Decenijama su novinski štandovi bili omiljeni inventar uličnih ćoškova Hongkonga i podsetnik na njegove ponosne slobodne medije.
Od etabliranih listova kao što su Saut Čajna morning post (SCMP), do tabloida na kineskom, kao i petparačkih knjižica koje nude nacifrane, golicave, polufiktivne priče o životima kineskih lidera, ovi štandovi su prodavali sve.
Ono što im se dešavalo tokom godina priča je i o menjanju medija u Hongkongu - naročito sada, kada se novinari suočavaju sa dodatnim izazovima posle kineskog gušenja slobode medija.
Marketinška strategija
U ranim danima, novine se nisu prodavale na otvorenom, već su bile isporučivane pretplatnicima.
- Protest pod maskama u fotografijama
- Sve što treba da znate o protestima u Hongkongu
- Srpski studenti se vraćaju iz Hongkonga: „Na fakultetu je opasno, ali su demonstranti jako prijatni“
Prvi novinski štand u gradu otvoren je 1904. godine, što je bila marketinška strategija novoosnovanog Saut Čajna morning posta (SCMP).
On se nadao da će tako stići do potencijalnih novih čitalaca, uključujući iseljenike i turiste, prema rečima doktora Čong Juk Sika sa Kineskog univerziteta u Hongkongu, koji je napisao knjigu o istoriji hongkonških novinskih štandova.
Nalazio se blizu Tramvajske stanice Pik u Mid-levelsui, luksuznom kraju u kom je Kinezima bilo zabranjeno da žive tokom ranog kolonijalnog perioda.
Da sve bude zanimljivije, suosnivač SCMP-a Ce Čan-Tai bio je revolucionar koji je želeo da svrgne dinastiju Ćing - koja je pala 1911. godine - a list je osnovan da bi se zalagao za taj cilj.
Jedinstveno slobodni mediji
Hongkonški mediji postali su politički još značajniji posle 1949. godine, kad je Komunistička partija preuzela kontrolu nad kopnenom Kinom.
Za razliku od drugih zemalja u regionu, kolonijalna vlada Hongkonga bila je relativno opuštena po pitanju slobode medija, što znači da su bile dostupne novine iz čitavog političkog dijapazona.
- Kako su izgledali protesti:
Hongkong je postao najslobodnije mesto u zemljama u kojima se govori kineski, a njegovi novinski štandovi su to i odražavali.
Dve decenije kasnije, došlo je do eksplozije medija na kineskom koji su dospeli na štandove, zahvaljujući deci izbeglica koja su se naselila u Hongkongu pobegavši od političkih previranja posle Drugog svetskog rata.
Ona su odrasla sedamdesetih, što se poklopilo s ekonomskim rastom grada i nastanka prepoznatljivog identiteta Hong Konga, kaže doktor Čong.
„Njihov nivo obrazovanja bio je viši nego kod starije generacije i više im je bilo stalo do vlastitog grada."
Oni se smatraju prvom generacijom Hongkonžana.
Vrtoglavi rast
Osamdesete i devedesete se smatraju zlatnim dobom za novinski biznis u Hongkongu, kad se naglasak u izveštavanju prebacio sa kopnene politike na domaća pitanja.
Hongkonžani su se sve više brinuli za budućnost grada, pošto su se Kina i Velika Britanija nalazili u pregovorima oko suvereniteta Hong Konga posle 1997. godine.
Devedesetih je širom grada bilo oko 2.500 novinskih štandova. Oni su prodavali 18 listova na kineskom i dve novine na engleskom, a najprometniji štandovi su prodavali više od 1.000 primeraka novina svaki dan, prema rečima Lama Čenga Fua, potpredsednika Udruženja Hoker hongkonških novina.
„Svaki list je posedovao vlastiti stil. Tržište je bilo ogromno, tako da su velike i male novine imale svoje prepoznatljivu prednosti i mogle su da prežive", kaže Lam.
I nisu tu bile samo novine. Štandovi su prodavali i različite časopise, lokalne stripove i japanske mange koje su bile popularne kod žena i mladih.
A onda je stigao Epl dejli, koji je osnovao biznismen Džimi Lai 1995. godine.
„Epl dejli je vođen na neortodoksni način", kaže Lam.
„Njegov prelom se takođe razlikovao od tradicionalnih novina iz tog vremena jer je bio zasnovan na tabloidima iz drugih zemalja. Jezik koji se koristio u njihovom izveštavanju je takođe bio živopisan. Zato je čitaocima bio toliko osvežavajući."
To je novinskim štandovima isto tako dalo značajan podstrek - prvog dana se prodalo 220.000 primeraka i naširoko se smatra da je to promenilo novinsku industriju.
- Demonstranti u Hongkongu nastavljaju sa protestima
- Kina i danas opravdava nasilje na Tjenanmenu
- Hongkong: Policija suzavcem na demonstrante
Ali Epl dejli je često bio upleten u kontroverze, kritikovan zbog senzacionalističkog izveštavanja i česte upotrebe paparaca.
Kad se promenila plima
Ali onda je sreća novinskih štandova počela da se menja. Početkom 2000-tih su uvedene besplatne novine i one su postale veoma popularne 2010. godine, što je uticalo na zaradu.
Naredne decenije, uspon digitalnih medija dodatno će naškoditi popularnosti novinskih štandova.
Do 2020. godine, više od 70 odsto Hongkonžana vesti je dobijalo preko aplikacija na smartfonima, prema studiji koju je sproveo Kineski univerzitet u Hong Kongu ove godine.
Dok su se novine stare garde mučile da prežive, novi glasovi kao što su Stend njuz i Hong Kong fri pres odlučili su da se pokrenu samo kao digitalni mediji - u potpunosti odbacivši štampu.
Ali Kris Jeng, predsednik Udruženja novinara Hong Konga, smatra da za uspon nezavisnih onlajn medija nije zaslužna samo tehnologija, već i direktna reakcija na autocenzuru medija budući da vlasnici većine glavnotokovskih medija imaju poslovne interese u kopnenoj Kini.
A opet će upravo cenzura poslužiti kao direktna inspiracija za sledeću veliku poslovnu ideju novinskih štandova.
„Zabranjeni" poslovni model
Porodični novinski štand Čeng Tak-Vinga u turističkoj oblasti Cim Ša Cui bio je među prvima koji je počeo da prodaje skandalozne knjige o korumpiranim političarima, čarkama unutar Komunističke partije, pa čak i privatnim životima kineskih lidera.
Kupci su bili gotovo isključivo turisti iz kopnene Kine, gde su takve knjige bile zabranjene. Ali ovaj posao sa strane dobio je zamajac tek posle 2003. godine, nakon što je kopnenim Kinezima dozvoljeno da putuju u Hong Kong individualno, umesto u turističkim grupama.
„Na vrhuncu, prodavao bih oko 1.000 do 2.000 knjiga mesečno", kaže Čeng, dodajući da da su se one najbrže prodavale kad je u nemilost pao ekstravagantni kineski političar Bo Silai, čija je supruga osuđena za ubistvo britanskog biznismena.
„Oni koji su se dovozili sa kopna do Honglonga kupovali su mnogo. Pakovali bismo 20 do 30 knjiga u kartonsku kutiju za njih i isporučivali ih u hotele", kaže on. „Čak smo slali te knjige i u Šenzen."
Priliv knjiga preko granice nije prošao nezapaženo, ali se stisak Pekinga nije osetio sve dok pet prodavaca Kozvej Bej Buksa nije nestalo bez ikakvog upozorenja krajem 2015. godine.
- Više od 100.000 ljudi mirno protestovalo u Hongkongu
- Policija u Hongkongu pucala bojevom municijom, dvoje ranjenih kritično
Jedan od njih, Lam Ving Ki, kasnije je održao konferenciju za štampu, na kojoj je potvrdio da su ga kineske vlasti držale u samici pod 24-časovnom prismotrom.
Zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji je stupio na snagu 30. juna, bio je konačni udarac.
„Političke knjige više se nisu objavljivale, a izdavači su čak povukli sa novinskih štandova neprodate primerke", kaže Čeng. „Ne razmišljamo da ih ponovo prodajemo jer čovek može da završi u zatvoru."
Borba za opstanak
Do 2018. godine, ostalo je svega 400 novinskih štandova širom Hong Konga.
Mali bum usledio je posle racije na redakciju Epl dejlija i hapšenja vlasnika Džimija Laija u avgustu. U ranim jutarnjim satima narednog dana, ljudi su stajali u redovima da kupe novine. Neki su čak kupovali primerke da bi ih delili besplatno.
Ali to se nije nastavilo i nije bilo dovoljno da zaustavi pad novinskih štandova.
Prema Lamu, cigarete sada čine 70 odsto poslovanja. Novine čine manje od 10 odsto prodaje.
On godinama piše peticije vladi da dozvoli novinskim štandovima da prodaju kablove za mobilne telefone, punjače i piće. On smatra da bi mogli da budu opremljeni čak i malim električnim displejima i pretvore se u info pultove za turiste.
„Bilo bi šteta da novinski štandovi nestanu iz Hong Konga", kaže doktor Čong.
„Novinski štandovi su sastavni deo urbanog pejzaža Hong Konga. Neki ljudi misle da su novinski štandovi neuredni. Ali postoji red u tom prividnom neredu, a to je ono što čini Hong Kong jedinstvenim."
Ilustracije: Dejvis Surija
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
