Više od 550.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom se traži da se bivšem premijeru ser Toniju Bleru oduzme viteška titula, koju je dobio prvog dana nove godine.
Bivši lider laburista, koji je bio na vlasti od 1997. do 2007. godine, dobio je priznanje na osnovu odluke kraljice Elizabete Druge.
Ali potpisnici peticije smatraju da ga njegova uloga u ratu u Iraku čini „lično odgovornim" za mnoge smrti i optužuju ga za „ratne zločine".
Lider laburista ser Kir Starmer rekao je da je Bler „zaslužio" titulu viteza.
A jedan ministar u vladi je rekao da je „jedino ispravno" nagraditi bivšeg premijera, koji je učinio „mnogo dobrih stvari" za Veliku Britaniju.
- Pet slučajno snimljenih razgovora koji su političare doveli u nevolje
- Velika Britanija: Hoće li se „Planeta Boris“ konačno urušiti
- Mandat Tereze Mej u mimovima
Na novogodišnjoj Listi časti, ser Toni je postao član najstarijeg i najvišeg engleskog viteškog reda - Order of the Garter (Najplemenitiji red podvezice) - reč je o zvanju Pratioca kraljice.
Rekao je da je to za njega „ogromna čast".
Imenovanje je lični izbor kraljice, koja ima do 24 „viteza i dame pratilaca".
Ali u peticiji koju je Angus Skot pokrenuo na veb stranici change.org navodi se da je Bler „naneo nepopravljivu štetu i ustavu Veelike Britanije i samom tkivu nacionalnog društva" dok je bio na vlasti.
„On je lično odgovoran za smrt bezbroj nevinih života civila i vojnika u raznim sukobima. Samo zbog toga treba da odgovara za ratne zločine", dodaje se.
„Toni Bler je najmanje zaslužna osoba za bilo kakvu javnu čast, posebno ne za onu koju dodeljuje kraljica".
Pošto je orden dodeljen kao lični poklon kraljice, Komitet za oduzimanje časti ne može da preporuči uklanjanje viteških titula dodeljenih na osnovu njega.
Komitet može da razmatra samo počasti o kojima je odlučila vlada i to ako se sumnja da je primalac titule počinio krivično delo ili narušio pravila sistema počasti.
Uz to, peticija nije pokrenuta na skupštinskom sajtu gde imaju pravni status.
Peticije koje tamo potpiše 10.000 ljudi moraju da dobiju odgovor vlade, a one koje je potpisalo više od 100.000 ljudi razmatraju se u parlamentu.
Osim Tonija Blera, voljom kraljice, i Kamila Parker, vojvotkinja od Kornvola i supruga princa Čarlsa, imenovana je u članstvo najstarijeg i najvišeg engleskog viteškog reda.
Svečani red, osnovan 1348. godine, predstavlja priznanje za obavljanje značajne javne službe.
Bivšeg premijera od sada zovu „ser Toni".
Bler je rekao da bi radije da ga zovu ser Toni nego ser Entoni kakvo mu je puno ime.
Toni Bler je sa laburistima ubedljivo pobedio na izborima 1997. godine, a potom i u još dva naredna ciklusa.
Bio je premijer 10 godina pre nego što je podneo ostavku i predao vlast Gordonu Braunu.
Pod vođstvom Blera, Velika Britanija se pridružila invazijama na Irak i Avganistan pod vođstvom SAD - zvanična istraga o ratu u Iraku 2003. bila je vrlo kritična prema njegovoj vladi i britanskim vojnim oficirima.
Ser Kir, bivši direktor javnog tužilaštva koji je 2014. dobio vitešku titulu za zasluge u pravu i krivičnom pravosuđu, rekao je da je Bler „zaslužio ovu čast".
Od ostala četiri živa bivša premijera, samo je ser Džon Mejdžor dobio vitešku čast.
Gordon Braun, Dejvid Kameron i Tereza Mej još nisu.
Američki predsednik Džordž V. Buš je 2009. godine uručio Bleru Predsedničku medalju slobode - najveću američku civilnu počast - za „napore u promovisanju demokratije, ljudskih prava i mira u inostranstvu".
Buš je svog ratnog saveznika u Iraku nazvao „izvanrednim liderom" koji se sa „ogromnom upornošću" nosio sa „istorijskim izazovima".
Čilkotov izveštaj iz 2016. o ratu u Iraku otkrio je da je Blerova vlada odlučila da se pridruži invaziji na Irak koju su predvodile SAD pre nego što su iscrpljene sve miroljubive opcije za razoružanje.
Takođe se navodi da su planiranje i pripreme kako će zemlja izgledati i razvijati se posle smene iračkog vođe Sadama Huseina bile „potpuno neadekvatne".
Uzbunjivački sajt Vikiliks i jedan od njegovih osnivača Džulijan Asanž postali su poznati širom sveta posle objavljivanja snimka američkog helikoptera koji puca i ubija 18 civila u Iraku.
Asanž je promovisao i branio snimak, baš kao i masivno objavljivanje poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu i Iraku u julu i oktobru 2010. godine.
Možda će vas zanimati i video o osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
