Svemirska letelica lansirana je kako bi se testirala tehnologija koja bi jednog dana mogla biti preko potrebna za skretanje opasnog asteroida sa kursa.
Nasina misija Dart proceniće dugogodišnji predlog za neutralisanje pozamašnog svemirskog kamena koji bi se kretao ka Zemlji.
Svemirska letelica sudariće se sa objektom po imenu Dimorfos da bi se videlo koliko može da mu se izmeni brzina i putanja.
Ako bi se komad kosmičkog otpada širine od nekoliko stotina metara sudario sa našom planetom, mogao bi da izazove razaranja širom jednog kontinenta.
To je prvi pokušaj da se skrene neki asteroid sa ciljem da se sazna kako može da se zaštiti Zemlja, iako ovaj konkretan asteroid ne predstavlja pretnju po nas.
- Kako zvuči „av, av“ u svemiru
- Da li će albanski satelit uskoro krenuti put zvezdanih staza
- Zašto Sunce nije žuto
„Dart će samo promeniti period orbite Dimorfosa za jedan delić. I to je zaista sve što je potrebno u slučaju da se asteroid otkrije mnogo pre vremena", kaže Keli Gast iz Nasine kancelarije za koordinaciju planetarne odbrane.
U sredu ujutru raketa Falkon 9 koja nosi svemirsku letelicu Dart poletela iz Svemirske baze Vandenberg u Kaliforniji.
Asteroidi su otpadni građevinski materijal Sunčevog sistema, a većina ne predstavlja pretnju po našu planetu.
Ali kad se putanja nekog svemirskog kamena oko Sunca ukrsti sa Zemljinom, pa se ova dva objekta istovremeno ukrste, moglo bi da dođe do sudara.
Misija Dart vredna 325 miliona dolara ciljaće par asteroida koji tesno orbitiraju jedan oko drugog - poznate kao binarni.
Veći od ova dva objekta, po imenu Didimos, širok je 780 metara, dok je njegov manji pratilac - Dimorfos - širok oko 160 metara.
Objekt Dimorfosove veličine mogao bi da eksplodira višestruko jače od obične nuklearne bombe, razorivši naseljene oblasti i odnevši desetine hiljada žrtava.
Asteroidi prečnika od 300 metara i više mogu da izazovu razaranje širom kontinenta, dok bi oni veći od kilometar izazvali posledice svetskih razmera.
Nakon što Dart bude lansiran, prvo će se osloboditi Zemljine gravitacije, a potom slediti vlastitu orbitu oko Sunca.
Potom će presresti binarne asteroide kad se u septembru 2022. godine budu našli na 6,7 miliona milja od Zemlje.
Dart će udariti u „mesečuljak" Dimorfos pri brzini od oko 6,6 kilometara u sekundi.
To bi trebalo da izmeni brzinu objekta za delić od milimetra po sekundi - zauzvrat izmenivši njegovu orbitu oko Didimosa.
To je veoma mala promena, ali bi mogla da bude sasvim dovoljna da izbaci objekat sa putanje na kojoj bi se sudario sa Zemljom.
- Ruska filmska ekipa se vratila na Zemlju posle snimanja u svemiru
- Naučnici koji proučavaju Mars sada tačno znaju gde da traže život
- Srpske firme koje se bave svemirom: Od stolica za astronaute do šrafova za satelite
„Ima mnogo više malih asteroida nego što ima velikih i tako će najverovatnija pretnja sa kojom ćemo ikad morati da se suočimo - ako uopšte budemo morali - verovatno biti u obliku asteroida otprilike te veličine", kaže Tom Statler, programski naučnik misije pri Nasi.
Američki Kongres je 2005. godine naložio Nasi da otkrije i prati 90 odsto asteroida blizu Zemlje većih od 140 metara.
Nijedan poznati asteroid ove kategorije ne predstavlja neposrednu opasnost po Zemlju, ali je zapravo otkriveno, procenjuje se, svega 40 odsto tih objekata.
Dart nosi kameru zvanu Drako koja će slati slike asteroida i pomoći svemirskoj letelici da se usmeri u pravom pravcu za sudar sa Dimorfosom.
Desetak dana pre nego što Dart bude udario u svoju metu, američka svemirska letelica izbaciće mali satelit koji su napravili Italijani po imenu LisijaKjub.
Manja letelica će poslati nazad slike sudara, oblaka krhotina i nastalog kratera.
Sićušnu promenu Dimorfosove putanje oko Didimovsa meriće teleskopi sa Zemlje.
Tom Statler je prokomentarisao:
„Ono što istinski želimo da znamo je: da li smo zaista skrenuli asteroid i koliko smo to efikasno učinili?"
Binarni asteroidi su savršena prirodna laboratorija za jedan takav test.
Sudar treba da promeni Dimorfosovu orbitu oko Didimosa za otprilike 1 odsto, što je promena koju mogu da registruju zemaljski teleskopi u nedeljama ili mesecima nakon njega.
Međutim, ako bi Dart udario u usamljeni asteroid, njegov orbitalni period oko Sunca bi se promenio za oko 0,000006 odsto, za šta bi bile potrebne brojne godine da se izmeri.
Binarni asteroid je toliko mali da, čak i za najmoćnije teleskope, on izgleda kao tačkica svetla.
Međutim, Dimorfos blokira deo Didimosovog reflektovanog svetla dok prolazi ispred njega, a suprotno se dešava kad se manji objekat kreće iza svog većeg pratioca.
„Možemo da izmerimo frekventnost tih zatamnjenja", objasnio je vođa Dartovog istraživanja Endi Rivkin, dodavši: „Tako znamo da Dimorfos obiđe Didimosa u periodu od 11 sati i 55 minuta."
Posle sudara, astronomi će ponovo izvršiti ta merenja.
„Ona će se dešavati malo češće - možda će ih biti dva svakih 11 sati i 45 minuta, možda će biti jedan svakih 11 sati i 20 minuta", kaže doktor Rivkin.
Ona radi u Laboratoriji primenjene fizike na Univerzitetu Džons Hopkins u Lorelu, u državi Merilend.
On kaže da postoji izvesni stepen neizvesnosti u vezi sa tim kako će Dimorfos reagovati na sudar, delom zato što nije poznata njegova unutrašnja struktura.
Ako je Dimorfos iznutra relativno čvrst, umesto pun praznog prostora, mogao da proizvede mnogo krhotina - što će objektu dati dodatni potisak.
Dartov metod za izlaženje na kraj sa opasnim asteroidom poznat je kao tehnika kinetičkog udara.
Međutim, ima i drugih ideja, kao što je skretanje asteroida sporije tokom dužeg vremenskog perioda ili čak detoniranje nuklearne bombe - što je opcija poznata iz holivudskih filmova kao što su Armagedon i Veliki udar.
Pratite Pola ona Tviteru.
Pogledajte video o tome kako su nam jastozi otvorili vidike o svemiru
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
