Vest da je prva komercijalna farma hobotnica na svetu pred otvaranjem dočekana je sa zaprepašćenjem u naučnim i konzevarcionističkim krugovima.
Oni tvrde da tako inteligentna „svesna" bića - za koja se smatra da umeju da osete bol i emocije - nikad ne bi smela da se komercijalno uzgajaju kao hrana.
Igranje sa džinovskom pacifičkom hobotnicom u opisu je radnog mesta Stejsi Tonkin.
Kad skine poklopac sa rezervoara da bi nahranila životinju zvanu Di Džej - skraćeno od Dejvi Džons - on često izleti iz svoje pećine da bi je video i zalepi se pipcima za staklo.
To ako je dobro raspoložen.
Hobotnice žive oko četiri godine - tako da je sa godinu dana starosti, kaže Tonkin, on ekvivalent tinejdžera.
„Definitivno se ponaša kao što biste očekivali od jednog tinejdžera - nekih dana je zaista mrzovoljan i spava po čitav dan.
„A onda je nekim drugim danima istinski razigran i aktivan, i želi da se juri po rezervoaru u i da se šepuri."
- Kladovski kavijar - od hrane za siromašne do luksuznih trpeza
- Zveket rakovih klešta u vodama i barama Srbije
- Zubar na neobičnom zadatku - leči morža sa zuboboljom
Stejsi je jedna iz tima od pet akvarista u Bristolskom akvarijumu i ona vidi da Di Džej reaguje drugačije na svakog od njih.
Ona kaže da će rado ostati miran kraj nje i držati je za ruku pipcima.
Čuvari hrane hobotnicu dagnjama i škampima, i delićima ribe i krabe.
Ponekad hranu stave u pseću igračku da bi ga naterali da koristi pipke, kako bi vežbao svoje lovačke sposobnosti.
Ona kaže da se njegova boja menja sa raspoloženjem.
„Kad je narandžasto-smeđ, to je više aktivno ili razigrano osećanje. Tačkasto je više radoznalo i zainteresovano.
„Dakle, plivaće okolo narandžasto-smeđ, pa će doći da sedne pored vas i postati tačkast, i samo će vas gledati, što je prilično fantastično."
Stejsi kaže da hobotnica iskazuje inteligenciju u očima.
„Kad ga pogledate, a on pogleda vas, vi osećate da tamo ima nečega."
Nivo svesti u koji se Stejsi uverila iz prve ruke biće potvrđen u britanskom zakonodavstvu kroz izmenu Predloga zakona o dobrobiti (svesnosti) životinja.
Do ove izmene došlo je nakon što je tim eksperata pregledao više od 300 naučnih studija i zaključio da su hobotnice „svesna bića" i da postoje „čvrsti naučni dokazi" da mogu da dožive zadovoljstvo, uzbuđenje i radost - ali i bol, nezadovoljstvo i povređenost.
Autori su rekli da su „ubeđeni kako uzgoj hobotnica sa velikim obzirom prema njihovom blagostanju nije moguć" i da vlada „treba da razmisli o zabrani uvezenih uzgojenih hobotnica" u budućnosti.
Ali pipci hobotnica cvrče u tavama, uvijaju se na tanjirima i plivaju u supama širom sveta - od Azije do Mediterana, a sve više i u SAD.
U Južnoj Koreji se čak ponekad jedu žive.
Broj hobotnica u divljini opada, a njihova cena skače.
Procenjuje se da se svake godine ulovi 350.000 tona hobotnica - najmanje 10 puta više nego što je ulovljeno 1950. godine.
U ovim okolnostima, trka s vremenom da se otkrije tajna rasploda hobotnica u zatočeništvu traje već decenijama.
To je teško - larve jedu samo živu hranu i potrebno im je pažljivo kontrolisano okruženje.
Pogledajte video: Da li hobotnice sanjaju
Španska multinacionalna kompanija Nueva Peskanova (NP) čini se da je pretekla sve ostale kompanije u Meksiku, Japanu i Australiji, i pobedila u toj trci.
Ona je saopštila da će početi da promovišu hobotnice uzgojene na farmama sledećeg leta, za prodaju 2023. godine.
Kompanija je izgrađena na istraživanju koje je sproveo Španski okeanografski institut (Institute Espagnol de Oceanografia), proučavajući navike u razmnožavanju obične hobotnice - Octopus vulgaris.
NP-ova komercijalna farma će se nalaziti na kopnu, blizu luke Los Palmas na Kanarskim ostrvima, prema pisanju PortSEurope.
Javljeno je da će farma proizvoditi 3.000 tona hobotnica godišnje.
Kompanija je saopštila da će time pomoći da se zaustavi masovni lov na hobotnice.
Nueva Peskanova je odbila da otkrije bilo kakve detalje o uslovima u kojima se drže hobotnice, uprkos mnogim zahtevima BBC-ja za dobijanje tih informacija.
Veličina rezervoara, hrana koju će jesti i način na koji će biti ubijane čuvaju se u tajnosti.
Ove planove je međunarodna grupa istraživača osudila kao „etički i ekološki neopravdane".
Grupa aktivista pod imenom „Saosećanje u svetskom uzgoju" (CIVF) pisala je vladama nekoliko zemalja - među kojima i Španije - pozivajući ih da ih zabrane.
Doktorka Elena Lara, direktorka istraživanja za CIVF, prilično je ljuta.
„Ove životinje su neverovatne. One su samci i veoma su pametne. Staviti ih, dakle, u gole rezervoare bez kognitivne stimulacije nije dobro za njih."
Ona kaže da će svako ko je gledao Oskarom ovenčani dokumentarac iz 2021. godine Hobotnica i ja znati o čemu ona govori.
Hobotnice imaju veliki, složeni mozak.
Njihova inteligencija je dokazana u mnogim naučnim eksperimentima.
Primećeno je da koriste ljuske od kokosa i morske školjke za skrivanje i odbranu, i pokazale su da mogu veoma brzo da savladaju zadatke koji im se postave.
Uspevale su i da pobegnu iz akvarijuma i da se izbave iz zamki koje su im postavili ribolovci.
Štaviše, nemaju skelet koji bi ih zaštitio i veoma su teritorijalno nastrojene.
I zato bi lako moglo da im se naudi u zatočeništvu i - ako bi se držala više od jedne hobotnice u rezervoaru - eksperti kažu da bi mogle da počnu da jedu jedna drugu.
Pogledajte video: Ovom čoveku su ajkule najbolji prijatelji
Ako farma hobotnica zaista bude otborena u Španiji, izgleda da će životinje uzgojene tamo imati vrlo malo zaštite od evropskih zakona.
Hobotnice - i drugi beskičmeni glavonošci - smatraju se svesnim bićima, ali zakoni EU koji pokrivaju dobrobit uzgojenih životinja primenjuje se samo na kičmenjake.
Takođe, prema CIVF-u, trenutno ne postoji naučno potvrđen metod za njihovo humano ubijanje.
Uzgoj u moru
- Akvakultura je izraz koji se koristi za uzgajanje morskih životinja kao hrane
- To je sektor proizvodnje hrane sa najvećim rastom na svetu
- Globalno tržište za akvakulturu raste za oko petodsto godišnje i projektovana vrednost do 2027. godine joj je skoro 245 milijardi dolara
- Na farmama širom sveta uzgaja se oko 580 morskih vrsta
- Kako raste broj ljudi, globalna akvakultura mogla bi da predstavlja ključni izvor hrane
- Ribe koje se drže u zatočeništvu obično su agresivnije i više se zaražavaju bolestima
- EU je nedavno objavila smernice priznajući „nedostatak dobre prakse uzgoja" i „rupe u istraživanju" o tome kako akvakultura utiče na zdravlje životinja i ljudi
Ljudi i hobotnice imali su zajedničkog pretka pre 560 miliona godina, a evolucioni biolog doktor Džejkob Vinter, sa Univerziteta u Bristolu, takođe je zabrinut.
„Imamo primer organizma koji se razvio tako da poseduje inteligenciju koja je izuzetno uporediva sa našom."
Njihove sposobnosti rešavanja problema, razigranost i radoznalost veoma su slični onima kod ljudi, kaže doktor Vinter - a opet kao da nisu s ovog sveta.
„Tako bi mogao da izgleda naš susret sa inteligentnim vanzemaljcem sa druge planete."
Nueva Peskanova kaže na svom sajtu da je „čvrsto posvećena uzgoju morske hrane na farmama kao metod smanjenja pritiska na ribarska lovišta i da bi se osigurali održivi, bezbedni, zdravi i kontrolisani resursi, koji dopunjavaju ribarenje."
Ali doktorka Lara iz CIVF-a tvrdi da su NP-ova dela čisto komercijalna i da je ekološki argument kompanije nelogičan.
„To ne znači da će ribari prestati da love hobotnice."
Ona tvrdi da bi uzgoj hobotnica mogao zapravo da doprinese sve većem pritisku na zalihe divlje ribe.
Hobotnice su mesožderi i moraju da jedu hranu koja je dva do tri puta teža od njih da bi preživele.
Trenutno se oko jedna trećina ulovljene ribe širom planete pretvara u hranu za druge životinje - a otprilike polovina toga odlazi na akvakulturu.
Dakle, hobotnice bi mogle da se hrane ribljim proizvodima iz zaliha koje su već preopterećene lovom.
Doktorku Laru brine što bi potrošači koji žele da urade ispravnu stvar mogli da pomisle da je jedenje uzgojenih hobotnica bolje od hobotnica uhvaćenih u divljini.
„To nije nimalo više etički - ta životinja će patiti tokom čitavog života", kaže ona.
A izveštaj iz 2019. godine - koji je predvodila profesorka ekoloških studija sa Njujorškog univerziteta Dženifer Žaket - tvrdi da zabranjivanje uzgoja hobotnica na farmama ne bi ostavilo čovečanstvo bez dovoljno hobotnica za hranu.
To bi značilo „samo da će imućni potrošači plaćati više za sve ređe divlje hobotnice", piše u izveštaju.
Čitava rasprava je ispunjena kulturološkim složenostima. Fabrički uzgoj na kopnu razvijao se drugačije širom sveta.
Svinje su se, na primer, pokazale kao inteligente životinje - u čemu je, onda, razlika između fabrički uzgojenih svinja koje idu u sendvič sa slaninom i fabrički uzgojenih hobotnica koje ide u uobičajeno špansko jelo Pulpo a la galjega?
Konzervacionisti tvrde da se nije znalo za svest mnogih životinja uzgajanih na farmama kad su pokretani masovni sistemi proizvodnje i da se greške iz prošlosti ne smeju ponavljati.
Zato što su svinje pripitomljene već dugo godina, mi imamo dovoljno znanja o njihovim potrebama i kako da im unapredimo živote, kaže doktorka Lara.
„Problem s hobotnicama je da su one potpuno divlje, tako da ne znamo tačno šta im je potrebno ili kako možemo da im obezbedimo bolji život."
Imajući u vidu sve što znamo o inteligenciji hobotnica i činjenicu da one nisu od suštinske važnosti za bezbednost hrane, da li jedno inteligentno, složeno biće treba da počne masovno da se proizvodi kao hrana?
„One su izuzetno složena bića", kaže doktor Vinter.
„Mislim da kao ljudi mi to moramo da poštujemo ako želimo da ih uzgajamo i jedemo."
Pratite Kler na Tviteru@BBCMarshall
Možda će vas zanimati i ovaj video: Znate li zašto foke tapšu?
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
