinisane i za nevakcinisane građane.

Ljudi više nisu morali da nose maske napolju.

Ali na horizontu se pomaljao novi krupan problem - stizao je Delta soj.

Ušunjao se preko granice negde početkom jula - prvi slučaj zabeležen je 7. jula - i uskoro su slučajevi počeli da rastu alarmantnom brzinom.

Za svega nekoliko nedelja, brojali su se u stotinama. Kasnije istog meseca, dostizali su nekoliko hiljada.

U vreme kad je sredinom septembra jevrejska većina u zemlji počela da se priprema za verski praznik Jom Kipur, bilo je najmanje 10.000 slučajeva svaki dan - po glavi stanovnika, bilo je to više nego bilo gde drugde.

Ispočetka su najveće zasluge za ovaj ubrzani pad bile pripisivane novoj varijanti.

Potom su se pojavili podaci koji su nabrali čela eksperata širom sveta.

Kad je tim izraelskih istraživača proučio infekcije među vakcinisanima u zemlji, otkrio je da je, iako su imali značajno manje šanse da razviju teži oblik Kovida-19 od nevakcinisanih pojedinaca, njihov imunitet vremenom oslabio.

Na primer, oni koji su primili drugu dozu u januaru bili su 1,7 puta skloniji da razviju teže oblike Kovida-19 od onih koji su primili obe vakcina samo dva meseca kasnije.

„Srećom pa to nisu bili podaci o umrlima, prosto zato što ako ste vakcinisali čitavu populaciju, imate mnogo, mnogo manje smrti. Suština je, dakle, u zaštiti od simptomatske bolesti", kaže Altman.

„Ali ima mnogo simptomatskih slučajeva a krive, statističke vrednosti i tome slično bili su veoma izraženi."

Danas je četvrti talas uveliko zahvatio veći deo sveta.

U septembru je virus bio skočio do rekordnih visina u Škotskoj, Japanu i na Filipinima, dok su mnoge evropske države ponovo počele da doživljavaju porast broja slučajeva.

A dokazi da bi slabljenje imuniteta moglo da postane globalni problem samo se gomilaju.

Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je da su posle mesec dana dve doze Fajzerove vakcine efikasne 88 odsto, za razliku od 74 odsto posle pet ili šest meseci.

Za isto to vreme, Astrazenekina vakcina opada u efikasnosti sa 77 na 67 odsto.

Ovo istraživanje potvrdila je analiza koju su sproveli Moderna i Fajzer, a koje još nisu dobile zvaničnu potvrdu u stručnim krugovima.

Moderna je otkrila da su slučajevi među do kraja vakcinisanima skočili sa 88 njih među 11.431 ljudi koji su primili drugu dozu između decembra i marta na 162 njih među 16.747 ljudi vakcinisanih pet meseci ranije - skok od oko 36 odsto.

Za to vreme, Fajzer je obelodanio da njihova vakcina posle četiri meseca opada sa 96 na 83,7 odsto efikasnosti u sprečavanju simptoma.

Baš kao i zaštita koja se stiče preko zaražavanja prirodnim putem, čini se da imunitet stečen vakcinama postepeno slabi - mada još nije jasno da li je to uopšte važno (više o ovome kasnije).

Još jedna gungula oko vakcina

I tu sada na scenu stupaju programi davanja buster vakcina, koji se ubrzano pokreću širom planete.

U Izraelu je treća doza već stara vest - odobrena je za starije od 60 godina krajem jula, a vlada ju je postepeno odobravala za sve više i više ljudi.

Dodatna doza trenutno je dostupna za svakoga starijeg od 12 godina, dok god je prošlo najmanje pet meseci otkako je vakcinisan drugom dozom.

Spisak zemalja koje slede njihov primer svakim danom je sve veći.

Velika Britanija je u septembru najavila program davanja buster doze za građane starije od 50 godina i za one sa značajno oslabljenim imunim sistemom, baš kao i Singapur (za imunokompromitovane građane starije od 60 godina).

U SAD, od 13. avgusta je dato stotine hiljada dodatnih doza ugroženim građanima, a Bajdenova administracija planira da ih obezbedi za sve odrasle Amerikance kad prođe šest meseci od njihove druge doze.

Neke od drugih zemalja sa programima buster doze su Italija, Kina i Rusija.

Ali da li je to zaista neophodno?

„Ovo je podsetnik", jedan lekar je upozorio na Tviteru, „ako imate kod kuće izrazito ugrožene osobe koje su vakcinisane početkom 2021. godine, da valja biti posebno oprezan u njihovom prisustvu."

Potom je objasnio da su prethodne nedelje lečili nekoliko starijih i imunokompromitovanih ljudi koji su bili vakcinisani sa dve doze.

Neki od njih su se teško razboleli.

To je zabrinjavajuća opservacija, ali šira slika možda nije toliko poražavajuća kao što zvuči.

U SAD, broj bolničkih lečenja u septembru je premašio cifru od 100.000 slučajeva prvi put od januara - i iako je bilo 29 puta više nevakcinisanih nego vakcinisanih slučajeva, neizbežno su se i neki imunizovani ljudi teško razboleli zbog puke masovnosti slučajeva.

Nije još jasno da li je zaista postojala veća verovatnoća da u bolnici završe oni koji su vakcinisani ranije nego kasnije, kao u Izraelu - međutim, čak i da jeste, postoji veliki broj mogućih objašnjenja pored slabljenja imuniteta.

Na primer, većina zemalja je vakcinisala prvo svoje najugroženije građane.

Međutim, ono što jeste očigledno je da su vakcine i dalje veoma efikasne u zaštiti ljudi od umiranja, nevezano za to kad ste vakcinisani - a pomaže što je rizik da vakcinisani ljudi umru od Kovida-19 od samog početka bio izuzetno mali.

U Velikoj Britaniji, bilo je svega 256 smrtnih ishoda povezanih sa virusom među potpuno vakcinisanima između januara i jula 2021. godine, među više od 51.000 slučajeva.

Ove „smrti među vakcinisanima" ubedljivo su bile najbrojnije među najugroženijim grupama, kao što su stariji s oslabljenim imunim sistemom.

Upravo bi tu program davanja buster vakcina mogao da bude najkorisniji.

Studija na primaocima presađenih organa - koji obično moraju da uzimaju lekove da bi suzbili imune sisteme i sprečili ih da napadnu nove ograne - pokazala je da su neki vakcinisani pacijenti imali zabrinjavajuće nizak nivo antitela, koji možda nije bio dovoljan da ih zaštiti od Kovida-19.

Dakle, još nema nikakvih dokaza da slabljenje imuniteta dovodi do većeg broja smrti kod zdravih ljudi.

Ipak, u nekim delovima sveta moglo dodatno da optereti zdravstvene službe ako se više ljudi teško razboli.

Marija Elena Botaci, profesorka pedijatrije, virusologije i mikrobiologije na Medicinskom koledžu Bejlor u Teksasu, smatra da aktuelna stopa bolničkih lečenja pruža jači argument za povećavanje stope ukupne vakcinacije nego davanje trećih doza.

„Mislim da je pravo pitanje, u kontekstu činjenice da je u nekim delovima sveta još uvek potrebna prva i druga doza", kaže ona.

Koji su, dakle, dokazi da buster doze funkcionišu?

Ponovo će nam pomoći ako pogledamo Izrael, koji je eksperimentisao sa buster dozama mnogo pre ostatka sveta.

Jedna studija na do kraja vakcinisanim ljudima starijim od 60 godina pokazala je da su oni koji su dobili buster dozu pet meseci posle druge doze imali mnogo jači imunitet.

Bili su više nego 11 puta manje skloni zaražavanju i 19 puta manje skloni razvijanju teškog oblika bolesti od onih koji nisu primili treću dozu.

Isto tako, Fajzerovi podaci pokazuju da buster doza može da povrati efikasnost njihove vakcine na 95 odsto.

A pristižu i drugi dokazi iz čitavog sveta.

U skorašnjem testiranju buster doza kod pacijenata sa presađenim organima, međunarodni tim naučnika otkrio je da davanje dodatne doze Modernine vakcine dovodi do značajnog skoka kod nekoliko markera imuniteta, za razliku od onih koji su dobili placebo.

„Koliko ja znam, to je jedino randomizovano kontrolisano ispitivanje koje se bavilo trećom dozom", kaže Atul Humar, viši naučnik sa Istraživačkog instituta Opšte bolnice u Torontu.

„I pokazao je veoma ubedljivu korist od nje."

Iako studija nije pratila ishode bolesti pacijenata, 60 odsto onih koji su primili treću dozu dostigli su prag zaštitnog nivoa neutrališućih antitela, naprema svega 25 odsto njih u placebo grupi.

Još jedan nagoveštaj imunološke koristi od trećeg izlaganja šiljastom proteinu Kovida-19 dolazi iz Indije.

Tamo je studija na vakcinisanim zdravstvenim radnicima - koja tek treba da bude zvanično potvrđena u stručnim krugovima - nedavno otkrila da nivoi antitela značajno opadaju posle četiri meseca, ukoliko ljudi nisu bili zaraženi virusom prirodnom putem.

Istraživači sugerišu da je to moglo da posluži kao neka vrsta bustera (mada se to, naravno, ne preporučuje).

Još komplikovanija slika

Međutim, ako je slabljenje imuniteta krupni globalni problem koji buster doze mogu da pomognu da se reši, ostalo je još mnogo stvari koje tek treba da se razjasne.

Štaviše, što više posmatrate detalje, još komplikovanije sve postaje.

Na primer, kako bi trebalo da izgleda program davanja bustera?

U Izraelu, gde su kod većine ljudi prve dve vakcine bile Fajzerove, to je vakcina koja se do sada koristila i za buster doze.

Vlada Velike Britanije takođe trenutno planira da koristi isključivo Fajzerovu vakcinu za to - međutim, većina stanovništva primila je prvu i drugu dozu Astrazenekine vakcine.

Za prvu i drugu dozu, studije sugerišu da mešanje različitih tehnologija vakcina protiv Kovida-19 može da pruži jači imunitet od iste vakcine dobijene dvaput.

Međutim, iako je Velika Britanija započela testiranje na mešanju buster vakcina još u maju, još uvek nema podataka koji bi potvrdili da to funkcioniše ili da je to dobra ideja.

„Ponovo, to je isto kao i sa mnogim drugim stvarima - znate onaj izraz, trudimo se da napravimo avion dok letimo njim, i to što brže možemo", kaže Altman.

Altman tvrdi da buster doza sa mRNK vakcinama kao što su Fajzer i Moderna - koja prokrijumčare mRNK sa instrukcijama kako pretvoriti šiljasti protein Kovida-19 u ćelije, pokazavši im šta treba da traže - dobro funkcioniše.

Međutim, blago je zabrinut koliko je pametno primiti buster dozu druge vrste - konkretno, vakcine viralnog vektora.

Vakcine kao što su Astrazenekine oslanjaju se na to da će virus - u ovom slučaju adenovirus šimpanze - u naša tela prokrijumčariti kod šiljastog proteina Kovida-19.

A postoji teorijska mogućnost da bi ponovno višestruko zaražavanje (deaktiviranim) virusom moglo da bude loša ideja.

„Nikad to još nismo radili… prilično su velike šanse da ćete usmeriti inhibicijska antitela protiv same vakcine i onemogućiti njeno dejstvo", kaže Altman.

On objašnjava da ga zanima je li britanski savetodavni odbor za vakcine - JCVI - uzeo ovo u obzir.

Drugo pitanje je da li bi imunitet koji steknemo od buster doze mogao da traje duže ako bi ona bila data s ažuriranom verzijom vakcine - kao što su one koje mogu da prepoznaju varijante poput Delta soja.

„Znate, još jednom, mogli biste da napišete čitav doktorat na ovu temu", kaže Altman.

„Tamo napolju je složen svet, imate različite ljude i različite obrasce njihovog zaštitnog imuniteta."

Za početak, svi smo mi ljudi koji se dele na one koji su bili zaraženi i one koji nisu - a naši putevi se odatle sve više razilaze, što izradu vakcina čini još komplikovanijom.

Altman objašnjava da bi jedna osoba koja hoda ulicom mogla da bude neko ko je bio zaražen prvobitnom varijantom Kovida-19, a potom dobio dve doze Fajzerove vakcine.

Posle seponovo zarazio Delta sojem.

Za to vreme, neka druga osoba mogla je da dobije neku drugu vakcinu i bude zaražena nekom drugom varijantom - kao što je Alfa soj prvi put identifikovan u Kentu.

„Kako onda da nagađam koju sekvencu šiljatstog proteina ili mutacije da ubacim u svoju vakcinu da bih napravio nešto što će biti korisno u narednih godinu ili dve?", kaže Altman.

„To nije nimalo jednostavno kao reći: 'Koja je poslednja varijanta za koju ste čuli, ajde nju da ubacimo' - to uopšte više nije tako prosto."

U idealnom svetu, Altman bi voleo da vlade uzmu ovu promenljivu imuniteta populacije u obzir - i da možda testiraju nivoe antitela kod ljudi kako bi videle da li im uopšte treba treća doza ili ne.

Među drugim važnim pitanjima je koliko velika treća doza treba da bude.

Velika Britanija planira da eksperimentiše sa davanjem ljudima manje vakcine za buster, kako bi više doza ostalo dostupno za zemlje u razvoju.

Važno pitanje je i koliko dugo posle druge doze ona treba da se da.

Na primer, iako je Izrael to radio sa razmakom od pet meseci, SAD planira da čeka osam meseci između njih.

Budućnost sa busterima

Međutim, možda najvažnije pitanje od svih jeste koliko dugo će trajati novouspostavljeni imunitet od buster doze - i ovde makar postoji veliko podozrenje prema onome što nas čeka.

„Mislim da to ne znamo", kaže Humar.

„Ali mislim da je to jedna veoma realna mogućnost. Tako to počinje da izgleda, naročito zato što viđamo da broj antitela opada i da se smanjuje efikasnost protiv različitih varijanti."

Altman može da zamisli da se programi davanja bustera pretvore u godišnje događaje, mada nije siguran da će naučni dokazi to potkrepiti.

„Mislim da će to biti menadžersko-logistička odluka, a ne imunološka odluka", kaže on, objasnivši da izgleda malo verovatno da će imunitet populacije - sa svim antitelima i T ćelijama koje on sa sobom nosi - biti dovoljno nizak da to opravda.

„Ali mogu lako da zamislim da planeri iz Ministarstva zdravlja kažu: 'E, pa najlakša stvar bi bila da se to radi u isto vreme svake jeseni.

I zato napravimo još doza za ceo svet i uradimo to'", kaže Altman.

Izgleda da je Izrael već blizu takvog scenarija.

Tek što su najavili da će obezbediti treću dozu svim odraslim građanima, „šef za virus" u ovoj zemlji Salman Zarka je sugerisao da bi oni trebalo da počnu da se pripremaju za četvrtu dozu.

Zarka je izjavio za Tajms of Izrael: „Ovo je naš život od sada, u talasima."

*Zarija Garvet je novinarka BBC Budućnosti i tvituje na @ZariaGorvett

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet