Goniči iz Laponije imaju problema da pronađu hiljade irvasa koji su pobegli pošto je zbog toplijeg vremena hrana koju pasu ostala prekrivena ledenim slojem.
Neki irvasi su prešli čak 100 kilometara na jug, u potrazi za lišajevima bez leda do kojih mogu da dopru ispod snega.
Gonili moraju da ih traže u šumama severne Finske i Švedske, neki čak uz pomoć helikoptera.
Naučnici kažu da se Arktik zagreva dvostruko brže od ostatka sveta kao posledica klimatskih promena.
Kaže se da sloj leda nastaje kad se otopi rani sneg ili za njim odmah padne kiša, koja stvara vlažan sneg, a koji se potom zamrzne u čvrst sloj leda čim zahladni.
„Irvasi ne mogu da probiju led jer je čvrst i zato se sele u potrazi za zemljom na kojoj ima samo snega koji lako mogu da uklone i pojedu lišajeve ispod njega", kaže Jouko Kumpula, viši naučnik finskog Instituta za prirodna dobra.
- Kamile diskvalifikovane iz takmičenja za lepotu zbog botoksa
- Da li klimatske promene smanjuju životinje
- Krokodili seju strah u Iranu i napadaju ljude
Gonjenje irvasa glavni je izvor zarade za mnoge pripadnike naroda Sami u regionu Laponije u koji spadaju arktički regioni Švedske, Finske, Norveške i ruskog poluostrva Kola.
„Za nas je to celodnevna akcija - traje i dan i noć", kaže Tomas Seva, 62-godišnji gonič u severoistočnoj Švedskoj.
„Vozimo se satima i satima da bismo pronašli naše irvase i vratili ih, ali je za nas to veoma teško u ovim zimskim uslovima.
I zato koristimo i helikoptere, a to je krajnje neobično - i veoma skupo."
- Kako zvuči „av, av“ u svemiru
- „Izađite napolje i samo slikajte - prirodu je nemoguće predvideti"
- Jesam li pogrešila što sam se zaljubila u nevernu mačku
Tomas Seva kaže da je poslednjih dana iz njegovog i obližnjeg sela odlutalo oko 8.000 irvasa, od kojih su mnogi prešli neobično velike razdaljine.
Ponekad su se pomešali sa drugim krdima.
„I zato je njihovo odvajanje iz drugih krda i vraćanje nazad ogroman posao, stvarno smo pod velikim pritiskom."
Švedsko udruženje goniča irvasa saopštilo je da je pogođeno nekoliko distrikta na severoistoku zemlje - a isti problem desio se i preko granice u Finskoj.
„Najdalje što su naši irvasi otišli za šta ja znam jeste oko 100 kilometara od našeg distrikta", kaže Vili Kurki (28), gonič iz distrikta Muonio u Finskoj.
„Irvasi iz središnjeg dela distrikta preselili su se na jug, a onda smo u središnjem delu videli nove irvase koji su stigli sa severa.
Bila je to neka vrsta protoka životinja."
- Pomor koala - australijske vlasti krivično gone osumnjičene za okrutnost
- Pas se najeo čokoladica i folije za Božić, morali da ga operišu
Neki od irvasa na sebi nose GPS tragače, ali oni ne rade uvek, a čak i kad rade, životinja sa tragačem možda se odvojila od ostatka krda.
„I zato je najpouzdaniji način da se prate tragovi u snegu", kaže Ana Karin Svenson iz Švedskog udruženja goniča irvasa.
„Ali vetar, duboki sneg i novi sneg to otežavaju."
Vili Kurki kaže da su potrebni dani ili čak nedelje da se pronađu svi nestali irvasi i dovedu kući.
„Sav taj rad uključuje mnogo vožnje, a kad je gorivo skupo, sve nas to mnogo košta."
- Prva farma hobotnica na svetu - treba li je zabraniti
- Vukovi uzvraćaju udarac - šire strah po Švajcarskoj
Naučnici kažu da su ovakvi događaji, kad zimski pašnjaci u Laponiji postanu teški za ispašu, postali česti poslednjih godina.
„Pre samo dve godine bili su veoma teški i surovi zimski uslovi za irvase i njihove goniče u sve tri nordijske zemlje", kaže finski istraživač Jouku Kumpula.
„Ova vrsta zima ranije se dešavala jednom u trideset godina, ali čini se da su one sada sve češće zbog klimatskih promena."
Irvasi bi i tada nestajali, kaže on.
Neki bi bili izgladneli dok ne budu pronađeni i patili bi od probavnih poremećaja.
Mati Sarkela iz Finskog udruženja goniča irvasa kaže da postoji razlog zašto životinje putuju na jug.
„Kako temperatura počinje da se zagreva posle ranog snega, irvasi ovih dana dižu noseve da nanjuše pravac iz kog dolazi topao vazduh.
„A to je obično sa juga - zovemo to 'toplo vreme iz Velike Britanije' - i tako irvasi počinju da se kreću uz topao vetar i putuju na jug."
Neko laponski goniči počeli su životinjama da daju dodatnu hranu, u nadi da će tako rešiti problem.
„Oni su životinje koje se slobodno hrane u prirodi tako da često same pokušavaju da pronađu hranu.
Ipak, učestalost ledenog pokrivača preko zimske vegetacije se povećava i stoga su goniči počeli zimi da hrane ove životinje", kaže profesor Ojstin Holand sa Norveškog univerziteta za životne nauke.
„Hrane ih senom i drugom pomoćnom hranom tokom zime da životinje zimi ne bi morale da odlutaju u potrazi za hranom."
Video - zašto riba lav pustoši more
Bonus video:
