Slavni američki pisac Mark Tven nije se slagao sa ljudima koji su smatrali da je moguće da neko nauči kako se piše roman.
„Čovek koji nije rođen sa talentom za pisanje romana mnogo se pati dok pokušava da ga izgradi", rekao je on.
„On nema jasnu predstavu o priči. Štaviše, on nema priču."
Britanski pisac Stiven Fraj to je formulisao drugačije.
On kaže da su uspešni autori oni koji znaju koliko je teško napisati knjigu.
- Kako je jedan zrenjaninski frižider postao - Knjižider
- Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
- Slavni pisac tvitom spasao staru knjižaru
Svake godine širom sveta objavi se neverovatnih 2,2 miliona knjiga, prema podacima Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO), koja prati tu aktivnost.
Ta cifra obuhvata i prozne i publicističke naslove.
Za većinu ovih autora proces pisanja ostao je relativno nepromenjen od Tvenovih zlatnih dana s kraja 19. veka. Nacrt zapleta i ideje zapisuju se da bi se kasnije vremenom dešifrovali, razvili i rafinisali.
Ovih dana, međutim, tehnologija sve više olakšava život piscu.
Za Majkla Grina, američkog naučnika za podatke koji je postao romanopisac, potreba za korišćenjem tehnologije da bi uprostio i razradio proces pisanja javila se kad se nalazio na polovini pisanja prve knjige.
Sa napisanih 500 strana složene priče, priseća se da je čitav proces postao pretežak za savladavanje:
„Usred sređivanja teksta, došao sam do tačke u kojoj sam počeo da osećam kao da imam previše zapleta i likova."
„Imao sam gomilu dokumenata o dubljim aspektima sveta koji sam stvarao. Brinuo sam se da neću uspeti sve da ih ispratim.
I tad sam se prebacio više na moj pristup naučnika za podatke da bih rešio složeni problem sa mnogo različitih delova."
Krajnji rezultat bio je da je Grin napravio Lajnit, digitalnu platformu koja pomaže autorima da vizualizuju, isplaniraju i ukrste različite elemente - kao što su likovi, linije zapleta, teme i ključni događaji, koji čine priču.
Aplikacija je sada u beta fazi i testira je veliki broj pisaca.
Trenutno je besplatna za korišćenje, a korisnici mogu da crtaju i ažuriraju složene digitalne obrasce ili mape priče.
Grin kaže da mnogi romanopisci započinju rad sa nešto više od opšte predstave o zapletu ili nekom konkretnom liku.
Sa Lajnitom, kaže on, proces nadograđivanja prvobitne ideje sada je uprošćen.
„Kako se autoru javi neka nova ideja koju želi da uvede u priču, može da je uvrsti u prirodni okvir. On gradi vizuelizaciju."
„Na priču dodaje komad po komad. Kako nove ideje pristižu, one se menjaju, možda stvaranjem novih čvorova [ili interakcija], novih odnosa."
Jednom kad pisac objavi knjigu, tehnologija se takođe sve više koristi da mu pomogne da se poveže sa čitaocima.
To može da se desi putem proste upotrebe društvenih mreža, gde neki pisci rado nadugačko ćaskaju sa obožavaocima.
U drugom slučaju, autori mogu da se obrate specijalizovanim firmama kao što su čikaška Hiitide.
Njen sajt i aplikacija omogućuju piscima da učestvuju u plaćenoj sesiji uživo sa čitaocima, kojima odgovaraju na postavljena pitanja.
A pisci knjiga za samopomoć mogu da zarade novac od kurseva za učenje.
Evan Šaj, generalni direktor kompanije Hiitide, kaže da su kursevi „verzija knjige u formi interaktivne vežbanke".
„Oni vam pomažu da bolje razumete materijal i integrišete njegove principe u svakodnevni život."
- Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
- O zmajevima i ljudima: Pet serijala epske fantastike koje ne smete propustiti
Kao primer on navodi knjigu Rajana Holideja Prepreka je put: Vanvremensko umeće pretvaranja iskušenja u trijumf, koja u velikoj meri inspiraciju crpi iz starogrčke filozofije stoicizma.
„Korisnici preko kursa ne uče samo o stoicizmu", kaže Šaj.
„Oni mogu da odluče koje vrline žele da preuzmu za sebe i obavežu se na njih svaki dan."
„I mogu da učestvuju u ekskluzivnom intervjuu sa samim Rajanom Holidejem o njegovoj knjizi."
Jedna druga tehnološka firma, kalifornijska Crazy Maple Studios, kaže da pomaže svojim autorima da knjigama udahnu život.
Umesto da čitaocima ponude samo reči na stranici, njene četiri aplikacije - Poglavlja, Vrisak, Žiža i Poljubac - dodaju digitalnim knjigama animaciju, muziku, zvučne efekte, pa čak i svojstvo kompjuterske igre, a čitalac može sam da odlučuje šta će koji lik u njoj da radi.
„Digitalna revolucija i uspon e-čitača doveo je do prve velike promene u izdavačkoj industriji", kaže Džoi Džia, osnivač kompanije i njen generalni direktor.
„,Ublažila je uticaj čuvara večne vatre, ali nije otišla dovoljno daleko."
Prema Džiji, autori su skloni da se sve više okreću tehnologiji, što je posledica potrebe da se nadmeću u svetu u kom potencijalni čitaoci imaju mnogo opcija kako da provedu slobodne vreme.
Eksperti, međutim, i dalje upozoravaju protiv preteranog oslanjanja na tehnologiju čija je svrha pomaganje piscima.
„Tehnologija ume i da odvrati pažnju, naročito ako ste na korak od društvenih mreža ili ste upali u zečju rupu istraživanja građe", kaže Melisa Hejmen, spisateljica iz senke i trenerka za pisce.
„Brzih pet minuta ume ponekad da dovede do čitavih sati izgubljenog vremena za pisanje.
Jedan od saveta koje bih dala vezane za tehnologiju jeste da pronađete šta odgovara vašoj ličnosti i prirodnom stilu pisanja, i onda to koristite."
„Ali autori ponekad umeju da upadnu u klopku isprobavanja svega u nadi da će to biti čarobni štapić, a zapravo se pretvori u samo još jedno oduzimanje vremena."
Ali, Majkl Grin kaže da veruje kako će tehnologija postati još značajnija kada nova i tehnološki umešna generacija pisaca izbije još više u prvi plan.
„Primetio sam da Generacija zed, pa čak i mlađi pisci, traže smernice od tehnologije", kaže on.
„Oni to vide kao alat kraj kog treba da uče i razvijaju se, a ne kao dodatan rad."
Pogledajte i video o Muzeju knjige u Beogradu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
