Kada je bivši službenik KGB-a postao predsednik Rusije pre više od dve decenije, jedno pitanje koje su svi na Zapadu postavljali bilo je: „Ko je gospodin Putin?"
Danas to pitanje glasi: „Šta planira Putin?"
Desetine hiljada ruskih vojnika raspoređenih u blizini ukrajinske granice, sve veća antizapadna retorika u Moskvi, ruska diplomatska inicijativa koja Zapadu više liči na ultimatum nego na ozbiljne pregovore.
Da li su to zapravo pripreme za rusku vojnu operaciju velikih razmera? Napad na Ukrajinu? Da li je ovo uvod u rat?
Kao i većina stranih novinara u Moskvi, posedujem broj telefona službe za medije Kremlja.
Ono što nemam, jeste direktna linija ka umu Vladimira Putina.
Samo on možda zna šta je plan i trenutno tera sve u zemlji i inostranstvu da nagađaju.
- Rusija upozorava NATO: Evropi preti košmar oružanih sukoba
- Bajden preti Moskvi sankcijama zbog Ukrajine, Putin kaže da Kijev provocira
- Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu
Ali neke stvari su jasne.
Ove nedelje se navršava 30 godina od raspada Sovjetskog Saveza.
Putin je to jednom opisao kao „najveću geopolitičku tragediju 20. veka".
On je i dalje izuzetno ogorčen zbog toga kako se završio Hladni rat - tako što je Moskva izgubila imperiju, teritoriju i uticaj.
„Šta je bio raspad Sovjetskog Saveza? To je bio raspad istorijske Rusije", rekao je Putin u nedavnom dokumentarnom filmu državne televizije.
„Izgubili smo 40 odsto naše teritorije… veliki deo onoga što je hiljadu godina gomilano, izgubljeno je."
Kremlj takođe negoduje zbog širenja NATO pakta na istok po završetku Hladnog rata.
Moskva optužuje Zapad da krši usmena obećanja da se alijansa neće širiti ka istočnoj Evropi i bivšem sovjetskom prostoru.
NATO insistira da takva obećanja nisu data.
- „Radio sam kao taksista, neprijatno mi da pričam o tome" - Putin
- Novi šef tajne službe MI6: Kina i Rusija su stalne pretnje za Britaniju
- Vučić posle sastanka sa Putinom: „Cena gasa ostaje ista u narednih šest meseci"
Može li Rusija da poništi ono što je učinjeno? Izgleda da pokušava.
Prošle nedelje je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov predstavio nacrte bezbednosnih sporazuma koje Moskva želi da Amerika potpiše.
Oni bi pružili pravno obavezujuću garanciju da će NATO odustati od vojnih aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.
Čini se kao da ovi predlozi zabranjuju raspoređivanje NATO-a u zemljama koje su se pridružile alijansi posle 1997.
Rusija takođe zahteva da se prekine sa širenjem NATO-a na bivšoj sovjetskoj teritoriji.
Na onlajn brifingu, sugerisao sam Rjabkovu da ono što Rusija predlaže jeste „potpuno ponovno razmatranje rezultata Hladnog rata".
„Ne bih to nazvao ponovnim procenjivanjem rezultata Hladnog rata", odgovorio je on.
„Rekao bih da preispitujemo ekspanziju koju je Zapad sproveo poslednjih godina protiv ruskih interesa.
To je učinjeno na različite načine, pomoću različitih resursa, sa neprijateljskom namerom. Dosta je bilo."
NATO - odbrambena alijansa - poriče da ima bilo kakvu „neprijateljsku nameru" prema Rusiji.
A što se tiče „dosta je bilo" - zapadne vlade govore upravo to u vezi sa ponašanjem Kremlja.
Moskovska aneksija Krima 2014. i njena vojna intervencija u istočnoj Ukrajini izazvali su sankcije Zapada i imidž agresora predsednika Rusije Vladimira Putina.
Zbog toga gomilanje ruskih trupa u blizini Ukrajine izaziva zabrinutost.
Šta će se desiti ako Rusija ne dobije bezbednosne garancije koje zahteva?
„Rasporedićemo rakete. Ali ovo je vaš izbor. Mi to ne želimo", kaže Dmitrij Kiseljov, koji vodi najpopularniju informativnu emisiju na ruskoj državnoj televiziji i igra ključnu ulogu u širenju poruke Kremlja u javnosti.
Kiseljov, kome je Zapad uveo sankcije, takođe je na čelu državnog medijskog giganta Rossiya Segodnya.
„Ako Ukrajina pristupi NATO paktu ili ako NATO tamo razvije vojnu infrastrukturu, mi ćemo prisloniti pištolj na glavu Amerike. Imamo vojne kapacitete.
„Rusija ima najbolje oružje na svetu - hipersonično. Ono bi stiglo do Amerike onoliko brzo koliko bi američko ili britansko oružje moglo da stigne do Moskve iz Ukrajine.
Bila bi to Kubanska raketna kriza iznova, ali kraćeg vremena leta za projektile."
„Da li je Rusija spremna da upotrebi silu da odbrani vlastite crvene linije?", upitao sam Kiseljova.
„Sto odsto, jer je za Rusiju ovo pitanje života ili smrti."
„Ali Rusija diktira njenim susedima", nastavljam.
„Hoćete da kažete da Kazahstan, Azerbejdžan, Moldavija, sve bivše sovjetske republike ne mogu da imaju nikakve veze sa NATO?"
„Okolne zemlje ili imaju, ili nemaju sreće što su blizu Rusije. To je istorijska realnost. Oni to ne mogu da promene.
To je isto kao i sa Meksikom. Ili je sreća, ili nije, to što su blizu Amerike", kaže Kiseljov.
„Bilo bi dobro da usaglasimo naše interese i ne dovodimo Rusiju u poziciju gde bi rakete mogle da stignu do nas za četiri minuta", dodaje on.
„Rusija je spremna da stvori komparabilnu, analognu pretnju, razmeštajući oružje blizu centara gde se donose odluke.
Ali mi predlažemo način kako da se to izbegne, da se ne stvaraju pretnje. U suprotnom, svi će biti pretvoreni u radioaktivni pepeo."
Dakle, da li je gomilanje ruskih trupa u blizini Ukrajine prinudna diplomatija?
Da li je cilj Kremlja da izvuče ustupke i bezbednosne garancije od Vašingtona bez potrebe za ratom?
Ako je tako, to je pristup sa visokim ulozima.
„Postoji realna opasnost od nehotične eskalacije, bilo u Donbasu, duž rusko-ukrajinske granice, ili možda na Crnom moru", kaže Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove, analitičkog centra povezanog sa ruskim vlastima.
„Ako imate napetosti, ako imate ovu veoma toksičnu političku atmosferu, mnogo vojnih aktivnosti, na zemlji, u vazduhu, na moru, postoji rizik da nešto krene naopako.
To bi moglo dovesti do sukoba koji zaista niko ne želi."
A ako dođe do velikog sukoba? Aneksija Krima se pokazala popularnom.
Ali Rusi nemaju mnogo apetita za rat punih razmera sa Ukrajinom ili vojnu konfrontaciju sa Zapadom.
„Ne mislim da su Rusi sada usredsređeni na uspešne spoljnopolitičke priče - stvarne ili izmišljene", kaže Kortunov.
„Agenda je mahom domaća i stvarne brige Rusa povezane su sa društvenim i ekonomskim problemima.
Ne mislim da je Putin u poziciji da dobije nekoliko dodatnih poena ako započne vojne operaciju u inostranstvu."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
