Ken Rasel je bio veći od života i jedan od najkontroverznijih režisera u istoriji britanske kinematografije.
Specijalizovao se za tumačenja velikih klasičnih kompozitora, spektakularna dela u kojima su upečatljivi prizori bili upareni sa dramatičnom muzikom.
Oni nisu bili pravljeni za osetljive duše.
Publika je bila obasipana prizorima žena koje poskakuju gole po vagonima vozova, golišavim glumcima koji se rvaju pred rasplamsanom lomačom i opaticama koje se upuštaju u orgije.
Njegovi kritičari odbacivali su njegov senzacionalizam kao samodopadljive koještarije, ali je Rasel smatrao da on budi interesovanje za njegove teme.
Henri Kenet Alfred Rasel rođen je 3. jula 1927. godine u Sautemptonu.
Otac mu je bio uspešan trgovac cipelama sklon izlivima besa.
Mladi Ken bi često tražio utočište sa majkom u lokalnim bioskopima.
- Hičkok: Kontroverzni život oca psiholoških trilera
- Zbog čega je Federiko Felini maestro italijanske kinematografije
- Bernando Bertoluči: Pet ključnih filmova velikog stvaraoca
Muzičke opsesije
U detinjstvu je gajio ambiciju da postane baletan, ali se umesto toga kao tinejdžer prijavio u trgovačku mornaricu.
Jednom prilikom tokom plovidbe na Pacifiku bio je nateran da satima bez prestanka stoji na jarkom suncu.
Njegov poludeli kapetan plašio se napada japanskih mini podmornica iako se rat već završio.
Usledio je nervni slom i tokom oporavka prvi put je na radiju čuo Čajkovskog, što je u njemu probudilo doživotnu opsesiju klasičnim kompozitorima.
Nakon služenja u Kraljevskom vazduhoplovstvu, postao je fotograf i prvo je snimao amaterske filmove dok je radio za časopis Pikčer post.
Muzika je postala njegova strast.
Među kompozitorima koji su dobili Raselov tretman bili su Delijus, Debisi, Elgar, Rihard Štraus, Čajkovski, Vagner, Maler i List.
Kao posledica toga, dobio je posao u BBC-jevoj redakciji za kulturu pod ser Hjuom Veldonom, koji je izvršio ogroman uticaj na njegovu karijeru.
Na BBC-ju je razvio izrazito ekscentričan stil, koji je filmski kritičar Dejvid Tomson opisao kao „nesputani osećaj za vizuelno ludilo i trulež".
Njegov dokumentarac Pesma leta, o kompozitoru Frederiku Delijusu i studija o Elgaru naširoko cenjeni, kao i još jedan dokumentarac, o plesačici Izadori Dankan.
Golišavo rvanje
Elgar je postavio nove standarde dokumentarnog filma, postavši jedan od prvih koji je koristio glumce za predstavljanje kompozitora umesto da upotrebi dokumentarnu građu i fotografije.
Već je počeo da izaziva skandale.
Ples sedam velova opisivao je Riharda Štrausa kao nacistu, izazvavši bes kompozitorove porodice i dovevši do povlačenja autorskih prava za korišćenje muzike, praktično zabranivši sva buduća prikazivanja.
Sveukupno, Ken Rasel je za BBC snimio tri dugometražna filma i 33 dramska dokumentarca.
Njegov prvi uspešan bioskopski film bio je adaptacija Zaljubljenih žena D.H. Lorensa, u koju je dodao slavni golišavi rvački meč između Olivera Rida i Alana Bejtsa.
„Uspeo sam da ih nagovorim da pristanu potkupivši ih i podstakavši ih da se zabavljaju", rekao je kasnije.
„Sudeći po osmesima zadovoljstva na njihovim licima, proveli su se kao nikad u životu."
Za ovaj film dobio je nominaciju za Oskara za najboljeg režisera, prvi i jedini put u karijeri.
- Miloš Forman: Češki film u američkom pakovanju
- Goran Paskaljević - odlazak člana „zlatne praške petorke“
Demonski skandal
Junajted artists bio je zadovoljan rezultatom, ali je negodovao na njegov sledeći predlog, a to je bilo da snimi film o Čajkovskom.
Rasel ih je pridobio sižeom da film govori o nimfomanki koja se zaljubljuje u homoseksualca.
Eksplicitne golišave scene izazvale su zgražavanje, a kritičari su ga masovno ocrnili.
Ali film je dobro prošao na blagajnama, a Rasel ga je jednom opisao kao film na koji je najponosniji od svih.
„Bilo je to remek-delo", izjavio je za Dejli telegraf 2010. godine.
„I ne bih ništa u njemu menjao."
Međutim, zgražavanje kritike nije bilo ništa u poređenju sa reakcijom na njegov sledeći rad, Demoni, koji je govorio o perverzijama među monasima i opaticama u srednjevekovnoj Francuskoj.
Sa Oliverom Ridom i Vanesom Redgrejv u glavnim ulogama, bila je to priča o demonskoj posednutosti uz pozadinu eksplicitnog seksa i verske ikonografije.
Čak i najblagonakloniji kritičari smatrali su da je tu vizuelna groteska preuzela primat nad filmskom pričom.
Distributer, Vorner braders, oduvek je odbijao da objavi kompletnu, necenzurisanu verziju.
Međutim, integralna verzija je odnedavno prvi put dostupna za gledanje kod kuće.
Raselov sledeći korak bio je od ekstravagancije ka suptilnosti: mjuzikl Dečko sa modelom Tvigi, koji je osvojio dva Zlatna globusa za njenu ulogu.
Ekscentričnost se vratila 1974. godine sa filmom Maler, biografijom kompozitora sa sve košmarnim flešbekovima i nadrealnim sekvencama snova.
- Zašto nas uvrnuti erotski triler Sudar uzbuđuje i posle 25 godina
- Šest razloga zašto je „Šesto čulo“ i posle 20 godina legendaran film
Veliki brat
Tomi, rok opera Pita Taunsenda, bila je sjajan izvornik za Kena Rasela zbog potencijala za skandal.
Glumačka postava prepuna zvezda, uključujući Erika Kleptona, Olivera Rida i Džeka Nikolsona, odigrala je svoje uloge u nadrealnom okruženju zlostavljanja dece, obožavatelja Merilin Monro i dramatične Kraljice esida Tine Tarner.
Rodžer Daltri iz grupe The Who igrao je naslovnu ulogu, a pojavio se i u narednom Raselovom filmu Listomanija, koji je slavnog kompozitora predstavio kao modernu rok ikonu.
Raselovo sve ekscentričnije ponašanje na snimanju značilo je da ga je, sredinom osamdesetih, kinematografski establišment marginalizovao.
Otkrio je da mu je lakše da radi opere i snima za televiziju, za koju je režirao još dva dela D.H. Lorensa, Duga i Ljubavnik ledi Četerli kao TV serija.
Dva njegova filma iz ovog perioda, Gotik i Leglo belog crva - u kom se pojavljuje mladi Hju Grant - bili su u ono vreme otpisani, ali su u međuvremenu stekli kultni status među ljubiteljima gotskog horora.
U svojim sedamdesetim godinama sveo se na snimanje jeftinih filmova u svojoj garaži za objavljivanje na internetu; i dalje jednako strastven, i dalje jednako buntovan.
Ali sada je već postao neka vrsta slavne ličnosti i Američka kinoteka je 1995. godine organizovala retrospektivu njegovog rada, pozvavši Rasela da dođe i razgovara o svojim filmovima sa publikom i kritičarima.
Slavno se 2007. godine pojavio u kući Velikog brata na Kanalu 4, ali je izašao posle svađe sa Džejd Gudi.
Ken Rasel se ženio tri puta i imao je osmoro dece, a jedno vreme je živeo sam u kolibi u Nju Forestu.
Završio je u tabloidima kad je postavio oglas na internetu tražeći ljubav svog života.
Amerikanka Eliz Tribl, koja je tvrdila da su joj Raselovi filmovi promenili život, javila se na njegov oglas i došla da živi sa Raselom, ostavši sa njim do kraja njegovog života.
Kritičari su ga često optuživali za samodopadljivost, ali se iza ekstravagantnih prizora krio filmski stvaralac ogromnog talenta; genije čak, tvrde neki.
Rasel je odbijao da pristane na kompromise.
„Realnost je za mene ružna reč, znam da za većinu ljudi nije, ali ona mene ne zanima. Ionako je ima previše."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
