Kad je Džai Vajt otkrio da je autističan, to mu je zauvek izmenilo život - i to nabolje.
„Omogućilo mi je da egzistiram u najiskrenijem obliku", kaže Džai.
„Postao sam mnogo slobodniji u pogledu rodnog izražavanja; postao sam mnogo otvoreniji kad govorim o tome."
Džai je autističan i nebinaran, što znači da se ne oseća isključivo kao muškarac ili kao žena.
Džai - i drugi - veruje da ta dva aspekta identiteta ne mogu da se odvoje, a istraživanje sugeriše moguću vezu.
Autizam je češći kod ljudi koji se ne poistovećuju sa biološkim polom.
- Kako se odrasli bore sa autizmom
- Kada se na Balkanu rodiš u telu koje nije tvoje
- Da li je kvalitetan život sa autizmom moguć
Jedna od najvećih i najskorijih studija, koju je predvodio profesor sa Univerziteta u Kembridžu Varun Vorier, analizirala je informacije koje im je pružilo 641.860 ljudi.
Pokazalo se da su pojedinci koji su transrodni ili imaju rodni diverzitet tri do šest puta skloniji da prijave da su autistični nego ostali.
„Lično mislim da autizam izuzetno utiče na pitanje roda. Mislim da je naš doživljaj sveta mnogo slobodniji i otvoreniji", kaže Džai za BBC.
„Ne oseća se potreba da se povinuje društvenim očekivanjima i uklopi među ljude oko nas."
Istraživanje autizma
Poremećaj iz spektra autizma (ASD) definiše se kao „doživotni poremećaj u razvoju koji utiče na to kako ljudi komuniciraju i imaju interakciju sa svetom", prema britanskom Nacionalnom društvu autističnih, ali ne doživljavaju svi autistični ljudi to kao poremećaj.
Česte osobine autistične osobe mogu da znače više vremena potrebnog za obradu informacija, poteškoću u razumevanju facijalnih ekspresija i upuštanje u repetativno ponašanje.
Autizam je i prilično česta pojava - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da otprilike svako 160. dete širom sveta „ima ASD", ali brojke variraju značajno od zemlje do zemlje.
Malo je podataka o stopi autizma u mnogim zemljama sa niskim ili srednjim primanjima.
Imajući u vidu relativno nedovoljno statističkih podataka, razmere studije koju je Univerzitet u Kembridžu sproveo 2020. godine i njeni rezultati o transrodnim i ljudima sa rodnim diverzitetom od posebno su velikog značaja.
Doktor Meng-Čuan Li, jedan od naučnika aktivnih u studiji koja je prošla stručnu analizu, kaže da su njihovi nalazi potvrđeni „u brojnim drugim studijama, ali i u velikim uzorcima setova podataka".
Rezultati bi mogli da pomognu da se poboljša podrška i pružanje usluga očuvanja mentalnog zdravlja koji se nude autističnim transrodnim i osobama sa rodnim diverzitetom, kaže doktor Lai.
Ali neke brine da bi povezivanje autizma i rodnog identiteta moglo da ima negativne posledice.
„Autidžender"
Kad je Džai dobio dijagnozu autizma u 26. godini, to je bilo „potpuno iznenađenje".
Odrastajući u Velikoj Britaniji, Džai je znao da se oseća drugačije u odnosu na prijatelje kad je u pitanju rod.
Tek posle selidbe u Španiju i pristupa privatnom zdravstvenom osiguranju, stigla je i dijagnoza autizma.
Za neke ljude, pa i Džaija, korišćenje reči kao što su „autidžender" i „autikvir" pomaže da se opiše kako se njihov autizam i rodni identitet preklapaju.
„Za mene je to bilo kao pogodak u centar mete", kaže Džai.
„To na neki način spaja dva velika aspekta mog identiteta u jedan."
Korisne definicije
Rodni identitet: Lični osećaj osobe za vlastiti rod. On nije uvek isti kao nečiji biološki pol i ne mora da potpada pod kategoriju muškarca ili žene.
Rodni diverzitet: Sveobuhvatni izraz koji se koristi da bi se opisali ljude koji se ne identifikuju uopšte, ili isključivo, sa svojim biološkim polom.
Transrodni: Ljudi koji se ne identifikuju sa svojim biološkim polom. Na primer, osoba kojoj je po rođenju dodeljen ženski pol možda se oseća kao muškarac.
Neke transrodne osobe podvrgavaju se operaciji ili hormonskoj terapiji da bi njihova tela odgovarala njihovom rodnom identitetu.
Nebinarni: Izraz koji koriste neki ljudi čiji rodni identitet ne potpada pod kategorije muškarca ili žene.
Neki ljudi osećaju da su na spektru i mogu da definišu svoj rod tako da se on nalazi negde između muškarca i žene.
Cisrodni: Osoba čiji rodni identitet odgovara njenom biološkom polu.
Rodna disforija: Medicinsko stanje koje se odnosi na nezadovoljstvo koje osoba oseća kad pol koji joj je dodeljen po rođenju ne odgovara njenom rodnom identitetu.
Panseksualni: Kad vas privlače ljudi svih rodova.
„Maske su pale"
Lirik Holmans je odrastao u državi Teksas, u Sjedinjenim Američkim Državama, u konzervativnom društvu južnih država koje spadaju u Biblijski pojas.
„Znao sam da sam kvir pre nego što sam znao reči kojima bih to opisao", kaže Lirik.
„Znao sam da mi se dopadaju ljudi raznih rodova - znao sam da nisam strejt još u višim razredima osnovne škole.
I znao sam da imam veoma različita osećanja prema odnosima i stvarima koja su suprotna od onoga što je društveno prihvatljivo i smatra se normom još kad sam bio veoma mlad."
Lirik, koji je panseksualan i nebinaran, kaže da je osećao rodnu disforiju od detinjstva.
Lirik je shvatio i da se često maskira - što je izraz koji se koristi da bi se opisalo kako neki autistični ljudi imitiraju druge da bi sakrili svoje autistične osobine.
Kad je Lirik dobio dijagnozu autizma u 29. godini, „nije mogao da prestane da ignoriše sve te paralele".
„Kako je maska koju sam izgradio, u najvećoj meri da bih sakrio autizam, i da bih sakrio borbu i ponašao se kao da mi je dobro a nije mi bilo dobro, počela da spada, shvatio sam koliko je stvari u mom životu performativne prirode."
„Zbog mog autizma znam da raditi stvari samo zbog drugih a ne zato što se ja tako osećam zapravo nije od pomoći."
„Zašto bi onda bilo drugačije sa rodom? I tako je pala jedna maska, a onda je pala i maska roda, i ostala su mi samo veoma iskrena osećanja u vezi sa samim sobom."
- Da li se sprema nova seksualna revolucija
- U Bangladešu otvorena prva verska škola za transrodne ljude
„Mislili su da mi je dijagnoza pogrešna"
Ljudi koji su autistični i imaju rodni diverzitet kažu da se suočavaju sa dodatnim oblicima diskriminacije.
Danijel Prado, 21-godišnjak iz Španije, kaže da je bilo potrebno dve godine da bi medicinsko osoblje počelo da veruje da je trans, uprkos zakonskoj promeni imena u ličnoj karti.
„Govorili su: 'Da, ali ti imaš autizam, kako znaš da ne grešiš?', a ja sam govorio: 'Govorim vam da sam siguran da ne grešim. Upravo sam promenio ime zato što sam ovo ja", kaže Danijel.
„Ja sam autističan i ja sam trans - u čemu je problem? Nisu znali da mogu da budem i autističan i trans", kaže.
Doktor Džon Strang, direktor Programa za rod i autizam pri Dečjoj nacionalnoj bolnici u Vašingtonu, kaže da slični pristup postoji i u SAD.
Jedna od njegovih studija, koja je od autističnih trans tinejdžera tražila da opišu iskustva sa zdravstvom, pronašla je „značajan segment ovih mladih ljudi koji su doživeli predrasude zbog svog autizma", kaže on.
„Rekli su nam da je njihov rodni diverzitet doveden u pitanje zato što su autistični."
„Kao lekar, već sam čuo za to od drugih lekara za rod i za autizam."
„Marginalizovani na druge načine"
Lidija Iks Z Braun, Amerikanka kineskog porekla i istočnoazijska aktivistkinja i učenjakinja za prava ljudi sa invaliditetom, kaže da postoje „mnogi razlozi" zašto je rodni diverzitet češći u zajednici autističnih.
„Nije teško prepoznati da ako već odstupate od norme na neki način, onda biste mogli da odstupate od norme i na neki drugi način - kad je očekivana norma biti beo, sposoban i cisrodan."
To ne znači da je lakše za autistične-trans ljude da se kreću kroz svet, upozorava ona.
To naročito važi za one koji su „marginalizovani na druge načine, zato što su imigranti, imaju drugačiju boju kože, siromašni su, ili zato što pripadaju manjinskim zajednicama."
Veliki deo istraživanja autizma i rodnog diverziteta sproveden je u zapadnim zemljama, a doktor Lai veruje da mora da se sprovede još istraživanja da bi se videlo kako se oba shvataju u različitim kulturama.
Jedna mala studija u Tajvanu na 130 učesnika ponudila je naznaku koliko je često ovo preklapanje u azijskim zemljama.
Pokazalo se da je 27,3 odsto autističnih učesnika reklo da „ponekad", „često" ili „veoma često" želi da bude suprotan pol, u poređenju sa 9,5 odsto neurotipičnih pojedinaca u studiji.
„Vrednost ove male studije je da ona potvrđuje ono što je već pronađeno u izveštajima sa Zapada, prevashodno iz Velike Britanije, Holandije, Australije, SAD-a i Kanade", kaže doktor Lai.
Jedna američka studija iz 2019. godine, sprovedena na 48.762 deteta, pokazala je da su autistična deca četiri puta sklonija da dobiju dijagnozu rodne disforije nego ona koja nisu.
Doktorka Lai kaže da je važno istaći da većina trenutno dostupnih studija anketira ljude sa rodnom disforijom i stoga „možda nije reprezentativna za ono što se dešava u opštem smislu za ljude koji su trans ili imaju rodni diverzitet, ali nemaju disforiju."
- Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put
- Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite
„Slušajte nas"
Doktor Strang kaže da njegov rad usredsređen na iskustvo autistične trans dece ima jedan jasan cilj.
„Moje istraživanje se ne bavi prebrojavanjem koliko ljudi ima ovaj presek.
Moje interesovanje je zbog toga što se mnogi ljudi javljaju za pomoć, i oni imaju određene potrebe, a ja želim bolje da shvatim kako mogu da im pomognem."
Doktor Lai se slaže:
„Toliko je lako da se mi trudimo da postavimo pitanje zašto se to dešava.
Ali u mnogim slučajevima zašto nije najvažnije - važnije pitanje je šta možemo da uradimo da razumemo i poboljšamo zdravstveno stanje ljudi koji su autistični i/ili imaju rodni diverzitet."
Mreža za samozastupanje autističnih (ASAN) pozdravlja ovu vrstu istraživanja, dok god se ne koristi za stvaranje „negativne patološke veze između te dve stvari", kaže menadžer odnosa sa zajednicom Nur Pervez.
On ističe da iako je istraživanje novo, ljudi nisu.
„Suštinski gledano, u korenu problema, autistični ljudi i trans ljudi su ljudi sa punom i potpunom autonomijom i nijedan identitet ne negira ovaj drugi", kaže on.
„Uvek se javlja ta neka vrsta oklevanja ili zabrinutosti da smo mi nekako novi ili da nismo uvek bili deo zajednice. Rekao bih da je to potpuno pogrešno."
„Samo zbog toga što se jezik širi, što se baza znanja širi, to ne znači da je ovo nešto novo."
Što se Danijela tiče, do napretka u zajednici će doći tek kad se budu saslušali pravi ljudi.
„Nemam sve odgovore, ali ako društvo bude počelo da nas sluša, i da uči o našim životnim iskustvima, moći će bolje da nas razume i da promeni sve što je pogrešno u vezi s ovim društvom."
Urednik: Mark Šej
Pogledajte video o prvom transjutjuberu u Srbiji
Lyric spoke about their experience on the BBC's 1800 Seconds on Autism podcast when they went by the name Christa.
Bonus video:
