Šta povezuje američkog stomatologa Vilijama Finlija iz 19. veka, najboljeg košarkaša sveta svih vremena Majkla Džordana i britansku umetnica En Bulus?
Odgovor je - žvakaća guma.
Kada je Finli, stomatolog iz Ohaja, u Agenciji za patente 28. decembra 1869. registrovao žvakaću gumu, verovatno nije mogao ni da zamisli kako će taj korak promeniti istoriju čovečanstva i ukusa.
Danas, vek i po kasnije, ljudi širom sveta uživaju u žvakaćim gumama raznih boja, ukusa i mirisa i mnogima je život bez ovog slatkog malog zadovoljstva gotovo nezamisliv.
Istorija beleži i da Finlijeva žvaka nikad nije dospela na tržište jer je bila veoma lepljiva, ali kocka je bila bačena.
Zvaničim ocem ovog proizvoda smatra Volter Dimer, koji je dvadesetih godina prošlog veka napravio novu formulu.
- Turistkinja izgubljena na moru „preživela jedući slatkiše“
- Slatkiši na meti zbog dečje gojaznosti
- Sve više jedemo slatko - šta je problem sa šećerom
Istorija žvakanja
U davna vremena ljudi su žvakali smolu, lišće, vosak, koru od drveta.
Koristili su ih zbog užitka, lekovitih svojstava, ali i protiv gladi i žeđi, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.
U staroj Grčkoj su uživali u žvakanju smole.
Sastojci smola koje su koristile razne druge civilizacije se i danas koriste u izradi nekih žvaka.
Vilijam Sempl, lekar iz mesta Maunt Vernon u Ohaju napravio je žvaku tako što je pomešao koren sladiža u prahu i ugalj, verujući da će to pomoći u ribanju i čišćenju zuba.
Tvrdio je i da bi žvakaća guma mogla da pomogne u jačanju mišiće vilice ljudi.
Ipak, nema dokaza da je Sempl prodao ovako osmišljeni proizvod.
Pedesetak godina kasnije, Volter Dimer je napravio korak koji je nedostajao Semplu i promenio istoriju.
Dimer je bio računovođa kompanije Fleer Chewing Gum u Filadelfiji, a u slobodno vreme je 1928. počeo da testira recepte za bazu žvakaće gume.
On je nesvesno napravio prvu seriju, učinivši je ružičastom jer je to bila jedina nijansa boje za hranu koja mu je bila pri ruci.
„Bila je to slučajno", rekao je Dimer za list Čikago Tribjun 1996. godine.
„Radio sam nešto drugo i završio sam sa nečim sa mehurićima."
Dimerova roze mešavina bila je rastegljivija i manje lepljiva od ranijih formula.
'Najvažnije je da su slatke'
Pakovanje žvaka uvek se nalazi u džepu tridesettrogodišnjeg Beograđanina Nikole Janjića.
Kad je imao pet godina, voleo je one sa ukusom jagode, jabuke i mint.
„Zapravo važno je bilo samo da su slatke", kaže on.
Nešto kasnije, kada je krenuo u školu, probao je i „šok" žvake koje su devedesetih godina bile popularne u Srbiji.
Seća se da ih je sa drugarima često kupovao kako bi sproveli neobično takmičenje.
„Svaki bi kupio po nekoliko komada, pa bi ih strpao u usta, a onda bismo merili vreme ko može duže da izdrži", priseća se Janjić dok pravi grimasu na licu kao da u ustima ponovo ima tu kiselu žvakaću gumu.
Džordanova žvaka
Jedan od zaštitnih znakova Majkla Džordana, najboljeg košarkaša svih vremena, bio je da izbaci jezik dok igra, a drugi je bio žvakanje žvake.
Tokom dvadesetogodišnje profesionalne karijere, mediji nisu zabeleželi da se Džordan slučajno ugrize ili pljune žvaku na parket.
Iznenađenje nije bilo veliko kada su predstavnici Amurol Produkta, koji se između ostalog bavi i proizvodnjom žvaka, ponudili Džordanu da reklamira njihov proizvod.
Žvake pod imenom Heng Tajm očigledno su bile i inspiracija za istoimenu knjigu koju je legendarni košarkaš objavio krajem prošlog veka.
Kako izgleda hodati u žvakama
Ako se okrenete oko sebe na ulici, primetićete naokolo desetine crnih lepljivih tačkica, koje su u stvari ižvakane žvake.
En Bulus, britanska dizajnerka došla je na ideju da reciklažom žvakaćih guma ih ponovo učini korisnim, čime će i ulice izgledati čistije.
Pre više od desetak godina započela je projekat koji se bavi uklanjanjem otpada sa ulica.
Ustanovila je da je najviše bačenih opušaka i žvaka.
Potom je pokušala da otkrije šta se od tog otpada može reciklirati i došla do saznanja da u hemijskom sastavu žvake postoji vrsta polimera sličnog plastici.
En je postavila nekoliko kanti, koje su napravljene od recikliranih žvaka i u koje ljudi mogu da ih odlože posle korišćenja.
Shvatila je da je žvaka, čak i kada je iskorišćena potencijalno koristan materijal, za izradu obuće na primer.
Smeša koja sadrži iskorišćene žvake stavlja se u posebnu mašinu, zagreva je i izbacuje kao pasta, koja se potom može oblikovati u nešto drugo kada se ohladi.
Posle nekoliko meseci, na mestima gde su postavljene kante, primetno je bilo manje ostataka od žvakaćih guma, pa je En dobila podršku da proširi projekat, navodi se u BBC tekstu.
Žvake kao atrakcija
Zid jedne zgrade u Sijetlu u Americi bio je omiljeno mesto mnogih turista jer je u potpunosti bio izlepljen žvakama.
Hiljade ižvakanih žvaka prekrivalo je zid od cigle dugačak 16 metara i visok dva i po metara.
Lepljenje šarenih, slatkih, ljutkastih osveživača daha počelo je devedesetih godina prošlog veka.
Navodno je sve počelo kada su gledaoci iz obližnjeg pozorišta lepili žvake dok su čekali u redu za karte kako bi prekratili vreme.
Zvaničnici grada doneli su odluku da se zid u potpunosti očisti, jer privlači pacove i pospešuje širenje zaraze.
Zanimljivosti o žvakama
- Ljudi žvaću žvake duže od 9.000 godina
- Žvakanje žvaka pomaže u koncentraciji
- U Singapuru nije legalno uvoziti i prodavati žvake - od 1992. do 2004. godine bilo je moguće žvake dobiti samo preko recepta- zabranjena je ustanovljena, jer su ih mladi lepili na senzore u vozovima.
- Energija koju Amerikanci troše svakog dana kada žvaću žvake, dovoljna je da osvetli grad od deset miliona ljudi
- Bapska je priča da će žvaka koju progutate ostati u stomaku sedam godina - istina je zapravo da ona „prođe" kroz telo istom brzinom kao i neka druga hrana koja se ne vari
Izvor: Chewing Gum Facts
Pogledajte i video o senzorima koji mogu da otkriju koliko je sveža hrana koju kupujete
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
