Sara Jelen ima 25 godina i na početku pandemije desila joj se važna životna promena - udala se i počela da živi sa mužem, dva psa i mačkom u Čortanovcima, selu nadomak Inđije.
Oboje rade iz udobnosti svog doma, a kaže da su kućne poslove podelili tako da se uglavnom ona bavi pranjem, ribanjem, kuvanjem, kupovinom i brigom o životinjama, dok je suprug zadužen za baštu i okućnicu.
Sara pripada generaciji milenijalki - žena rođenih između 1981. i 1996. godine koje su odrasle uz računare, internet i pametne telefone.
Iako smatra da sa mužem ima „prilično ravnopravno podelu poslova", oseća da ju je pandemija naterala da „radi više".
„Više brinem o kući, kuvam više obroka dnevno i po prvi put osećam težinu obavljanja kućnih poslova koje samo ja radim, naročito kada imam previše na tanjiru, kada sam pod stresom ili imam probleme sa mentalnim zdravljem", kaže Sara za BBC na srpskom.
Slično se osećaju mnoge milenijalke i zumerke, pokazalo je nedavno istraživanje „Vratiti svoje vr(ij)eme" koje su sproveli Centar za ženske studije Beograd i Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA iz Sarajeva.
Zumerkama se smatraju žene rođene između sredine devedesetih i početka 2010-tih, u vreme kada se u svetu već dogodila revolucija koju su doneli internet i nove tehnologije.
„Zaključak istraživanja je da je pandemija samo pogoršala probleme u sferi kućnog rada, za koju se sistemska rešenja slabo primenjuju", smatra urednica izdanja Nađa Bobičić.
„Takođe je podcrtala da su poslovi nege i brige zapušteni već decenijama, zbog neulaganja u infrastrukturu vrtića, domova za starije osobe, škole, zdravstvo".
- Zašto majke moraju „na sve da misle“
- Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom
- „Fudbal je za devojčice, kao što su i lutke za dečake"
Žene u Srbiji troše petinu svog vremena na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi 9,2 milijardi evra godišnje, čineći 21,5 odsto BDP-a, pokazalo je drugo istraživanje, koje je u martu 2021. godine objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa UN žene (UN Women).
Globalno, žene na kućne poslove troše tri puta više vremena nego muškarci, dok na plaćenim angažmanima imaju od 16 do 35 odsto manju zaradu, pokazalo je istraživanje UN-a o uticaju pandemije korona virusa na žene (Policy Brief: The Impact of COVID-19 on Women) za 2020. godinu.
To znači da im ostaje manje za plaćeni rad, obrazovanje i aktivnosti u slobodno vreme.
Ekonomski su najugroženije žene od 25 do 34 godine, koje se nalaze u 25 odsto većem riziku od ekstremnog siromaštva nego što je to slučaj sa muškarcima, navodi se u istraživanju.
'Očekuje se da ona vodi kuću, a on da pomaže'
Sara sa mužem preselila u „triput veću kuću" na početku pandemije.
A to je značilo i „mnogo više" čišćenja i spremanja.
Pošto dele kućne poslove, Sara kaže da dešava da „jedno oseća kao da radi više".
„Povredila sam se i onda sam nosila gips dva meseca, pa je muž morao da preuzme mnoge moje obaveze", kaže Sara.
„Nikada do tada nije prao veš".
Lara Končar i Hristina Cvijetičanin, članice istraživačkog tima Centra za ženske studije, za potrebe istraživanja razgovarale su sa šezdesetak žena poput Sare, uzrasta od 18 do 35 godina.
„Priče pravih žena ispričali smo kroz strip junakinje kako bismo široj publici približili sa čime su se sve suočile tokom pandemije", kaže urednica izdanja Nađa Bobičić.
Autorke stripa od pet epizoda su spisateljica Lejla Kalamujić iz Sarajeva i ilustratorka Danica Jevđović iz Beograda.
Jedna od epizoda govori o izmišljenoj junakinji Lani čija priča podseća na Sarinu - na početku pandemije počela je da živi sa partnerom, zbog čega je odjednom imala mnogo više obaveza.
Međutim, za razliku od Sare, Lana je uglavnom bila usamljena u izlaženju na kraj sa kućnim poslovima.
Preostale četiri epizode govore o samohranoj majci, kasirki u supermarketu, studentkinji koja se vratila da živi sa roditeljima i devojci koja je tokom pandemije ostala bez posla zbog čega se vratila kod roditelja.
Kada je zamoljena da napiše scenario za strip na osnovu intervjua snimljenih za potrebe istraživanja, Lejla Kalamujić se „prepoznala" u nekim od njihovih priča.
„Osim što sam sebe prepoznala, tu sam pronašla i mnoge sličnosti sa ljudima koje poznajem", navodi Kalamujić.
„Na primer, poslovi se često prepuštaju ženama jer se veruje da će ona to bolje da uradi, bez obzira na to koliko drugih obaveza ima".
Kada bi kućni poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, žene bi zarađivale 546 evra mesečno, pokazala je analiza iz 2021. godine.
Šta sve spada u neplaćene poslove u domaćinstvu?
U neplaćen kućni rad spada;
- održavanje životnog prostora
- kupovina namirnica
- kuvanje
- prevoz
- učenje sa decom
- upravljanje ličnim i društvenim odnosima.
Izvor: Ekonomska vrednost neplaćenih poslova staranja u Republici Srbiji - rodna analiza
Kako bi imale vremena da se staraju o porodici, pojedine žene rade skraćeno.
Među ženama koje rade skraćeno, 96 odsto njih kao razlog navodi brigu o deci i drugim članovima porodice, što je slučaj sa samo četiri odsto muškaraca, navodi se u analizi.
A prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku iz 2020. godine, očevi dnevno sa decom provedu u proseku 11 minuta.
„To je jedan od razloga što žene zarađuju manje, a onda u starosti imaju manje penzije", navodi Nađa Bobičić.
„A onda su zavisne od porodice i dece, a tu su i druge nejednakosti", dodaje.
Kako uvideti „nevidiljivi" rad
Stručnjaci kažu da kućni poslovi podrazumevaju i skriveni rad, koji se može podeliti u tri kategorije.
Postoji kognitivni rad - razmišljanje o svim praktičnim elementima zaduženja u domaćinstvu, kao što je organizovanje igre sa drugarima, kupovina i aktivnosti planiranja.
Potom je tu emotivni rad, a to je upravljanje emocijama porodice; smirivanje strasti ako deca luduju ili briga oko toga kako im ide u školi.
Treće, mentalni teret, koji je ukrštanje ova dva: priprema, organizovanje i anticipiranje svega, emotivnog i praktičnog, što mora da se uradi da bi život tekao glatko.
Izvor: BBC
Kakva promena je potrebna?
Autorke istraživanja „Vratiti svoje vr(ij)eme" smatraju da je potrebno da država uvede određene rodno osetljive mere kako bi se položaj žena poboljšao.
„Na primer, konkretne servise i usluge koji bi uključivali obavljanje kućnih poslova, poslova brige i nege drugih ukućana", kaže Bobičić.
Smatraju i da je potrebno da, u slučaju bolesti i obaveznog karantina, postoje servisi podrške u obavljanju kućnih poslova.
Ovakva podrška odnosila bi se na poslove kao što su nabavka, iznošenje smeća, šetanje kućnih ljubimaca i slično.
Navodi se i da je, prilikom ugovaranja radnih angažmana i prelaska na rad od kuće, potrebno uvažiti činjenicu da žene podnose veći teret kućnog rada.
Bobičić kaže da je potrebno raditi na edukaciji.
„Deca moraju da uče o rodnoj ravnopravnosti od najranijeg uzrasta ako želimo drugačije društvo", ističe.
Sara Jelen smatra da je deo pritiska koji oseća kao mlada žena u Srbiji zapravo kulturološki.
„Čak i kada postoji podela rada, tu je uvreženo mišljenje da ona treba da vodi kuću, a on da pomaže", ističe.
Kaže da joj smeta što se od žena „očekuje da uvek budu pedantne i mirisne", ali istovremeno „spremne da momentalno stave kecelju i nešto skuvaju".
Maroko: Prva žena vodič koja organizuje planinarske ture samo za žene
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
