U vreme kada je čuvena liverpulska četvorka Bitlsi tek stasavala, u Sarajevu je grupa studenata 1962. godine napravila vokalno-instrumentalni sastav Indeksi.
Mnogi ih smatraju pionirima jugoslovenske rok scene.
„Indeksi su za mene sreća, radost i ljubav.
„Njihove pesme daju nadu mladim ljudima i izazivaju veru u ljubav i dobrotu", kaže 29-godišnja Nišlijka Suzana Đelić, ljubiteljka sarajevske grupe, za BBC na srpskom.
Iako je Bijelo dugme važilo za mnogo veći bend, Indeksi su bili, kažu, najveći u Sarajevu ili kako je to jednom primetio muzički kritičar Petar Popović: „Kad kažete Sarajevo, kažete Indeksi".
Bilo je to vreme kada se socijalistička Jugoslavija otvara prema svetu, vreme prvog Samita nesvrstanih u Beogradu, privrednih reformi i popuštanja tadašnje partijske stege, priseća se za BBC na srpskom, Siniša Škarica, urednik nekadašnje izdavačke kuće Jugoton iz Zagreba.
„Omladinski klubovi otvaraju vrata sastavima sa električnim gitarama koji idu u korak sa svetskim kretanjima u pop muzici".
- Kako je Jugoslavija slušala rokenrol
- Četiri decenije Paket aranžmana - „svetog grala“ novotalasnog Beograda
- Zdravko Čolić - balkanski Tom Džons koji ruši granice
Zašto su Indeksi veliki?
Velikim ih je činio njihov stvaralački talenat i sviračka veština, kaže Škarica.
„Sjajni, jedinstveni pevač - Dačo ili Pimpek - Davorin Popović, rafinirani gitaristički virtouz Slobodan Kovačević i nenadmašni basista Fadil Redžić.
„Postava sa Miroslavom Šaranovićem za bubnjevima i raskošno talentovanim Rankom Rihtmanom za orguljama bila je početkom sedamdesetih verovatno najsavršenija ekipa jugoslovenskog roka uopšte".
Prema rečima Škarice, album Modra rijeka iz 1978. godine ostaće kao dokument tog zvezdanog razdoblja jedinstvene rok grupe s ovog prostora.
Dodaje da su oni među prvima shvatili da njihova budućnost u muzici zavisi od sposobnosti da stvaraju vlastite kompozicije, a ne da kopiraju druge.
- Božo Vrećo: „Volim mačevanje i alpinizam“
- Igor Paspalj: Od nekoliko akorda u Prijedoru do najboljeg gitariste na svetu
- Bajaga za BBC: Za koga peva „Moje drugove“, ali i o politici u Srbiji, poeziji i prvom iskislom koncertu
„Bilo koga da pitate iz sveta rok muzike, svi bi pomenuli Indekse", kaže za BBC na srpskom Josip Dujmović, rok novinar iz Zenice, osnivač nagrade „Davorin Popović" po legendarnom pevaču sarajevske grupe koji je preminuo pre 20 godina.
Ako se traže opipljivi i jasni dokazi veličine Indeksa, Dujmović ističe da je to već uočljivo u njihovim počecima.
Kao primer navodi rok poemu Negde na kraju zatišja, koju je napisao gitarista grupe Slobodan Bodo Kovačević.
„Ta rok poema, u trajanju od 10 minuta postala je trend krajem šezdesetih. Imate uvod, razvoj priče".
Kasnije su, dodaje Dujmović, usledile i druge rok poeme, ali Bodo Kovačević nije napisao ovu pesmu slušajući nekog drugog.
„To govori da je on bio u rangu svetskih rok autora. E, tu se može videti zašto su Indeksi veliki.
„Bili su inovatori, bili su pioniri. Prvi su kod nas stvarali psihodelične pesme", kaže Dujmović, autor knjige Indeksi: U inat godinama.
Fadil Redžić, nekadašnji basista Indeksa, kaže za BBC na srpskom, da je muzika grupe način da se druži sa preminulim prijateljima Davorinom i Bodom..
„Za mene su Indeksi muzika. Kroz te pesme ja sam sa dragim prijateljima i ne razdvajam se od njih.
„I mislim da se nikada neću razdvojiti u tom smislu od njih", dodaje.
Za novinara Zorana Kuburu, koautora dokumentarnog filma o Indeksima, oni su bili rame uz rame sa bendovima iz Evrope s kraja šezdesetih godina prošlog veka - a opet potpuno autinetični.
„Bili su progresivni, bez zadrške. Tek kasnije će malo 'omekšati' muziku.
„Poznato je da je Esad Arnautalić, tada producent u Muzičkoj produkciji, zabranio Indeksima da snimaju tuđe pesme.
„To je prelomna tačka u istoriji jugoslovenskog roka.
„Indeksi su prvi pravili pesme na našem jeziku na sopstvenu autorsku muziku. I ta muzika je od početka bila napredna", kaže Kubura.
Novinar Bojan Hadžiabdić, koji je sa Kuburom napravio dokumentarni film, navodi da su Indeksi „prvi sarajevski fenomen koji je bio ravnopravan beogradskim i zagrebačkim grupama."
„Ovi gradovi su imali patronizirajući odnos prema Sarajevu. I danas je u dobroj meri to prisutno.
„Indeksi su postali veći od bendova koji su dolazili iz ovih gradova. Prvi koji su prihvaćeni kao takvi", kaže Hadžiabdić za BBC na srpskom.
- Dan kada je Sarajevo na nogama: Ćevapi, fudbal, plava i bordo boja - priča o derbiju
- „Željo ti je, ba, institucija": Vek fudbala sarajevskog Željezničara - priča o ljubavi, gradu i ratu
- Kako je pre više od tri decenije Sarajevo postalo centar sveta
Odrastati u Sarajevu osamdesetih i devedesetih godina podrazumevalo se da se odrasta uz muziku Indeksa, dodaje.
„Tata je u 'stojadinu' (automobil Zastava 101) imao njihovu kasetu, jer su oni su bili saundtrek, pa si hteo, ne hteo, bio izložen njihovim pesmama.
„Slušao sam i poštovao njihovu muziku iako je to pripadalo drugoj generaciji", navodi Hadžiabdić.
Za Dragana Stojanovića iz Beograda, koji je odrastao u Sarajevu tih godina, bilo je to najsrećnije doba ne samo Sarajeva nego i čitave Bosne i Hercegovine.
„Ljudi su bili srećni, neopterećeni, puni empatije za druge", kaže on za BBC na srpskom.
Bio je na pet koncerata Indeksa od 1976. do 1987. godine u Sportskom centru Skenderija u Sarajevu.
Koncerti bi obično trajali po nekoliko sati, a atmosfera je bila fantastična i opuštena, prepričava Dragan.
„Indeksi bi izašli na scenu oko 19.30 i svirali oko dva i po sata, onda bi svirali na bis još sat vremena.
„To bi bio vrhunac koncerta jer bi ponovili najbolje pesme."
Kubura i Hadžiabdić tvrde da su Indeksi bili najbolji ambasadori Sarajeva, kao jednog novog, urbanog, modernog centra.
„Indeksi su bili simbol tog modernog grada i skrenili su pažnju na njega.
„Utabali su stazu za ostale koji su dolazili posle njih - poput Zdravka Čolića i Gorana Bregovića", dodaju autori filma koji je premijerno prikazan u Beogradu 2020. godine na festivalu muzičko-dokumentarnog filma „DOK'N'RITAM".
U dokumentarnom filmu iz 1991. godine, muzičar i osnivač grupe Bijelo dugme, Goran Bregović, ispričao je da je kao tinejdžer svirao na periferiji Sarajeva, a Indeksi su uvek bili bend iz centra grada.
„Bili su veliki uzori iz centra i došli su da me slušaju.
„Kad sam prešao iz periferije u centar Sarajeva, to je bio veći skok nego iz sarajevske male karijere napraviti jugoslovensku".
Međutim, u dokumentarnom filmu autora Hadžiabdića i Kubure o Indeksima, koji je nastao mnogo godina kasnije, Bregović je nešto drugačije pričao.
Iako je sa Indeksima nastupao na koncertima, u tom dokumentarcu Indekse je nazvao i „lenjim i neozbiljnim bendom sa neozbiljnom karijerom" i „bendom koji jeste bio veliki ali je Bijelo dugme bilo veće".
- Toma Zdravković - „šansonjer satkan od emocija"
- Zaječarska gitarijada - od lokalnog muzičkog takmičenja do jednog od najstarijih rok festivala u Evropi
- Šanko si Bonka zalibi - istinita timočka balada o tragičnoj ljubavi dvoje mladih
Fenomen Davorin Popović - sarajevski Frenk Sinatra
„Sa mangupima je umeo da bude mangup, sa gospodom gospodin; sa svima je imao meru.
„Zvao sam ga Predsednik", opisuje pevača grupe Indeksi muzički kritičar Petar Popović u dokumentarnom filmu „Zarobljeno vreme".
„Istovremeno, oličavao je ono što je cela naša generacija mislila da je važno: o tome kakav život ćemo imati ne odlučuje novac, odlučuje dobrota, čestitost, ljudskost… Davorin je to znao.
„Koga je on priznao, taj je u Sarajevu mogao nešto i da postane. Zato je bio Predsednik.
„Sve najbolje što sam podrazumevao da je Sarajevo i što je volela cela Jugoslavija, to je bio Davorin Popović", navodi Popović.
Ipak, Kubura i Hadžiabdić, navode da je Bodo Kovačević u autorskom smilu bio progresivni duh grupe.
„Davorin nikada nije učestvovao u tom kreativnom procesu. Jednom čuje pesmu i to je dovoljno da je zna od početka do kraja.
„Dođe na probu, otpeva i ode. Bavio se drugim stvarima.
„Popović je želeo da pomaže ljudima jer je imao dobra poznanstava.
„Voleo je kafanu, voleo da priča sa ljudima. Bio je poštovan i šarmer. Kao Frenk Sinatra."
Za porodicu i prijatelje uvek je bio Davor, a od milja su ga zvali i Dačo.
Zbog male izrasline kraj levog uha, kroz čitav život ga je pratio nadimak Pimpek.
Za Fadila Hadžića, Davorin je pre svega bio drug iz škole, a onda i kolega.
„Bio je komunikativan, društven, nije pravio razliku među ljudima. Imao je razumevanje i za džeparoše", priča sa setom u glasu.
„Bio je omiljen u svim slojevima društva. Znao je mnogo ljudi iz sporta, sve moguće košarkaše. Sa njima je drugovao".
Davorin Popović je često umeo da se našali i kaže: „Umrli prirodnom smrću na bini".
Umro je 18. juna 2001. godine od raka.
O Indeksima
Prva postavka grupe nastala je u leto 1962. godine.
Spontano i entuzijastično, dva prijatelja Ismet Arnautalić i Šefko Akmašija su, šetajući ulicama Sarajeva, odlučili da naprave rokenrol sastav, piše Josip Dujmović u knjizi „Indeksi: U inat godinama".
Nisu imali ni dilema oko imena.
Kako su postali studenti odlučili su da njihov bend nosi naziv po knjižici u kojoj su se upisivale studentske ocene.
Priključuju im se potom Slobodan Bodo Kovačević i bas gitarista Fadil Redžić, obojica iz sarajevske pop grupe Lutalice. kao i pevač Davorin Popović.
Za vreme postojanja grupe, kroz nju prošlo 24 muzičara među kojima i Đorđe Novaković, Kornelije Kovač.
Indeksi su objavili samo dva albuma, ali i nekoliko vanvremenskih hitova, poput: Bacila je sve niz rijeku, Žute dunje, Da sam ja netko, Sanjam, Balada, Jutro će promijenti sve, Ti si mi bila naj, naj, naj.
„Bila su to uzbudljiva vremena", priseća se početaka za BBC na srpskom Fadil Redžić.
Sviralo se, kaže, po igrankama u malim lokalima, improvizovanim prostorima, na periferijima.
Fiskulturna dvorana „Sloga" je uveče postajala podijum za igru, bila je sinonim za svirke i izlazak.
„Koncerti su, pak, bili događaj, nešto lepše od igranke. Mesto gde vas samo slušaju.
„To je bitnije nego na igrankama.
„Kada se ostvari taj kontakt sa publikom to je nešto najlepše što vam se može desiti u ovom poslu.
„Kad publika reaguje, pa upali sada mobilne, ranije upaljače... ništa vam u ovo poslu ne može zameniti taj odnos sa publikom koja vas poznaje i peva vaše pesme", kaže Redžić.
Josip Dujmović, rok novinar, beleži da je prvi veliki bio u Opatiji na čuvenom Festivalu jugoslovenske zabavne muzike.
Bili su prvi rokenrol sastav koji je nastupio na događaju rezervisanom za šlagere.
Po uzoru na Bitlse, skrojili su crvene sakoe, bez kragne, sa ukrasnim trakama po rubu.
Dok su se jedni oduševljavali njihovom smelošću da se tako pojave, drugi su se zgražavali.
Hadžiabdić i Kubura ističu da su Indeksi jedan od retkih muzičkih sastava oko koga nisu kružili skandali.
„Nisu bili u sukobu sa režimom, nisu se drogirali. Najveći skandal je bio da se neko najviše napije i ne može da odsvira koncert.
„Oni su bili fina deca, koja su vodila građanski život, iz finih porodica."
Poslednji koncert koji su održali bio je 2001. u Banjaluci, mesec i po dana pre Davorinove smrti.
Nagrada „Davorin"
Neposredno posle smrti Davorina Popovića, Josip Dujmović, inspirisan muzičkom nagradom Porin iz Zagreba koja je podsećala na Gremi nagrade, odlučuje da napravi nešto slično u Zenici, ali da forma bude malo opuštenija, nazivajući je Davorin.
Prvi Davorin dodeljen je 2006. godine.
„Osam godina je to trajalo i išlo je fenomenalno", priča Dujmović.
Ponosno ističe da nagrada nikad nije dodeljena ispod žita, već onako kako su ljudi glasali.
Bacila je sve niz rijeku - o čemu je ta pesma?
Indeksi su, poput nekih drugih jugoslovenskih bendova, bili na turnejama po nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
„Najviše novca donosile su te svirke po Sovjetskom Savezu zato što su to bile tromesečne turneje.
„Od zarađenih oara, mogao si da kupiš automobil jugo ili golf", priseća se Redžić.
Tokom turneje, Redžić je napisao muziku za pesmu Bacila je sve niz rijeku koja će u potonjim godinama biti predmet mnogih polemika.
Neki je doživljavaju kao pesmu o neuzvraćenoj ljubavi, drugi o abortusu.
„Ona definitivno govori o nesretnoj ljubavi. Autor je Kemal Monteno, a Fadil je radio muziku.
„Zato će za mene to uvek biti jedna nesretna ljubavna priča Davorina Popovića i tu stajem", kaže rok novinar Josip Dujmović.
U početku nezadovoljan tekstom, smatrajući da je tužan i preozbiljan, Fadil Redžić nije ni očekivao da će se publici dopasti pesma.
Slušaoci su ga brzo demantovali, a da je zaista tako i posle toliko godina, pokazuju rezultati ankete novinara Dujmovića.
Među 100 najboljih pesama ovog podneblja, Bacila je sve niz rijeku nalazi se u samom vrhu.
„Arsen Dedić je smatrao da je Bacila je sve niz rijeku najbolja pop pesma svih vremena napravljena na ovom prostoru, jer ima vrlo jednostavne bitlsovske harmonije, a kada uzmete da je otpevate i odsvirate - vrlo je zahtevna", kaže Dujmović.
Ima i onih, poput Suzane Đelić iz Niša, koju pesma odmah asocira na film Lepa sela, lepo gore i scenu kada Nikola Kojo kreće „u kraj ili neki novi početak", uz stihove: „Al' noćas ako sluša nek čuje bol...'".
„To je jedina pesma od koje se naježim kad je čujem.
„Nisam je ni razumela kao devojčica, ali mi je i tada terala suze na oči", kaže ona.
Iako rođena desetak godina pre smrti pevača Davorina Popovića, Indeksi su, kaže, za nju večna ljubav i dobrota.
„Kada Davorin otpeva 'Da sam ja netko' verujem u svaku ispevanu reč i znam da bi on sve to uradio da može."
Možda će vas zanimati i ovaj video: Intervju sa Darkom Rundekom
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
