Zgrada Palate Srbije u Beogradu ima čak 65.000 kvadrata, ali je tog decembarskog dana 1991. godine bila skoro prazna.
U njoj je, pored portira, bio samo jedan čovek - poslednji premijer SFR Jugoslavije, Ante Marković.
Novinar Goran Milić je tog dana došao u zgradu tadašnjeg Saveznog izvršnog veća (SIV), sedište vlade Jugoslavije, već načete oružanim sukobima u nekim od republika koje su je činile.
Pripremao se savezni budžet za narednu godinu, ali premijer, najpoznatiji po ekonomskim reformama kojima je „odbranio dinar i doneo Jugoslovenima platu od 1.000 nemačkih maraka" - u ovom poslu nije učestvovao.
„Čak 80 odsto tog budžeta je (bivši predsednik SR Jugoslavije i Srbije) Slobodan Milošević posredno namerio za finansiranje Jugoslovenske narodne armije (JNA)", kaže Milić za BBC.
„Marković mu se jako protivio jer je bio protiv rata i raspada Jugoslavije".
Čovek koga mnogi i danas pominju kao poslednju branu ka očuvanju Jugoslavije mu je tada, seća se Milić, sam napravio kafu „jer nije imao ko drugi".
- Mesić za BBC: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene"
- Kako je propao pokušaj britanskog lorda da spreči rat u Jugoslaviji
- Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"
Prvi višestranački izbori u jugoslovenskim republikama 1990. godine razvejali su snove o opstanku federacije, i zajedničke institucije savezne države skoro da nisu funkcionisale- malo ko od novih nacionalističkih vođa je želeo nadnacionalnog premijera.
Marković je ipak Miliću rekao da neće otići iz političke fotelje „makar ga iznosili s nogama nagore".
Nije prošlo ni 15 dana od njihovog susreta, a Ante Marković je podneo ostavku.
Vratio je mandat građanima na konferenciji za novinare 20. decembra, upozorivši da u Jugoslaviji više nema nijednog državnog organa kojem bi mogao da preda ostavku.
„Uvek sam bio dosledno za mir i demokratiju, a protiv rata i zato mi je neprihvatljivo da predložim ratni budžet i to ne mogu i neću uraditi", rekao je novinarima.
Te odluke živo se i danas seća Džefri Saks, jedan od najpoznatijih savremenih ekonomista sveta. .
„Impresionirao me je kao simpatičan, pristojan i čovek posvećen stabilizaciji i reformisanju Jugoslavije", kaže Saks, Markovićev savetnik od 1989. godine, za BBC na srpskom.
„Sreo sam se s njim te 1991. godine, u poslednjim danima federativne Jugoslavije. Bilo je to veoma tužno vreme za njega".
Liberalni savetnici komunističkog premijera
O Markovićevoj ostavci danas se govori na ekonomskim i političkim katedrama Kolumbija univerziteta u Njujorku i Džons Hopkins univerziteta u Baltimoru - glavni predavači ovih fakulteta su njegovi nekadašnji savetnici.
Ubrzo pošto je 1989. godine Marković, učesnik Narodno oslobodilačke borbe (NOB) u Drugom svetskom ratu i dugogodišnji privrednik, postao predsednik vlade Jugoslavije, njegov savetnik je postao Džefri Saks.
Pomogao mu je „da osmisli program ekonomskih reformi", plan po kojem će Marković biti upamćen, kaže američki ekonomista za BBC.
„Sastajali smo se tokom mojih poseta Beogradu, od septembra do decembra 1989. godine", kaže Saks, poznat i kao savetnik nekoliko generalnih sekretara Ujedinjenih nacija, a danas profesor na Univerzitetu Kolumbija.
Prve utiske iz tih poseta Jugoslaviji tokom jeseni i zime, Saks je predočio u tekstu za Vašington post u decembru 1989.
„Jugoslavija je jedan od najtežih izazova za političku i ekonomsku transformaciju u istočnoj Evropi", pisao je tada.
„Poslednjih meseci se činilo da je opstanak same nacije u pitanju, jer su se tendencije ka podeli republika uvećale pod teretom ekonomskog kolapsa".
U pomoć je tada pritekao i američki ekonomista Stiv Henki, danas profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru.
„Prvo što vam padne na pamet kada pomenete Antu Markovića je da je bio vrlo bistar, iskren političar", kaže Henki za BBC na srpskom.
„Za razliku od većine jugoslovenskih političara, bio je pouzdan igrač sa integritetom".
Henki je lično savetovao zapravo Markovićevog potpredsednika vlade Živka Pregla, koga je, kaže, prvi put sreo na večeri u Beču 1989.
„Pregl me je pozvao da budem njegov savetnik", seća se Henki.
„Rekao sam da sam uzdržan, jer sam bio klasični liberal, ekonomista slobodnog tržišta, a Pregl je bio lider Saveza komunista Jugoslavije".
Pregl ga je iznenadio, rekavši da je „njegova reputacija upravo razlog zašto ga zove za savetnika".
„Rekao je da želi da sprovede reforme slobodnog tržišta i ne želi razvodnjene savete".
Henki je, kaže, pristao samo ako Pregl rasformira Savez komunista Jugoslavije.
„'Kako ću, zaboga, to učiniti?' - rekao mi je Pregl", prepričaa ekonomista.
„Predstavio sam precizan plan igre. Pregl je istrajao i Savez komunista Jugoslavije se raspao u januaru 1990".
Pogledajte koliko je istinita TV serija o hapšenju Slobodana Miloševića
Ekonomski plan Ante Markovića - plata od 1.000 maraka
Jugoslovenskom premijeru je pomoć zaista i bila potrebna, jer je u državi u tom trenutku vladala najveća inflacija u Evropi i kriza dinara.
Prvo što je Ante Marković uradio bila je denominacija dinara, zapravo, promena vrednosti valute.
Tako su 1990. godine sa 10.000 dinara uklonjene četiri nule, a ovim ekonomskim reformama zemlja je privremeno izašla iz krize.
Inflacija je sa 56 oborena na 2,4 odsto, a kurs dinara stabilizovan i vezan za nemačku marku.
Jedan dinar je tada vredeo sedam nemačkih maraka i bio je jedina konvertibilna valuta na istoku Evrope.
„Bio je to dobar liberalni program koji je brzo počeo da daje rezultate, što su osetili i građani", kaže ekonomista Mijat Lakićević za BBC.
„Smanjeni su dugovi, inflacija je pobeđena, otvarala su se preduzeća, plate su rasle", ističe on.
pProsečna plata Jugoslovena dostigla je 1.000 nemačkih maraka.
Marković je, kaže Stiv Henki, promovisao privatizaciju kao model za ono što će se kasnije nazivati kapitalizam sa ljudskim likom, odnosno prelaz iz komunističkog sistema, kojim bi privreda Jugoslavije, ali i sama zemlja, opstala.
Premijer je tada, seća se Henki, problem vlasništva nazivao „prvim grehom socijalističkih društava".
„Dve godine sam strpljivo spremao taj program i računao pretpostavke.
„I kada je krenuo, onda su ti rezultati brzo postignuti", rekao je Ante Marković 2003. na suđenju za ratne zločine Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.
„U roku od četiri meseca inflacija je srušena. Bio je to prvi slučaj u nekoj socijalističkoj zemlji."
- Kada su stanovnici Srbije bili milioneri
- Kratka istorija srpske valute u deset tačaka
- Kako rešiti katastrofalnu hiperinflaciju
'Dobro veče Jugoslavijo'
Iako je Jugoslaviju za kratko vreme privremeno izvukao iz ekonomske krize, politička je bila mnogo zahtevnija.
Nacionalizam je uveliko bujao u članicama jugoslovenske federacije, zajedničke institucije jedva da su funkcionisale, a državni mediji bili su podređeni interesima sopstvenih republika .
Upravo iz Markovićeve premijerske fotelje ponikla je ideja o jugoslovenskoj televiziji Jutel, a za glavnog urednika izabran je hrvatski novinar Goran Milić.
Rečima „Dobro veče, Jugoslavijo", Milić je u oktobru 1990. na drugom programu Televizije Sarajeva pozdravio gledaoce širom zemlje i Jutel je počeo da emituje program.
„Nisam znao Anta Markovića kada me je postavio za urednika", govori Milić za BBC.
„Ali shvatio sam šta je njegova ideja - da se samo jedan sat dnevno svuda u Jugoslaviji čuje šta ima da kaže savezna vlada".
Administrativno sedište Jutela je bilo u Istri, finansijsko-pravni sektor u Beogradu, a redakcija u Sarajevu.
Jutel je napravljen, objašnjava Milić, u trenutku kada su nacionalne televizije emitovale različit program i „samo prepričavale političare".
„Morate da razumete da u tom trenutku nije moglo, na primer, na državnoj televiziji u Beogradu da se čuje šta (hrvatski predsednik) Franjo Tuđman konkretno govori,
„Nije nikada puštan tonski, već su novinari i političari tumačili njegove izjave, osim kada je izjavljivao nešto što bi iritiralo ljude u Srbiji", tvrdi Milić.
Milić za Markovića kaže da je bio „napredan i konstruktivan čovek".
„Nije se mešao u moj posao", dodaje.
Rušenje Ante Markovića
Reformisti - ovako se skraćeno nazivala stranka Ante Markovića koju je formirao sredinom 1990 godine.
Puno ime bilo je Savez reformskih snaga Jugoslavije, a ekonomista Mijat Lakićević kaže da su je mahom podržavali kosmopolitski i liberalno orijentisani ljudi koji su bili protiv rata.
„Ante Marković je imao poklonike, bio sam na promociji stranke", kaže Lakićević.
„Imao je podršku jednog, ali ipak, malog dela intelektualne elite".
Ipak, na parlamentarnim izborima u četiri još uvek jugoslovenske republike, Markovićeva stranke jedva da je osvojila neke mandate - u Severnoj Makedoniji 16,1 odsto, u Crnoj Gori 14, a u Bosni 8,98 odsto glasova.
Najubedljiviji poraz zabeležen je u Srbiji - svega 1,43 odsto glasova, nasuprot Miloševićeve Socijalističke partije Srbije sa osvojenih 46,1 odsto,
Posle ovog poraza, oba Markovićeva plana, i ekonomski i politički, počela su da se urušavaju.
„Premijera savezne vlade nisu želeli ni Slobodan Milošević ni Franjo Tuđman tada", tvrdi Milić.
„Tuđman mi je to i rekao".
Borisav Jović, poslednji predsednik SFRJ, rekao je u intervjuu za BBC u decembru 2020. godine da mu je Milošević preneo da je jedna od tema sastanka sa Franjom Tuđmanom u Karađorđevu, u martu 1991, bila smena Ante Markovića.
„Postojale su zamerke na njegov rad i postojala je obostrana želja i Tuđmana i Miloševića da se Ante Marković smeni", rekao je Jović, koji je preminuo u septembru 2021. godine, u neobjavljenom razgovoru za BBC.
U knjizi Poslednji dani SFRJ, Jović je detaljno opisao kako je zajedno sa Miloševićem skovao plan da se sa političke scene ukloni Marković.
Knjigu je kao dokazni materijal u slučaju protiv Miloševića, koristilo tužilaštvo Haškog tribunala.
„Provodimo čitav dan na brodu i na moru (na Mljetu) - na izletu Veljko (Kadijević, ministar odbrane SFRJ), Sloba (Milošević) i ja sa porodicama...", navodi Jović u knjizi.
„Opšti je zaključak da je Ante Marković za nas neprihvatljiv i nepouzdan. Niko više ne sumnja da je direktni eksponent SAD, određen za rušenje sistema i za skidanje sa vlasti svih koji pomišljaju na socijalizam... Veljko ga zove 'ku...n sin'".
Dodaje i da je napisao seriju od tri članka Istina o Anti Markoviću i poslao Miloševiću.
„On je to dao da se objavi u Politici. Objaviće se 5,6,7 u nastavcima pod nečijim pseudonimom", pisao je Jović.
„Moramo ga razobličiti jer je narod u velikoj zabludi ko je on i šta je on. Mnogi u njemu vide nekog spasioca".
- Ko je bio Borisav Jović - predsednik Jugoslavije u vreme njenog raspada
- Tri decenije od dana kada je Hrvatska odlučila da napušta Jugoslaviju
- Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"
Prema svedočenju Markovića u Haškom tribunalu, glavni razlog za njegovu smenu bio je dogovor Miloševića i Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine, čemu se on protivio.
Zbog pokušaja da ne učestvuje u sukobima vodećih političara, Markovića su oštro napadali i u Srbiji i u Hrvatskoj.
„Da, mene su satanizovale obe strane" rekao je u on Hagu.
Ekonomista Stiv Henki misli da je „Ante Marković barem bio dovoljno pametan da izbegne atentat", iako su „Borisav Jović i Slobodan Milošević uništili njegove ekonomske reforme".
Ponuda iz Evropske zajednice
Na stolu Jugoslavije se 1990. godine pojavila ponuda Evropske zajednice, današnje Evropske unije.
Za Kira Gligorova, člana Markovićevog tima u to vreme, a kasnije prvog predsednika Makedonije, to je bio tračak nade.
On je svedočio u Hagu da je ponuda Brisela glasila - 5,5 milijardi dolara injekcije Markovićevim reformama i momentalni status Jugoslavije kao pridruženog člana Evropske zajednice.
„Kako su nam na sastanku zvaničnici Evropske zajednice obrazložili ponudu, prvi se za reč javio Tuđman i rekao da ni za kakve milijarde nije spreman da se odrekne hiljadugodišnjeg sna hrvatskog naroda - Nezavisne države Hrvatske.
„Milošević je potom rekao da njega zanima Jugoslavija samo kao federacija", rekao je Gligorov.
Posle toga, kaže Gligorov, predstavnici Evropske zajednice su sa žaljenjem utvrdili da će zvaničnike u Briselu morati da obaveste da od dogovora i pristupa nema ništa.
Odbijanje finansijske pomoći i status pridruženog člana Evropske zajednice, Borisav Jović nije video kao grešku.
„Nudili su nam da, umesto da nas tretiraju kao komuniste, da nas proglase demokratama i da Jugoslavija postane demokratska zemlja.
„Što bi onda značilo da mi idemo na izbore, ali da oni menjaju vlast kako oni hoće, a mi na to nismo mogli da pristanemo", rekao je Jović za BBC na srpskom.
- „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci": Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
- Zašto stoje pregovori Srbije i Evropske unije
- Vasil Tupurkovski: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”
'Antiratni političar u zlo vreme'
Reforme koje je Marković pokušao da sprovede u delo nisu uspele jer nije imao podršku tada vodećih političara u Jugoslaviji, ali ni Evrope, objašnjava ekonomista
„Činilo se da su evropske sile bile potpuno nezainteresovane da podrže Jugoslaviju u tom kasnom periodu", misli on.
„Mnogi u Evropi su očigledno više želeli da vide kraj zemlje i njeno razdvajanje na države naslednice".
Njegov kolega Stiv Henki krivce vidi isključivo u „nepouzdanim, nepoverljivim i zlonamernim jugoslovenskim političarima".
„Da njegove ekonomske reformske ideje nisu sabotirali Milošević i mnogi drugi, Jugoslavija bi i dalje bila netaknuta", kaže on.
Goran Milić opisuje Markovića kao „antiratnog političara u zlo vreme", dok Mijat Lakićević misli da je Markovićevom odlasku najviše doprineo nacionalizam.
Više od deceniju pošto je dao ostavku i zaključao kabinet poslednjeg premijera Jugoslavije, Ante Marković je svedočio u Hagu protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
„Moje kompetencije su bile tako male, a moj lični angažman je bio pokušaj da se ipak ne ide na najgore, na rat.
„Nisam uspeo najviše zahvaljujući vama", poručio je Miloševiću u sudnici.
Kako Hrvatska u muzeju čuva ratno sećanje:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
