Iran i grupa velikih svetskih sila sastali su se u Beču 29. novembra kako bi pokušali da ožive ključni nuklearni sporazum.
Napetosti na Bliskom istoku od skora su u porastu zbog iranskih nuklearnih ambicija - Izrael je izdvojio 1,5 milijardi dolara da bi pripremio oružane snage za potencijalni napad na nuklearne lokacije u zemlji.
A Međunarodna agencija za atomsku energiju upozorava da nije uspela da postigne dogovor sa Iranom oko inspekcije ključnih pogona.
Iran je oduvek negirao da pokušava da razvije nuklearna oružja i tvrdi da će pozdraviti povratak prethodnom sporazumu sa svetskim silama koji je ograničio njegovu nuklearnu aktivnost u zamenu za popuštanje ekonomskih sankcija.
Ako pregovori budu bili uspešni to bi moglo da dovede do okončanja ekonomskih sankcija protiv Irana i ograničenja buduće proizvodnje potencijalno opasnog nuklearnog materijala.
Ali ako pregovori propadnu, to bi moglo da odvede Bliski istok na veoma opasan put.
- Nuklearni sporazum: Iranski predsednik upozorava da će biti tvrd pregovarač
- Iran: Ko može da ima nuklearno naoružanje
- Iran preti Izraelu: Osvetićemo se za napad na nuklearno postrojenje
Kako je izgledao prvobitni iranski nuklearni sporazum?
Bio je to dogovor „P5+1" (zvučno ime za pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska - plus Nemačka) i Irana o nuklearnom programu ove zemlje.
Iran je pristao da prihvati ograničenja obogaćivanja i skladištenja uranijuma, da zatvori ili modifikuje pogone na nekoliko nuklearnih lokacija i dozvoli posetu međunarodnih inspektora.
Zauzvrat su ukinute mnoge od štetnih međunarodnih finansijskih sankcija.
P5+1 je smatrao da će sporazum sprečiti Iran da razvije sposobnost da izgradi nuklearno oružje (Iran je negirao da je ikada imao tu nameru, ali ga je u prošlosti za takve pokušaje optužilo nekoliko zemalja, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju).
Iran se nadao da će ukidanje sankcija biti masivan podstrek njegovoj posustaloj privredi.
Posle dugog niza pregovora, sporazum je stupio na snagu u januaru 2016. godine.
Pogledajte video: Zašto i dalje ima toliko nuklearnog naoružanja u svetu
Zašto je propao?
Ukratko, zbog Donalda Trampa.
Sporazum je potpisan tokom predsedničkog mandata Baraka Obame, ali je bivši predsednik Tramp jasno stavio do znanja mnogo pre nego što je završio u Beloj kući da to smatra „najgorim sporazumom koji je ikad video" i iznova ga ocrnjivao kao „užasan" i „smešan".
Smatrao je da je kontrola iranskih nuklearnih aktivnosti preslaba, da je trebalo da uključi i ograničenja iranskog programa balističkih projektila i da uslovi sporazuma nisu važili dovoljno dugo.
Tramp je povukao SAD iz sporazuma u maju 2018. godine i ponovo uveo sankcije Iranu.
Kao reakciju na to, Iran je počeo da obogaćuje uranijum iznad nivoa dozvoljenih sporazumom i smanjio saradnju sa međunarodnim inspektorima.
- Može li nuklearni rat biti moralno opravdan
- Džinovska atomska bomba koja je bila prevelika da se upotrebi
- Francuska prikrivala pravi uticaj nuklearnih testova u Pacifiku
Ko želi da se sporazum obnovi?
Na prvi pogled, svi koji su ga onomad potpisali.
Iran nikad nije želeo da se sporazum ukine, a od P5+1 samo su SAD pod Trampom želele da odustanu od njega.
Džozef Bajden je podržavao sporazum dok je bio Obamin potpredsednik, a većina njegovih sadašnjih savetnika za Iran su ljudi koji su 2015. godine pomogli da se kroz pregovore stigne do uslova sporazuma.
Znači vrlo je verovatno da će pregovori uspeti?
Postoje izvesne prepreke.
Iran je bio ljut na SAD zbog propalog sporazuma, nazvavši ih „odmetnutim režimom".
Prioritet Irana je da navede SAD da ukinu sankcije, dok je za Vašington najvažnije da navede Teheran da prekine sa obogaćivanjem uranijuma - svaki želi da onaj drugi napravi prvi korak.
Zbog ovih problema, može da se desi da se tokom pregovora SAD ne sastanu direktno sa Iranom.
Iran je takođe u junu izabrao novog predsednika, Ebrahima Raisija, koji se doživljava kao političar tvrđih stavova prema međunarodnim odnosima od prethodne vlade.
Predsednik Raisi je obećao da neće dozvoliti da se pregovori u Beču oduže.
Takođe je odbacio mogućnost bilo kakvih pregovora o iranskom programu balističkih projektila i njegove regionalne politike, kao što je podrška oružanim grupama u nekoliko zemalja, uprkos pozivima zapadnih zemalja da to bude sastavni deo novog sporazuma postignutog u Beču.
Ovi faktori mogli bi da učine oživljavanje sporazuma težim nego što je isprva izgledalo.
- Ebrahim Raisi - sve što treba da znate o novom predsedniku Irana
- Nuklearna pretnja - severnokorejski reaktor ponovo radi, tvrde UN
- Oružje zbog kojeg je nuklearni rat sve izgledniji
Da li bi svi bili zadovoljni kad bi se sporazum obnovio?
Saudijska Arabija, krupni regionalni rival Irana, s oprezom je podržao stari sporazum.
Ali je Izrael (koji se smatra jedinom nuklearnom silom na Bliskom istoku, iako on to nikad nije potvrdio) bio veoma kritičan prema prvom sporazumu, smatrajući da on neće zaustaviti Iran u sticanju nuklearnog arsenala.
Prethodno sprovevši vazdušne napade na nuklearne pogone u dve druge zemlje u regionu, Izrael je saopštio da nikad neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearno oružje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
