U poslednjih šest decenija u svemir je putovalo skoro 600 ljudi.
Svi su oni bili profesionalni astronauti ili kosmonauti, sem sedam izuzetno bogatih ili slavnih svemirskih turista.
A sad je svemirski turizam počeo ubrzano da se širi.
Šef Amazona Džef Bezos, vlasnik Virdžin Atlantika ser Ričard Brenson i Ilon Mask na čelu Tesle osnovali su vlastite kompanije kako bi ponudili svemirske paket-aranžmane.
I dok dve od ovih firmi nude 15-minutne „podorbitalne" letove tik iznad Zemlje, Spejs iks Ilona Maska jedini je koju nudi nekoliko dana u svemiru.
Karte koštaju između 250.000 i nekoliko miliona dolara.
- Kapetan Kirk iz Zvezdanih staza - najstariji Zemljanin u svemiru
- Milijarder Ričard Brenson stigao do ivice svemira
- Od Teksasa do svemira i nazad: Uspešan let Bezosa do granice kosmosa
U svemirski turizam se uključila i Rusija - na neobičan način.
Japanski preduzetnik Jusaku Maezava otputovao je u ruskoj raketi na put do Međunarodne svemirske stanice (ISS), pridruživši se rastućoj listi milijardera koji su stigli u svemir.
Planira da izvrši 100 zadataka u svemiru, među njima i da igra golf.
Maezava se obogatio zahvaljujući kompanija za elektronsku trgovinu.
Nekada je bio bubnjar u pank rok bendu, a prošle godine je pokrenuo emisiju u potrazi za novom devojkom koja bi mu se pridružila u svemiru, ali ju je kasnije otkazao.
Ruska raketa u kojoj je bio Maezava poletela je sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu.
Očekuje se da će na ISS provesti 12 dana i prvi je svemirski turista koji je posetio stanicu poslednjih godina.
Maezava je još ranije najavio da planira da ode na Mesec 2023. godine.
Samo za bogate?
Dvadesetjednogodišnja studentkinja aerokosmonautike i potencijalna učesnica u svemirskom turizmu Sandali Kumarasinge potiče iz skromne porodice sa Šri Lanke.
Njen način života nimalo ne liči na onaj dosadašnjih elitnih svemirskih turista.
Ona kaže da se nada da će svemirski turizam „utrti put svemiru za svakoga", mada priznaje da je trenutno „samo privilegija bogatih".
Sandali je postala stipendistkinja Svemirskog kampa - programa obuke američke svemirske agencije NASA u Alabami.
Od tada se našla u užoj konkurenciji za let oko Meseca sa svim plaćenim troškovima u organizaciji projekta „Dragi Meseče".
Finansira ga japanski milijarder Jasaku Maezava.
- Poruka princa Vilijama: Spasite Zemlju, umesto što se trkate ko će prvi u svemir
- Ruska filmska ekipa se vratila na Zemlju posle snimanja u svemiru
- Svemirska borba: Bezos ljut na Nasu jer je izabrala Ilona Maska
U martu 2021. godine, Maezava je pozvao javnost da se prijavi za mesto na Spejs iksovom Staršipu koji se sprema da napravi krug oko Meseca.
On se obraćao „široj, raznovrsnijoj publici".
Putovanje bi trebalo da se obavi 2023. godine.
Obični ljudi
Sandali veruje da će svemirski turizam utrti put mogućnosti da obični ljudi iskuse život izvan Zemlje.
„Oduvek sam mislila da treba da stremim najvećoj mogućoj stvari, ali nisam mogla ni da sanjam da ću putovati na neku planetu ili… na Mesec", kaže Sandali za BBC.
„Ako devojka poput mene, sa ostrva kao što je Šri Lanka… može da otputuje u svemir samo zahvaljujući jednom od tih nagradnih svemirskih putovanja - onda se nadam da je to samo trenutna situacija… Uz malo sreće, biće više prilika u budućnosti."
„Nadam se i da će biti svemirskih kompanija koje će regrutovati međunarodnu zajednicu da obučava astronaute za napredak nauke, tehnologije i istraživanja."
Turisti istraživači
Šesti Zemljin svemirski turista svih vremena Ričard Geriot kaže da bogati posetioci igraju važnu ulogu u naučnom istraživanju i budućnosti čovečanstva.
Ovaj autor video igara poznat kao Lord Britiš 2008. godine je leteo u misiji Sojuza TMA-13 do Međunarodne svemirske stanice.
„Gotovo sve naučne ekspedicije Čarlsa Darvina oko planete sponzorisali su bogati pojedinci ili korporacije", objašnjava on.
„Hiljadu puta jeftinije"
Kao i putovanja brodom ili avionom, koja su ispočetka bila „veoma skupa i izuzetno opasna", kaže Geriot, svemirsko putovanje uznapredovalo je u međuvremenu od te rane faze razvoja.
Istakavši da je putovanje u svemir trenutno „hiljadu puta jeftinije" nego kad je ova praksa prvi put pokrenuta, dodaje da, „ukoliko bogati ljudi ne budu bili spremni da lete u svemir sada, nećemo stići do sledeće stepenice nadole."
Ovaj gejmer i predsednik Kluba istraživača planira ponovo da putuje u svemir, ali čak i on čeka da cene karata malo opadnu.
Zagađujuća razbibriga?
Dakle, kakvu štetu po životnu sredinu može da izazove svemirski turizam?
Ričard Geriot veruje da je taj uticaj vrlo zanemarljiv, rekavši da „lansiranje jedne rakete emituje manje ugljenika nego jedan prekookeanski let."
On dodaje da se neke rakete prave tako da idu na vodonik, čiji je glavni nusproizvod voda, a ne ugljenik koji zagreva klimu.
Ali Sandali je zabrinuta.
„Svemirski turizam može da ima mnoge negativne posledice po prirodu.
„Bilo bi sjajno kad bismo imali više propisa, ograničenja i izmena kako bismo minimizovali negativne posledice istraživanja svemira."
Postojeće rakete proizvode gasove efekta staklene bašte kao što je ugljen dioksid (CO₂) i azotni oksidi, ističe doktorka Eloiz Mara, vanredna profesorka fizičke geografije sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Ona kaže i da su one mnogo veći zagađivači po pređenom kilometru od aviona.
Iako podržava istraživanje svemira, ona smatra da je svemirski turizam nepotrebno štetan po životnu sredinu.
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
- Sojuz: Sovjetski svemirski relikt koji je opstao
- Kako zvuči „av, av“ u svemiru
„Sagorevanje sintetičke gume"
„Let Virdžin galaktika praktično sagoreva sintetičku gumu.
„A guma gori baš kao što gore automobilske gume - proizvodeći mnogo crnog ugljenika", kaže ona za BBC, govoreći o stubovima nadražujućeg dima koje ispuštaju zapaljene gume.
„Nešto takvo ume efikasno da zagreje atmosferu, tako da postoji potencijal da, kad bi Virdžin Galaktik leteo svaki dan, on zagreje atmosferu u prilično značajnoj meri", objašnjava doktorka Mara.
U vreme objavljivanja ovog članka, Virdžin galaktik nije odgovorio na BBC-jev zahtev za komentar.
Koliko je zelen vodonik?
Blu oridžin pravi rakete koje koriste drugačije gorivo, kao što je njegov lanser Nju Glen, koji koristi tečni metan.
A on će pokretati i svoje lansirno vozilo Nju Šepard tečnim vodonikom.
Doktorka Mara upozorava da vodonik nije svemirsko čudotvorno gorivo koje može da sačuva životnu sredinu.
„Čak i rakete na vodonik ne mogu da izbegnu proizvodnju azotnih oksida... Svi će oni ostaviti traga na zonu stratosfere."
Ovaj ozon, visoko iznad površine zemlje, blokira sunčevu radijaciju i sprečava Zemlju da se konstantno zagreva.
Iz Blu oridžina su za BBC rekli da je skorašnja studija pokazala kako bi tip motora koji on koristi (kriogeni) uništio 100 puta manje ozona u ozonskom omotaču nego „hibridni motor na vazdušni pogon", kao što je onaj koji koristi Virdžin galaktik.
Blu oridžin je takođe saopštio da ova studija pokazuje kako bi kriogeni motor doprineo klimatskim promenama 750 puta manje nego hibridni motor na vazdušni pogon.
U vreme objavljivanja ovog teksta, Virdžin galatkik nije odgovorio na BBC-jev zahtev za komentar.
Svemirski brod ili džambo džet
Doktorka Mara je izračunala da postojeće svemirske rakete proizvode oko 100 puta više ugljen dioksida po kilometru od putničkih džambo džetova.
Ona je sprovodila simulaciju tokom jedne čitave decenije i kaže da se upotreba svemirskih raketa povećava stopom od skoro 6 odsto godišnje.
I ona se brine da će to naneti krupnu štetu delikatnom i ključnom delu gasovitog omotača koji štiti Zemlju.
„Ugljen dioksid nije jedini aspekt oko kog treba da se brinemo kad su u pitanju lansiranja raketa. Veliki razlog za zabrinutost su i čestice i supstance koje smanjuju ozon.
„Dakle, u stratosferi je ozonski omotač ono što nas štiti od štetne UV radijacije. Hemikalije koje se emituju iz svih ovih raketa ostavljaju traga na ozonu u njemu."
„Oni ispuštaju te polutante u gornju atmosferu. I oni ostaju duže u tim delovima atmosfere. Takođe su efikasniji u apsorpciji sunčeve radijacije i zagrevanju atmosfere."
Dovodeći u pitanje neophodnost svemirskog turizma za naučna istraživanja, ona ističe potrebu za „nekim istinski proaktivnim propisima o zaštiti životne sredine koji bi u najmanju ruku pokušali da ublaže posledice svemirskog turizma po atmosferu."
„Ako se on pretvori u zaista veliku industriju, imaćemo ozbiljne posledice po klimu i ozon u stratosferi."
Rastuća industrija
Analitičar Konzorcijuma svemirske sigurnosti Atrijum kaže da će svet uskoro dobiti više kompanija koje nude putničke aranžmane u okviru svemirskog turizma.
Ali on je optimističan po pitanju koristi po životnu sredinu koje može da ponudi svemirskog putovanje.
„Pod tim mislim i na one fotografije planete Zemlje koje su napravili astronauti misije Apolo kad su putovali na Mesec šezdesetih.
„Iz toga je nastao čitav ekološki pokret, kad smo videli Zemlju kako lebdi u svemiru."
San
Sandali, za to vreme, sanja o svom potencijalnom putovanju u svemir.
Ona je stigla do četvrtog od pet stadijuma procesa izbora osam svemirskih turista.
Ljudska bića na drugim planetama?
Sandali kaže da bi moglo da dođe vreme kad će se ljudska vrata seliti na druge planete iz razloga koji imaju veze sa klimatskim promenama.
„Mislim da moramo da postignemo pravu ravnotežu između očuvanja stvari koje već imamo i napredovanja nove tehnologije."
Bivši svemirski turista Ričard Geriot slaže se s tim.
„Mislim da se uopšte ne dovodi u pitanje da će čovečanstvo biti vrsta koja će naseljavati više planeta", kaže on.
Ali on ističe i poruku upozorenja.
„Ne mislim da će ljudi bežati sa Zemlje… Zapravo je teže živeti u svemiru."
Pogledajte video: Kako je Jurij Gagarin osvojio svemir
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
