Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da misli da će njegov ruski kolega Vladimir Putin „krenuti" na Ukrajinu, ali da ne želi „totalni rat".
Putin će platiti „ozbiljnu i skupu cenu" za invaziju, naveo je Bajden na konferenciji za novinare, ali je ukazao da bi manji prepad mogao biti tretiran drugačije.
Iz Bele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada.
Kremlj je upozorio da bi komentari mogli dodatno destabilizovati situaciju.
Rusija ima oko 100.000 vojnika u blizini granice, ali poriče da planira invaziju.
- „Rusija bi uskoro mogla da napadne Ukrajinu" - tvrdi visoki američki diplomata
- „Putin je manijak, on je ubica" - kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
- Može li američka „Srebrna lisica“ da nadmudri Vladimira Putina
Predsednik Putin je postavio niz zahteva zapadnim vladama, insistirajući da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u i da ovaj savez prekine vojne aktivnosti u istočnoj Evropi.
„Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo", rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.
Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.
'Novi bezbednosni poredak u Evropi'
U pregovorima između Zapada i Rusije do sada nije došlo do pomaka, a neki od zahteva Moskve u početku su odbačeni kao neostvarivi.
Entoni Blinken, američki državni sekretar, trebalo bi u petak da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova u Ženevi posle upozorenja da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu „u veoma kratkom roku".
Međutim, Bajden je na konferenciji za novinare u sredu rekao da postoje razlike u NATO-u u pogledu toga šta su zemlje spremne da urade, a u zavisnosti od toga šta se dešava.
„Ako ruske snage pređu granicu... Mislim da to menja sve.
„Ono što ćete videti jeste da će Rusija snositi odgovornost ako izvrši invaziju i zavisi od toga šta ona uradi
„Jedna je stvar ako je u pitanju manji upad, a onda na kraju moramo da se svađamo oko toga šta da radimo, a šta ne", rekao je on.
Zvaničnici Bele kuće požurili su da razjasne stav SAD posle Bajdenovih komentara.
„Ako bilo koje ruske vojne snage pređu ukrajinsku granicu, to je ponovna invazija i naići će na brz, ozbiljan i zajednički odgovor SAD i naših saveznika", rekla je Džen Psaki, portparolka Bele kuće.
Kremlj je odgovorio da bilo kakva upozorenja o katastrofalnim posledicama po Rusiju neće pomoći u smanjenju napetosti, već bi čak mogla dodatno destabilizovati situaciju.
Analiza
Barbara Plet Ašer, BBC dopisnica iz Stejt departmenta
Zvaničnici američke administracije i NATO saveznici ne mogu biti srećni što Bajden tako javno i jasno iznosi razlike unutar NATO-a.
Nemilosrdne javne poruke bile su o jedinstvu.
Ali predsednik je otkrio skrivene pukotine, što je dovelo do pitanja da li on Putin daje Putinu za upad na ukrajinsku teritoriju.
Sada je predsednik jasno rekao ono što su svi privatno znali - da je NATO jedinstven oko toga kakav bi trebalo da bude odgovor na invaziju, ali ne i na upad.
„Postoje razlike u tome šta su zemlje spremne da urade u zavisnosti od toga šta se dešava.
„Ako ruske snage pređu granicu ubijajući Ukrajince, to menja sve.
„To zavisi od toga šta će on uraditi u smislu postizanja jedinstva u NATO-u", naveo je Bajden.
Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili svog proruskog predsednika.
Od tada, ukrajinska vojska je uključena u rat sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.
Strahuje se da bi se sukob, koji je odneo 14.000 života i prouzrokovao da najmanje dva miliona ljudi napusti domove, ponovo razbuktao i da će ruska vojska preći granicu.
Šta želi Putin?
Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.
„Jednostavno su nas prevarili", požalio se on na prošlomesečnoj konferenciji za novinare.
Tumačenja se razlikuju oko toga šta je tačno obećano tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.
Ali jasno je da Putin veruje da je NATO dao garancije.
Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.
Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.
Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.
Pogledajte video o tvorcu automatske puške Kalašnjikov
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
