Sjeverna Koreja, Kim Džong Un i hrana: Stiže zima - raste strah od gladi u izolovanoj zemlji

Sjeverna Koreja je uvijek imala problema sa nestašicom hrane, ali pandemija je dodatno pogoršala ionako lošu situaciju

17054 pregleda 15 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Upozorenja su ubedljiva i potiču i iz Severne Koreje i izvan nje.

Oni koji su prebegli i skrasili se u Južnoj Koreji kažu nam da su njihove porodice u Severnoj Koreji sve gladnije.

Pred zimu vlada zabrinutost da će najugroženiji deo stanovništva gladovati.

„Neprestano se prijavljuju problemi kao što su više siročadi na ulicama i smrt od gladi", kaže Li Sang Jong, glavni i odgovorni urednik Dejli NK-a, lista koji ima izvore u Severnoj Koreji.

„Niže klase u Severnoj Koreji sve više i više pate", jer je nestašica hrane gora od očekivane, kaže Li.

Dobiti informacije iz Severne Koreje postaje sve teže.

Granica je zatvorena od januara prošle godine da bi se sprečilo širenje Kovida-19 iz Kine.

Čak i slanje poruka iz zemlje porodici i prijateljima koji su prebegli u Južnu Koreju prati ogroman rizik.

Svako koga uhvate sa neovlašćenim mobilnim telefonom mogao bi da završi u radnom logoru.

A opet, neki i dalje pokušavaju da pošalju pisma ili glasovnu poštu preko telefonskih poruka najbližima ili novinskim izdanjima u Seulu.

Preko ovih izvora, od kojih neki moraju da ostanu anonimni, pokušali smo da steknemo sliku o onome što se dešava.

„Svako zrno pirinča"

Severna Koreja je uvek imala problema sa nestašicom hrane, ali pandemija je dodatno pogoršala ionako lošu situaciju.

Lider Kim Džong Un je uporedio aktuelno stanje sa najgorom katastrofom u zemlji iz devedesetih poznatu kao „Mukotrpan marš", kada su stotine hiljada ljudi umrli od gladi.

Smatra se da situacija nije toliko loša - bar ne još.

Ima nekih pozitivnih naznaka.

Izgleda da se Severna Koreja sprema da ponovo otvori granicu sa Kinom, ali nije jasno koliko trgovine i pomoći će biti potrebno da se popravi privredna šteta u osiromašenoj zemlji.

Ovogodišnja žetva je ključna.

Prošlogodišnje useve delimično je uništio niz tajfuna.

Ujedinjene nacije procenjuju da zemlja nedostaje najmanje dva do tri meseca hrane.

Da bi se postarali da ova godina bude što uspešnija, poslate su desetine hiljada ljudi u polja da pomognu u berbi pirinča i kukuruza, a među njima i vojsku.

Kim Džong Un je navodno takođe naredio da se svako zrno pirinča u zemlji čuva i da svako ko jede mora da pomogne u žetvi.

„Plan je smišljen tako da minimizuje gubitke u procesu žetve", kaže Li iz Dejli NK-a.

„Naglašeno je da će biti primenjivane stroge kazne ako se prijavi krađa ili varanje. Stvara se atmosfera straha."

BBC

Prošle nedelje su predstavnici južnokorejske Nacionalne obaveštajne službe (NIS) saopštili na skupštinskom odboru iza zatvorenih vrata da imaju informacije da je Kim rekao saradnicima kako se „hoda po tankom ledu zbog privredne situacije".

NIS je navodno došao i do informacija o nestašici lekova i osnovnih potrepština koja je ubrzala širenje zaraznih bolesti kao što je tifusna groznica.

Ovu zabrinutost dodatno su pojačali državni mediji, koji ističu mere preduzete da bi se sprečila šteta po useve, i objavljivanje propagandnih plakata koji navode važnost rada na proizvodnji hrane.


Pogledajte video: Reklame za krompir u Severnoj Koreji imaju dublju poruku


Moderna zemljoradnja

Severna Koreja suočava se sa dva velika problema u vezi sa zalihama hrane.

Prvi su njeni zemljoradnički metodi.

Pjongjang je možda mnogo uložio u novu vojnu tehnologiju i projektile, ali mu nedostaje moderna mehanizacija neophodna za brzu i uspešnu žetvu, prema tvrdnjama eksperata.

Čoi Jongho sa Korejskog instituta za ruralnu ekonomiju rekao nam je da „nedovoljne zalihe poljoprivredne opreme za posledicu imaju slabu proizvodnju hrane".

U to smo uspeli i lično da se uverimo.

Sa novog položaja za izviđanje na zapadnom kraju Južne Koreje, sa luksuznim seulskim neboderima u pozadini, moj tim i ja smo imali dobar pogled preko reke Han na Severnu Koreju.

Deluje tako blizu - a opet tako daleko.

BBC

Čula sam jednu devojčicu kako komentariše dok gleda kroz dvogled da su oni „jedan narod".

„Isti su kao mi", rekla je dok je trčala nazad majci u zagrljaj.

Seljani, na desetine njih, bili su zauzeti pravljenjem bala pirinča i noseći ih na leđima do prilično oronulog traktora.

Južnokorejski zemljoradnik u Padžuu, blizu demilitarizovane zone koja razdvaja dve zemlje, rekao je da mu je trebalo sat vremena da mašinom požanje sav pirinač sa njegovih polja.

Da je to radio ručno, kao što se radi na Severu, rekao je da bi mu za jedno polje trebalo nedelju dana.

BBC

Izuzetno ugroženi

Ali uz nedostatak tehnologije i opreme za zemljoradnju, Severna Koreja se suočava i sa mnogo dugoročnijim problemom ako želi da obezbedi dovoljne zalihe hrane.

Ona se našla na listi američkih obaveštajnih službi među 11 zemalja najugroženijih od posledica globalnog zagrevanja, a ograničena oblast koju ima za gajenje useva mogla bi da bude najjače pogođena.

„Najgori prinosi pirinča i kukuruza najverovatnije će biti uz zapadnu obalu, koja je istorijska žitnica Severne Koreje", rekla je Ketrin Dil, iz Saveta za strateške rizike.

Ona je jedna od autorki nedavnog izveštaja o „Konvergenciji kriza u Severnoj Koreji".

To bi moglo da objasni zašto je Pjongjang poslao ambasadora u Velikoj Britaniji na 26. konferenciju o klimatskim promenama u Glazgovu.

„Severna Koreja je posebno podložna prirodnim katastrofama.

Poplave, monsunske kiše i tajfuni zadese ih svake godine, što direktno utiče na prinose i posredno izaziva probleme sa štetočinama", kaže Čoi.

BBC

Izveštaj o „Konvergenciji kriza" sugeriše da će sve to postati mnogo gore narednih godina, a proizvodnja pirinča će biti posebno pogođena sušama i poplavama.

„Čini se da su snažnije oluje već počele da pogađaju Severnu Koreju, bilo je istaknutih primera za ovo i 2020. i 2021. godine tokom sezone tajfuna.

A što se tiče rasta nivoa mora, posebno će biti ugrožene obalske oblati", kaže Dil.

Iako Pjongjang retko komunicira sa spoljnim svetom, često je pravio izuzetke kad su u pitanju klimatske promene i životna sredina.

Severna Koreja je sarađivala sa Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) na detaljnim izveštajima iz ove zemlje 2003. i 2012, a takođe je i potpisnica međunarodnih sporazuma, uključujući Protokol iz Kjota i Pariski sporazum.

Jedan od razloga za ovu aktivnost povodom klimatskih promena mogao bi da bude njihov uticaj na proizvodnju hrane.

UNEP-ov izveštaj iz 2012. istakao je da je prosečna temperatura u Severnoj Koreji između 1918. i 2000. porasla za 1,9 stepen Celzijusa, što je među najbržom stopom rasta u Aziji.

Prema izveštaju Fonda za zelenu klimu iz 2019. godine, očekuje se da godišnje prosečne temperature u Severnoj Koreji dodatno porastu za 2,8 do 4,7 stepeni Celzijusa do 2050-tih.

Južna Koreja tu vidi šansu da sarađuje sa zemljom na problemu koji ih se obe tiče.

inistarka životne sredine iz Seula Han Jeung Ae rekla mi je prošle nedelje da se nada da će sresti svog kolegu u Glazgovu kako bi razgovarali o inter-korejskoj saradnji na klimatskim promenama, ali to se nije desilo.

Ako severnokorejska delegacija bude slušala govore u Škotskoj znaće da čak i kada strah od ove pandemije popusti, a trgovina sa Kinom se nastavi, čak i kada roba bude počela da pristiže preko granice, zemlja će se suočavati sa sve gorom krizom.

A ta kriza će značajno uticati na ionako ugroženo stanovništvo.

Tu krizu neće moći da reši sama.


Pogledajte video kako vojnici lome cigle, a Kim Džong Un aplaudira


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: