Za Vaclava Havela, i njegov narod, sve se promenilo 1989, u godini čehoslovačke Plišane revolucije, kad je predvodio jedinstveni primer narodnog ustanka koji je srušio komunistički režim.
Svet je gledao u čudu kako je, u roku od svega nekoliko nedelja, disidentski književnik postao predsednik države.
Vaclav Havel je rođen 1936. godine.
Njegov otac bio je uspešan inženjer i, po vlastitom priznanju, mladi Vaclav bio je razmaženo dete u imućnoj porodici.
- Plišana revolucija: Praški duhovi komunizma
- Kako je invazija okončala Praško proleće 1968. godine
- Dan kad je streljan Čaušesku: Rumunska revolucija - sećanja i rane
Dramski kritičar
Ali kad su komunisti došli na vlast, doživeo je da njegova porodica izgubi sve.
Nova vlada odlučila je da je mladi Havel „suviše buržoaskog porekla" da bi mu se dozvolilo da završi sekundarno obrazovanje.
Organizovao ga je sam za sebe, učeći u večernjoj školi, dok je tokom dana radio kao laboratorijski tehničar.
Godina 1968. donela je Praško proleće, koje je predvodio Aleksandar Dubček, prvi nalet reformi i nade za Čehoslovačku.
Havel, tada već uspešni dramaturg, mogao je otvoreno da kritikuje staljiniste stare garde, podvrgavajući ih satiri u sopstvenim komadima, koji su momentalno stekli međunarodnu slavu.
Ali sovjetska invazija na Čehoslovačku srušila je snove Havela i njegove generacije.
Odjednom su njegova dela postala zabranjena u rođenoj zemlji.
Proizveo je niz jednočinki, koje su morale da se izvode u privatnim kućama.
Njegovo ilegalno pozorište bilo je duboko uronjeno u politiku, a opet je Havel negirao da je on bilo šta drugo sem umetnika.
Pogledajte video: Kad su Sovjeti ušli u Prag na tenkovima
Slavni disident
„Nikad nisam želeo da budem politički pisac", jednom je izjavio.
„Mislim da su dobri pisci i dobra umetnost, a posebno dobro pozorište, uvek politički, ne zato što pisci i režiseri žele da bude politički, već zato što je to nešto što je u srži pozorišta."
Nekoliko godina kasnije, pomogao je osnivanje Povelje77, pokreta za demokratske promene.
U tom trenutku, Vaclav Havel je već postao najslavniji čehoslovački disident.
Zatvoren zbog navodnog zločina - „antidržavnih aktivnosti", našao se pod stalnom prismotrom tajne policije, čak i kad je pušten iz zatvora.
Krajem 1989. godine, Havel se zatekao kako raspravlja o budućnosti zemlje upravo sa ljudima koji su ga poslali u zatvor.
Komunistička partija se raspadala, a na njeno mesto je stizala demokratija.
Posle 18 dana mirnih demonstracija i štrajkova koji su postali poznati kao Plišana revolucija, srušena je komunistička vlast.
Tokom svečane ceremonije u praškoj rimokatoličkoj katedrali u decembru 1989. godine, Havel je zvanično proglašen šefom države.
Zatvorenik koji je postao predsednik izjavio je kasnije da se nikad nije osećao apsurdnije.
Za razliku od prethodnih istočnoevropskih lidera, bio je osvežavajuće otvoren, neki bi čak rekli ekscentričan, povremeno se vozeći po ogromnoj palati na dečjem skuteru.
Kao ljubitelj rok muzike, proglasio je američkog muzičara Frenka Zapu za počasnog kulturnog atašea.
Podela Havelove zemlje
Ali bajci je vrlo brzo došao kraj.
Slovački nacionalisti pokrenuli su kampanju za nezavisnost i izborili je.
Havelova voljena država bila je podeljena na dva dela, a demonstranti su mu sada zviždali.
Komentarišući da „posle svake žurke sledi mamurluk", Havel je dao ostavku na mesto predsednika, samo da bi bio ponovo izabran za lidera nove Češke republike nekoliko meseci kasnije, u januaru 1993. godine.
Bio je predsednik zemlje tokom bolne tranzicije iz komunizma u kapitalizam.
Industrija je bila masovno privatizovana.
Potpuno su je preuzele strane firme poput Folksvagena, a Havel je kritikovao korupciju koja je pratila prodaju ogromnih javnih dobara.
U kasnijim godinama, Vaclava Havela su omeli problemi sa zdravljem.
Odstranjen mu je deo pluća tokom operacije kancera, posle čega su usledile brojne teške upale.
Pošto se 2003. godine povukao posle drugog predsedničkog mandata, vreme je posvetio pružanju podrške aktivistima za ljudska prava širom sveta.
Havel se takođe vratio pisanju i objavio je novi komad, U odlasku, koji je premijerno izveden 2008. godine.
Potom je, u 74. godini, debitovao kao filmski reditelj, adaptirajući U odlasku za veliko platno početkom 2011.
I iako su ga iz svakodnevne politike istisnuli prepredeniji češki političari, Vaclav Havel je i dalje bio cenjen širom sveta kao voljeni, iako nervozni, ambasador zemlje i nikada prirodan profesionalni političar.
Havelu nisu prijali pompa i ceremonija koji su ga okruživali.
Žudeo je da se vrati pisanju kao svakodnevnom poslu, zbog čega ga je njegov narod verovatno toliko voleo i cenio.
Bio je to, na kraju krajeva, čovek koji ne samo da je pomogao u rušenju komunističke vlasti, već je to uspeo da postigne bez krvoprolića.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Šta je dovelo do pada Berlinskog zida
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
