Fred Mekmarej je opsednut nakitom na članku Barbare Stenvik u filmu Dvostruka obmana (Double Indemnity). Vigo Mortensen i Marija Belo bračnu svađu pretvaraju u požudni, agresivni seks na stepeništu u Istoriji nasilja (History of Violence). Kim Bejsinger i Miki Rurk uživaju na podu u kuhinjskoj razonodi u 9 i po nedelja.
Ovo su samo tri primera vrele žudnje na bioskopskom platnu od mnoštva sličnih situacija u istoriji kinematografije.
Bilo da se radi o seksi razmeni pogleda, seksualnom maženju pažljivo kadriranom ispod čaršava ili eksplicitnoj golotinji, seksualnost je nerazdvojiv deo filmskog doživljaja - jer je seks nerazdvojiv deo naših života.
Poricanje seksa i seksualnosti na filmu je isto što i poricanje naše ljudskosti.
No, da li filmadžije i pored toga sve više izbegavaju erotiku?
- Zašto nas uvrnuti erotski triler Sudar uzbuđuje i posle 25 godina
- Ona pomaže da se u Holivudu snimaju bezbednije scene seksa
- Zlatna palma za francusku filmsku fantaziju prepunu seksa i nasilja
Ovog leta, pre nego što je njegov novi film Benedeta premijerno prikazan na filmskom festivalu u Kanu, veteran Pol Verhoven je dao intervju za Varajeti.
Na pitanje zašto se filmovi poput njegovih Niskih strasti više ne prave u Holivudu, on je rekao: „Generalno se krećemo prema puritanizmu. Mislim da postoji nerazumevanje po pitanju seksualnosti u Sjedinjenim Državama".
„Seksualnost je esencijalni prirodni element. Uvek me iznenadi kada se ljudi šokiraju seksom u filmovima".
Neki kritičari koji se već izvesno vreme žale na holivudski Novi puritanizam, ove reči Pola Verhovena doživljavaju kao potvrdu toga.
U krajnjem slučaju, Verhoven je doprineo definisanju erotskog trilera tokom 90-tih godina, a seksualnošću se bavio od samog početka.
Iako je filmove počeo da pravi u svojoj rodnoj Holandiji još kasnih 70-tih, njegov prelazak u holivudski mejnstrim je zadržao isti ukus, obogaćen nijansama koje su pomerale granice - od Niskih strasti i one ozloglažene scene saslušavanja, preko vulgarnosti pokazanih u filmu Showgirls iz 1995, pa sve do njegove skorašnje drame o seksualnom pristajanju u filmu Ona (Elle) iz 2017.
Očigledno je da Verhoven nije izgubio transgresivnu notu: na ovogodišnjem njujorškom filmskom festivalu je grupa katolika došla da protestuje zbog njegovog prikaza lezbejskih časnih sestara u 17. veku u filmu Benedeta.
Treba li još nešto dodati u prilog Vetrhovenovom prikazivanju seksa u njegovim filmovima?
Šta kaže statistika
Pa da li je Verhoven u pravu?
Da li se Holivud zaista okreće aseksualnosti?
Prema jednom istraživanju spisateljice Kejt Hagen iz 2019. godine, odgovor je - da.
Prema podacima sa sajta IMDB, ona je otkrila da statistički, u današnjim mejnstrim filmovima ima manje seksa nego bilo kada u poslednjih 50 godina.
„Samo 1,21 odsto od 148.012 dugometražnih filmova objavljenih od 2010, sadrži prikazivanje seksa. To je najniži procenat u okviru jedne decenije još od 1960-tih godina.
„Seks je u bioskopima imao uzlet 90-tih, kada je zabeležen procvat erotskih trilera, sa 1,79 odsto filmova u kojima smo mogli da vidimo scene seksa.
„Pad od pola procenta je ogroman u relativnim vrednostima, s obzirom na to da je u ovoj poslednjoj dekadi snimljeno četiri puta više filmova nego tokom 90-tih", kaže Hagen.
Naravno, uvek će biti filmova kao što je nedavno prikazani vragolasti mjuzikl Anet, prvi film na engleskom jeziku francuskog autora Leosa Karaksa u kojem njegove zvezde Adam Drajver i Marion Kotijar pevaju dok upražnjavaju oralni seks.
Ili Titan, ovogodišnji osvajač Zlatne palme u Kanu, čiji su rodno fluidni nestašluci postali arthaus senzacija.
Ali to je verovatno i srž problema: dok prikazi seksa bujaju u evropskim umetnilkim filmovima, britanska i američka mejnstrim industrija poseduje sve manje seksualnog naboja.
Šta se desilo sa softkor porno filmovima, Zlatnim dobom pornografije i erotskim trilerima?
Pa čak i van ovih specifično „seksi" žanrova - šta se desilo sa romantičnim komedijama i filmovima o odrastanju ili čak i sa pogonskim akcionim filmovima u kojima se, makar u nagoveštajima, naziralo iskreno seksualno uzbuđenje?
Postoji nekoliko trendova, društvenih ili kinematografskih, koji su po svemu sudeći odgovorni za uklanjanje seksa iz bioskopkih dvorana.
Najpominjaniji razlog je pojava onlajn pornografije koja je, nakon eksplozije popularnosti erotskih trilera tokom 90-tih, postala široko dostupna, pa su obožavaoci mogli da dobiju porciju uzbuđenja bilo gde.
- Ko je bila srpska Merlinka - prva trans osoba u javnosti Balkana
- Odlazak Žana Pola Belmonda - bokser, glumac i „očaravajuće ružan čovek"
- „Miljenica“: Ko je bila kraljica Ana, koju glumi Olivija Kolman
U razgovoru sa Varajatijem, Pol Verhoven ističe neslaganje sa ovakvim mišljenjem.
„Pornografije je bilo svuda kada sam ja bio mlad, ako vas je zanimala. Ako se naš pogled na seksualnost u filmovima promenila, onda to po mom mišljenju nema veze sa pornografijom na internetu".
Spisateljica Helen Luis, autorka knjige Komplikovana žena: Istorija feminizma u 11 borbi, smatra da su procvat televizije kao umetničke forme i njena seksualna iskrenost imali uticaj na način na koji publika vidi seks u bioskopima.
„Mi ovde poredimo filmove sa programima stvorenim za striming platforme i prepoznajemo ih kao mlake.
„Na televiziji, HBO je bio pionir modela koji je slao sledeću poruku: pretplatili ste se, tako da ćemo pretpostaviti da ste odrasla osoba. To im je dozvolilo emitovanje programa kao što su Seks i grad ili The Deuce", kaže ona.
Čini se da je i Netfliks zagazio u ovu seksom nabijenu teritoriju dublje nego što su se na to usuđivali filmski studiji.
Jedan od njihovih najvećih hitova, romansa iz XIX veka Bridgerton, nije postala tako popularna samo zbog neozbiljnih šala kojima je obilovala, već i zbog dugotrajnog i postepenog dizanja tenzije koje na kraju dovodi do sočnih seksualnih scena.
Ovu seriju su pratile produkcijski slabiji, ali neverovatno popularni softkor projekti, kao što je Sex/Life serijal, u čijem središtu su bile seksualne fantazije udate žene.
Na stranu to šta se dešava na malim ekranima, ali mnogi smatraju da se pravi duh aseksualnosti uselio u mnoge holivudske proizvode.
U eseju Svi su divni i niko nije napaljen, spisateljica Rakel S. Benedikt nudi svojevrsnu teoriju o tome zašto se ovo dešava i upire prstom u mišićava i u vežbaonicama usavršena holivudska tela koja možemo da vidimo u superherojskim i akcionim filmovima, naročito onim iz Marvelovih i DC svetova, koji dominiraju multipleksima.
Oštra prema ovoj promeni, ona kaže da ovakvi isklesani likovi predstavljaju otelotvorenje nove pobožnosti, fizičke i seksualne, te da oni kao da poručuju da vas „zabava čini slabim, da ste time izneverili vaš tim i da ste tako dali neprijatelju šansu da pobedi, baš kao što je to Tor uradio kada se ugojio u filmu Osvetnici: Kraj igre".
(Uporedite i suprotstavite današnje verzije Tora i Betmena sa nauljenom seksualnošću mladog Silvestera Stalonea ili Žana-Kloda van Dama, recimo, koji su takođe bili super izvajani, ali su u tome i uživali i namigivali ženama i gej muškarcima u više nego sočnim scenama.)
Kako su se promenila naša očekivanja
Benedikt ukazuje da ova deseksualizovana estetika ide ukorak sa morem promena oko toga šta publika zaista očekuje da vidi u mejnstrim filmovima.
Kada se osvrnemo na 80-te i 90-te, kaže ona, čak i filmovi iz te ere kojih se sećamo kao porodičnih, imaju više seksa, bilo direktnog ili nagoveštenog, nego današnji bioskopski hitovi.
„Milenijalci i generacija Z su najčešće zaprepašćeni kada se suoče sa davno zaboravljenim seksualnim sadržajem: začećem Džona Konora u Terminatoru, golim grudima Džejmi Li Kurtis u filmu Kolo sreće (Trading Places), avetinjskim felacijom u Isterivaču duhova", kaže ona.
„Ove scene nas nisu šokirale kada smo ih videli prvi put. Tada smo mislili da je sasvim normalno da u filmovima ima seksa. Zar ne?".
Velike i porodično orijentisane korporacije kao što je Dizni su u međuvremenu postale dominantne u oblasti kulture, pa je odgovor izgleda - ne.
Fil Klep, direktor britanske asocijacije bioskopskih prikazivača je nedavno izjavio da je veliki broj filmova sa ograničenjem za publiku mlađu od 15 ili 18 godina doživeo pad u gledanosti u poslednjoj deceniji i da su veliki studiji „pojačano počeli da ciljaju porodično orijentisanu publiku ne bi li povećali povrat sa bioskopskih blagajni".
Štaviše, kada blokbaster filmove pravite da budu stereotipni i dovoljno neškodljivi da bi privukli veliki broj gledalaca, oni imaju tendenciju da se najbolje uklapaju sa akcijom, sadržajem, ekspozicijom i nasilnim scenama prepunim CGI efekata.
Drugim rečima - potrebno im je da budu efikasni.
Nasilna akcija ispunjava sadržaj. Ali seks nije efikasan.
On nije - da budemo precizni - neophodan.
Rizičan je i neuredan, a konglomerati koji su nosioci zabave u današnje vreme najmanje žele da imaju veze sa nečim što je rizično po konzumente.
„I tu, verovatno, imamo na delu neku vrstu autocenzure koja scenaristima ne dozvoljava da pišu drugačije priče", rekao je velikan arthaus kinematografije Perdo Almodovar za trenutnu dominaciju superherojskih filmova.
„Postoji mnogo, mnogo filmova o superherojima. A za superheroje seksualnost ne postoji. Oni su svi uštrojeni".
Mora se ipak priznati da je skorašnji Marvelov film Večni konačno prikazao i prvu scenu seksa u celom serijalu - iako, s obzirom na kratkoću i neprikladne komentare koji su je pratili, čovek mora da se zapita da li je ovo u stvari urađeno samo da bi se ućutkali kritički komentari u vezi sa odsustvom seksa u Marvelovim filmovima.
Pa ipak, i pored svih primedbi, postoji suprotan stav i rastući osećaj da u bioskopskim dvoranama ima i previše seksa.
I pored podataka koji dokazuju da je sve manje seksa u filmovima, argument da seksualne scene nisu „neophodne" i da zato i mogu da budu izostavljene postaje preovlađujući na Tviteru i drugim onlajn forumima.
„Fascinantno je i iscrpljujuće slušati tako uporan diskurs u vezi seksa u filmovima", kaže Hagen.
„Jednostavno ne mogu da shvatim šta to ljudi zaista gledaju što ima previše seksa u filmovima u 2021. godini".
Jedino logično objašnjenje je da je nekim gledaocima jednostavno neprijatno da gledaju scene seksa, iako ih je ovih dana tako malo u filmovima.
Ovakvo odsustvo interesa (ili, ako je suditi po društvenim mrežama, čak i aktivno gađenje) prema seksualnim sadržajima, verovatno je uticalo na one koji donose odluke u velikim filmskim kompanijama.
Ova nova nelagodnost u vezi sa prikazivanjem seksa je takođe povezana i sa otkrićima pokreta #MeToo.
- Skarlet Džohanson o ulozi u Ajron menu: „Osećala sam se kao parče mesa"
- Postoji li stvarno zavisnost od seksa
- Harvi Vajnstin plaća 17 miliona dolara ženama koje su ga tužile
Obračun sa napadima i zlostavljanjem u filmskoj industriji je doneo ogromnu pozitivnu promenu, ohrabrio filmadžije da prestanu sa degradacijom žena i doveo do uvođenja koordinatora intimnosti koji pomažu glumcima koji učestvuju u seksualnim scenama.
Njihov napor obezbeđuje pristanak glumaca i određuje granice do kojih se može ići tokom snimanja.
Ali čak i pored svega toga, ostaje strepnja po pitanju opravdanosti samog prikazivanja scena seksa.
U poslednje vreme, čini se da seks postaje ozbiljna tema: o njemu niko više ne zbija šale, niti želi da „napravi neku grešku".
Filmadžije na tu strepnju odgovaraju tako što obigravaju oko ovakvih tema.
Niko ne želi da oseti bes društvenih mreža na vlastitoj koži.
U članku iz 2019. godine, kritičarka Vašington Posta En Hornadej poentira na temu potrebe za balansiranim pristupom seksu u filmskoj inustriji.
„Nema dileme da nemamo za čime da žalimo u slučaju nestajanja softkor fantazija muškaraca iz industrije koji su bili nametani poslednjih sto godina. Ali da li je apstinencija zaista jedino rešenje?" napisala je ona.
„Sa svim ovim mladim filmadžijama koji su usvojili taj diznijevski i marvelovski koncept i sa procenama da milenijalci i pripadnici generacije Z manje upražnjavaju seks nego njihovi prethodnici, nova čestitost u bioskopskim dvoranama deluje razborito, ali ne i kao sasvim privlačna nova normalnost.
Helen Luis smatra da je televizija shvatila ono što bioskopski film još nije - kako baratati sa vrućim krompirom.
„Na BBC-ju je nedavno prikazana živopisna scena seksa u okviru jedne episode serije I May Destroy You - ali tu nije bilo nikakvog golicanja u onom staromodnom smislu termina eksplicitni seks.
„Scena je bila izazovna, neprijatna i nepokolebljiva", kaže ona.
„Mislim da filmovi počinju da se suočavaju sa pitanjima kao što su: 'Otkud ova scena ovde?'ili 'Kome je ona namenjena?'".
Preispitivanje je očigledno dovelo i do pozitivnih promena koje se tiču ženske žudnje na platnu.
Frensis Rejner, osnivačica vebsajta Klitoris test (The Clit Test), koji istražuje film i televiziju kroz prizmu toga da li scene seksa prikazuju uživanje i seksualnu iskrenost kod žena.
Ona kaže: „I dok je najveći broj seksualnih scena i dalje okrenut u najvećoj meri heteroseksualnim odnosima, sve je više seksualnih prizora koji se bave isključivo ženskim uživanjem, kao što su scene sa kunilingusom.
„A primećen je i porast scena u kojima žene masturbiraju - što ranije nije bilo upražnjavano".
- Zbog čega je Federiko Felini maestro italijanske kinematografije
- Bernando Bertoluči: Pet ključnih filmova velikog stvaraoca
Da li film gubi i senzualnost
Da bi scene seksa bile progresivne, pre svega je potrebno da postoje.
Postavlja se pitanje da li je moguće da smo se, posle više od 100 godina američkog filma, u stvari približili puritanizmu, čak iako je društvo u celini postalo otvorenije prema seksu?
Hagen kao da upravo to sugeriše u studiji o seksu, iako bi trebalo pomenuti i to da se njena statistika odnosi bukvalno samo na prizore seksa na platnu, ne i na one trenutke sirove senzualnosti koje se ni na koji način ne mogu izmeriti.
Filmski govoreći, putenost može da bude i samo aluzija ili sugestija; uživanje u zreloj, sočnoj breskvi ili prizor satenske haljine ostavljene na parketu.
Sugestija je ugrađena u film na molekularnom nivou; ona je jedan od principa kompletnog koncepta montaže.
U našim glavama pravimo lateralne skokove sa jedne slike na drugu, dodajući im implikacije toliko brzo da se to teško može nazvati svesnom radnjom.
A kada govorimo o seksualnim nagoveštajima, tu je američki film uvek bio pomalo prepreden.
Cenzura je suvereno vladala Holivudom još od 1932. godine, uvođenjem Hejsovog produkcionog propisa, dok se on nije lagano izgubio u kasnim 50-tim godinama.
Ovaj propis se fokusirao na zabranu predbračnih odnosa, a odbijao je čak i da prikaže bračne parove u krevetu, da ne pominjemo prikazivanje vidno trudnih žena, međurasne odnose ili čak i implikacije na homoseksualnost.
Ali ništa od ovoga ne znači da pametni autori nisu mogli da se narugaju propisu hiljadama različitih nagoveštaja ili pogledima ispod oka.
Ponekada je seksualno bilo metaforično, kao što je to bio slučaj u horor klasiku Žaka Tarnera Ljudi mačke iz 1942.
Tu je nekontrolisana ženska seksualnost i bukvalno bila predatorska.
Ali prava golotinja, to jest „scena seksa", jednostavno nije postojala u mejnstrim američkom filmu sve do ranih 60-tih godina.
U holivudskoj istoriji seks je bio krijumčaren, nagoveštavan ili gesturalan; toliko malo toga je bilo eksplicitno, sve do seksualne revolucije koja je došla 60-tih i 70-tih godina prošlog veka.
Istorija nam je pokazala da eksplicitne scene seksa nisu nepohodne da bismo osetili seksualno uzbuđenje.
Baš kao što je veliki holivudski majstor Ernst Lubič (reditelj filmova kao što su Design For Living i Ninočka i mnogih drugih skrubol klasika) jednom prilikom rekao: „Poštuj svoju publiku…dozvoli im da sami saberu dva i dva… i zauvek će te voleti".
U svakom slučaju, najveća briga je ne samo to što imamo sve manje i manje eksplicitnih scena seksa, već i što svedočimo opštem gubitku senzualnosti - a i za to možemo da pronađemo razloge u ekonomskim kategorijama.
Novinar Holivud Reportera, Stiven Galovej, kaže: „Holivud se jednostavno više ne bavi dramama srednjeg budžeta koje bi mogle da sadrže fizičke veze".
Smanjenjem broja romantičnih drama i romantičnih komedija kao filmskih žanrova, izgleda da nije proteran samo seks, već i uzbuđujuća hemija između filmskih zvezda koja je decenijama bila jedan od najvećih užitaka na filmu.
Holivudski film je na raskršću.
Naoružan znanjem i greškama učinjenim u prošlosti, kao što su seksizam i homofobija, možemo samo da se nadamo da će umetnici pristupiti prikazivanju seksa na filmu sa više obzira i osećajnosti nego ranije.
I dok se neki još bave pitanjem da li je seks na filmu neophodan, mora im se odgovoriti jednostavno: zar to ne važi i za skoro sve dobre stvari?
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
