Ako zamislite univerzitet, vaš mozak ga je verovatno nastanio bezbrižnim dvadesetogodišnjacima koji nehajno šetkaju na sledeće predavanje ili se opuštaju i druže u nekakvim mladalačkim aktivnostima.
Ako na vidiku i ima starijih, oni su verovatno profesori ili nastavnički kadar, a ne studenti.
Ali kako životni vek raste širom planete, neki veoma zreli studenti odlučuju da iskoriste višak godina da bi studirali na fakultetu posle odlaska u penziju.
Na Međunarodni dan obrazovanja Ujedinjenih nacija (24. januar), BBC je razgovarao sa četvoro starijih diplomaca iz Indonezije, Kanade, Brazila i Australije da bi saznao zašto doživljavaju učenje kao doživotno zanimanje.
- Od svahilija do srpskog - upoznajte Zorana, poliglotu koji govori više od 20 jezika
- Koji su najveći problemi u srpskom obrazovanju
- Veronauka i građansko vaspitanje u Srbiji 20 godina kasnije: „Sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“
Brazil: „I dalje možemo da pomognemo da se izgradi bolje društvo"
Antonija Landgraf ima sedamdeset godina i studentkinja je.
Ova penzionerka iz Nove Ksavantine u centralnom Brazilu trenutno studira na univerzitetu Mato Groso.
„Pošto sam se penzionisala sa radnog mesta u Brazilskoj banci pre 10 godina, nisam mogla samo da sedim kod kuće", kaže ona za BBC.
„Moj muž gaji stoku na farmi i ja želim da mu pomognem. Ali učenje novih stvari mi upošljava mozak.
„I zato sam isprva studirala geografiju u računovodstvo", kaže ona.
To je bilo pre 10 godina. Od tada je prešla na studije agronomije.
- Od „bolu me noge" do „dis' ti poš'o" - različitosti obogaćuju srpski jezik
- Ne opterećujte decu domaćim zadacima, poruka kineskih vlasti
Kad je prvi put ispričala prijateljicama da razmišlja da se vrati na fakultet, smatrale su da je sišla sa uma.
„Neke su rekle da je to gubljenje vremena, ali ja mislim da ljudi moje generacije i dalje imaju mnogo toga da pruže i mogu da pomognu da društvo u celini postane bolje."
„Takođe mislim da je zdravo biti otvorenog uma. Nikad nije kasno da se nauče nove stvari."
Ali povratak na časove u njenim godinama bilo je iskustvo sa velikim izazovima i ne iznenađuje da je ona najstarija osoba na predavanjima.
„Bila sam starija čak i od profesora. A tu su i svi ti tehnološki napreci. Sav taj softver i aplikacije.
Kad je izbila pandemija, imala sam problema sa onlajn časovima - ponekad mi je bilo teško samo da se ulogujem", objašnjava ona.
Ali ubrzo se navikla na sve i postala neka vrsta trendseterke.
„Ponosna sam na ono što radim i činjenicu da su posle mene neki moji prijatelji odlučili da se vrate na fakultet.
Nadam se da će više njih moći da slede naš primer."
- Zaostavština Velike škole u Srbiji - „motor razvoja države i društva“
- Pet zanimljivosti o školama u Finskoj
Australija: „Studiranje vas podmlađuje"
Rut Vilson (88) je doktorirala na romanima britanske spisateljice Džejn Ostin u februaru ove godine na Univerzitetu u Sidneju.
Za nju je „to bilo predivno iskustvo" i donelo joj je dodatne povlastice.
„Obrazovanje vas podmlađuje" kaže doktorka Rut.
„Naučite mnogo toga novog, uzbudljivog i stimulativnog, otkrijete na koje je sve načine vaše iskustvo povezano sa toliko toga u savremenom svetu.
Za mene je to bilo kao da ste mi skinuli 20 godina života sa pleća."
Bivša nastavnica engleskog radila je sa decom i primetila da, kad deca učestvuju u razgovoru i upoznavanju ljudi od kojih žele nešto da nauče, dešava se nešto izuzetno.
Ona kaže da su „učenici, kao i ljudi koje su oni propitivali, razvijali veoma empatične odnose, zbližavali se i počinjali da doživljavaju život iz druge perspektive."
To iskustvo, kaže ona, navelo ju je da počne da razmišlja o nastavku studiranja.
Ova majka četvoro dece ima petoro sredovečnih unučadi i osam praunučadi, uzrasta između šest meseci i 12 godina.
„Moja deca su me izuzetno ohrabrivala - mislila su da je predivno s moje strane što ću se vratiti u školu.
Jedna od mojih ćerki ima doktorat tako da je bila veoma predusretljiva, pomažući mi da se probijem kroz čitav politički sistem univerziteta."
„A imam i unuku koja takođe ima doktorat - ona mi je pomagala sa mojim metodama istraživanja i pronalaženjem materijala na internetu."
„Sve mi je bilo potpuno novo budući da sam poslednji put studirala 1979. godine, kad sam prvi put diplomirala."
- „Ne znam da li ću i sutra imati posao" - nedaće srpskih onlajn nastavnika
- Kuća mudrosti - mesto nastanka savremene matematike
Kanada: „Suviše siromašna prvi put"
Lois Kamenic (70) je želela da otkrije zašto se stariji ljudi vraćaju na univerzitet i zato je odlučila da to i sama učini.
Početkom ove godine, Lois je doktorirala na Univerzitetu Jork u Kanadi, istražujući obrazovanje starijih studenata.
Ona je proučavala sedam žena starosti između 50 i 60 godina, i otkrila da su se u slučaju mnogih od njih vratili u školu delom zato što je univerzitet ukinuo školarinu za starije građane.
Ali za Lois, postojao je još jedan važan motivacioni faktor.
„Ja sam prva osoba u mojoj porodici koja je pohađala fakultet.
Čitava predstava o probijanju kroz obrazovni sistem za mene je bila veoma nova", kaže ona za BBC.
- Ko je čovek koji je u Srbiju doneo besplatne udžbenike
- Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko su deca u Srbiji funkcionalno pismena
Zato što je bila ćerka imigranata koji su radili u fabrikama, njeni roditelji nisu bili u prilici da finansijski podrže njeno više obrazovanje, ali joj se prilika ukazala kasnije u životu.
Lois se priseća kako je švajcarski psihijatar i psihoanalitičar Karl Jung opisao da čovek za života mora da odgovori na dva različita pitanja:
U prvoj polovini „šta svet očekuje od mene" i u drugoj, „šta mi želimo da radimo u ovom delu našeg života?"
„Žene sa kojima sam razgovarala formulisale su to prelepo.
Jedna žena je rekla da je ovo njeno vreme i sada ima milion stvari koje može da ostavi po strani da bi radila ono što radi samo za sebe."
Lois smatra da joj je to što je žena takođe otežalo život.
„Životna putanja i karijera žene nije pravolinijska, zbog trudnoće, staranju o deci i porodičnih obaveza.
Pomislila sam da ću, kad istražim druge žene koje na doktoratu rade kasnije u životu možda naći odgovore na pitanja. I tako sam stigla do ovoga."
Cilj njenog istraživanja bio je, kaže ona, da razbije tabu da stariji ljudi ne mogu ili ne treba da se vraćaju u školu.
„Mislim da to premešta naglasak u raspravi sa koncepta nesposobnosti i propadanja u starosti na životne priče koje se još uvek ispisuju", kaže ona.
- „U začaranom krugu”: Kako se škole bore protiv vršnjačkog nasilja u Srbiji
- „Iako mi je nekad teško, svejedno volim svoj Daunov sindrom": Školski sastav koji je obišao region
Indonezija: „Ako smo još sposobni da učimo, nikad ne treba da stanemo"
Pre dve godine, La Ode Muhamed Sidik (87) diplomirao je na Univerzitetu Muhamadijah u Butonu, na indonezijskom ostrvu Sulavezi.
Za njega je to bilo ostvarenje sna.
I on još uvek želi da nastavi sa studijama.
Ovaj bivši učitelj oduvek je želeo da pohađa fakultet, ali sa devetoro dece koje je trebalo da prehrani morao je da ostavi snove po strani.
Međutim, 2012. godine, njegovo najstarije dete ga je motivisalo da se vrati na koledž.
Imao je 78 godina kad se upisao. Međutim, dve godine posle početka studiranja on se razboleo.
„Bio sam bolestan godinu i po dana i morao sam da operišem prostatu", kaže La Ode za BBC.
- Nastava na daljinu u Srbiji - da li je udaljila učenike od škola
- Šta je Montesori metod obrazovanja i gde se primenjuje u Srbiji
Ali La Ode nije bio spreman da odustane, a podržala ga je i njegova porodica.
Lala, jedna od La Odeovih unuka koja mu ja pravila društvo kad je njen deda diplomirao, rekla je za lokalne medije da se njen deda nijednom nije požalio.
„Išao je na svako predavanje, iako mu nekad nije bilo dobro, uvek se trudio da redovno odlazi na kampus", kaže Lala.
Posle sedam godina, La ode je konačno diplomirao uz pomoć jednog od njegovih bivših učenika, Nadira La Đarmudija, koji mu je bio predavač i pomogao mu je sa njegovom tezom.
„Veoma sam mu zahvalan - naučio sam ga da bude dobar čovek i sad mi je to znanje uzvraćeno", dodaje La Ode.
„Dok god smo sposobni da učimo, ne smemo da stanemo. Ako budem imao vremena i sredstava, i dalje želim da završim svoj master."
Pisanju ovog članka doprineli su Fernando Duarte i Darul Amri.
Pogledajte video - baka ima 104 godine i uči slova
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
