Ležeći na podu skromne kuće, Šijahuk je jaukao od bolova od rana na desnoj ruci koje su bile rezultat košmarnog susreta sa krokodilom pakistanskoj oblasti Beludžistan.
Dva dana ranije, tokom vrelog avgustovskog popodneva, krhki sedamdesetogodišnji pastir je došao do vode kada ga je napala grupa krokodila.
„Nisam to očekivao", seća se Šijahuk traumatičnog događaja od pre dve godine, u njegovim očima mogu i dalje da se vide šok i neverica.
Uspeo je da pobegne tek kada je „zavukao plastičnu flašu vode između čeljusti", kaže Šijahuk, ponovo proživljavajući trenutak dok masira mršavo lice levom rukom.
Zbog gubitka krvi bio je bez svesti pola sata.
Pronašli su ga tek pošto se njegovo stado ovaca bez pratnje vratilo u malo selo Dombak.
- Prva farma hobotnica na svetu - treba li je zabraniti
- „Ako jedete ovde, večerate sa pacovima“
- Vukovi uzvraćaju udarac - šire strah po Švajcarskoj
Smrtonosni suživot
Šijahukov slučaj je jedan od mnogih žrtava, od kojih su većina deca.
Lokalni mediji o tome uglavnom izveštavaju uz senzacionalističke naslove i informacije o stravičnim povredama.
Devetogodišnjeg Alirezu progutao je 2016. jedan od tih krokodila.
A u julu 2019, desetogodišnja Havaj izgubila je desnu ruku u napadu.
Uzimajući vodu da opere prljavu odeću, krokodil ju je skoro uvukao u reku pre nego što su je spasili meštani.
Iran godinama unazad ima akutne probleme sa nestašicama vode što je uticalo na prirodna staništa krokodila i na nestanak zaliha hrane za stoku.
Gladne životinje tretiraju ljude koji prilaze njihovoj teritoriji kao plen ili pretnju njihovim oskudnim dobrima.
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) klasifikuje krokodile okao „ranjivu i ugroženu vrstu".
U Iranu ih živi oko 400, čine skoro pet odsto od ukupnog broja te vrste.
Iransko ministarstvo za životnu sredinu kaže da čini sve što može da napravi ravnotežu između očuvanja stoke i zaštite lokalnog stanovništva.
Uprkos svim nedaćama izazvanih sušom poslednjih godina, malo je naznaka da će to obećanje biti ispunjeno.
Putujući duž reke Bahu-Kalat, glavnog staništa za stoku u Iranu, skoro da nema znakova koji upozoravaju na opasnost od krokodila.
U odsustvu adekvatne vladine strategije, volonteri su intervenisali kako bi pokušali da spasu vrstu gaseći žeđ i glad.
U Bahu-Kalatu, selu koje nosi ime po reci, hodam lokalnim putem od Dombaka kako bi seo sa Malekom Dinarom, koji je godinama pastir.
„Uništio sam moju baštu kako bi sačuvao vodu za ta bića", kaže on za zemlju koja je nekada bila plodna i bogata bananama, limunom i mangom.
- Otkrivena stonoga sa više od 1.300 nogu
- Pomor koala - australijske vlasti krivično gone osumnjičene za okrutnost
- Pas se najeo čokoladica i folije za Božić, morali da ga operišu
U obližnjoj reci nalaze se krokodili koje redovno hrani pilećim grudima, jer su „zbog ove paklene vrućine žabe postale redak plen".
„Hajde, dođite ovamo", kaže Malek Dinar krokodilima više puta, dok od mene traži da se udaljim na bezbednu razdaljinu.
Za treptaj oka, pojavljuju se dva krokodila koja čekaju da im baci pileće meso iz bele kante.
- Savršeno očuvan embrion dinosaurusa pronađen u Kini
- U požarima u Brazilu stradalo 17 miliona životinja - pokazala studija
Ko može da preživi bez vode?
Nestašice vode u Iranu nisu specifične samo za oblast Beludžistan.
Letos su zbog ovog problema izbili protesti u jugozapadnoj provinciji Kuzestan koja je bogata naftom.
Krajem novembra, interventna policija u gradu Isfahanu u središnjem Iranu pucala je na demonstrante okupljene.
S obzirom da globalno zagrevanje sve više utiče i na Iran, posledice za Beludžistan mogle bi da budu katastrofalne.
Kada se na to doda višedecenijsko loše upravljanje vodenim dobrima.
Pošto sam se parkirala u Šir-Mohamad Bazaru kako bi se zaštitila od peščane oluje, zatekla sam žene kako napolju peru odeću.
„Postoji vodovodna infrastruktura, ali nema tekuće vode", kaže tridesetpetogodišnja Malek Naz.
Njen muž Osman smeje se zbog mog pitanja o tuševima i ukazuje na obližnji prizor: žena koja kupa dete u činiji slane vode.
Osman, otac petoro dece, i njegov rođak Nušervan, koji se pridružio razgovoru, zarađuju za život prevozeći benzin u susedni Pakistan, gde se može prodati za više nego kod kuće.
„Ulozi su ogromni", prkosno priznaje Nušervan.
U februaru su iranski graničari pucali na grupu navodnih krijumčara goriva i ubili najmanje deset ljudi.
Takve akcije su uobičajene u osetljivim pograničnim oblastima.
„Oni namerno zatvaraju oči pred našom mukom. Verujte, mi nismo neprijatelji države", rekao je Osman.
Ipak, za njega i druge meštane, nezaposlenost je manji izazov od nestašice vode koja je pretvorila u neprijatelje krokodile, sa kojima su do skoro živeli u miroljubivoj koegzistenciji.
„Ne očekujemo bilo kakvu pomoć od vlade. Ne očekujemo od njih da nam nađu posao", rekao je Nušervan.
Pogledajte video - „Lepa je, ali moraš da je ubiješ" - zašto riba lav pustoši more
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
