Iako se nekada nadala da će postati kuvarica, Delfine je na kraju odlučila da postane javna službenica.
I dalje voli da kuva i kaže da je „to jedna od njenih strasti".
Ova 36-godišnjakinja sprema večeru za Ketrin i Roša, njene prijatelje.
Priprema aši parmontir, jelo sa mlevenim mesom i pasiranim krompirom, koje podseća na pastirsku pitu.
- „Ne smem ni da razmišljam o penziji" - kako u Srbiji žive sezonske radnice
- Kome u Srbiji da se obratite kad ne dobijete platu
- Slučaj vijetnamskih radnika u Zrenjaninu - šta znamo do sada
Dok meša luk, priča mi kako se raduje činjenici da će mnogi zaposleni u javnom sektoru u Belgiji imati pravo da se isključe.
„Posebno mlađima nije uvek jasno da li bi trebalo da budu dostupni ili ne.
„Kada počinjete na novom poslu, želite da sve uradite savršeno i mislite `ako ne odgovorim na ovaj mejl u 10 uveče, to se možda neće svideti mom šefu'.
„Tako da mislim da će ova promena biti kulturološka," kaže ova Belgijanka.
Počevši od 1. februara, nadređeni i kolege neće smeti da kontaktiraju 65.000 službenika u javnom sektoru van radnog vremena.
Postoje i izuzeci - verovatno u hitnim slučajevima ili ako je tako ranije dogovoreno.
Takođe, to ne znači da neće biti dežurnih službenika.
Drugi princip je to da radnici ne smeju dospeti u podređeni položaj ako se ne jave na telefon ili ne pročitaju mejlove van radnog vremena.
Ministarka javne uprave, Petra de Suter, veruje da će ova promena pospešiti efikasnost.
Tokom pandemije i usled rada od kuće, granica između posla i privatnog života sve više bledi, dodala je ona.
Bez prava da se isključe, „radnici će se suočavati sa stresom i sagoreće na poslu, što je prava bolest današnjice", navodi de Suter.
Bilo je prilično jednostavno sprovesti ove promene pošto se one odnose samo na federalne javne službenike.
Očekuje se da će ideja da se praksa primeni i u privatnom sektoru naići na veći otpor.
„Pravo na isključivanje ne bi trebalo proširiti na privatni sektor," smatra Erik Lorej iz Flamanske mreže preduzetnika (VOKA).
To bi „poništilo" napredak u fleksibilnosti rada koji je postignut tokom pandemije, kaže on.
„Bio bi to veliki znak da se ne veruje u sposobnost poslodavaca da organizuju rad," poručuje.
I Len Šekelton, istraživač sa Instituta za ekonomske poslove i profesor na Univerzitetu u Bakingemu, saglasan je da bi ovaj potez narušio fleksibilnost.
„Zabrana pozivanja zaposlenih van fiksnog radnog vremena bi bio dodatan nivo regulacije ove sfere," navodi on.
Međutim, Petra de Suter smatra da se na taj način ne bi onemogućila fleksibilnost, ukoliko zaposleni žele da je imaju.
„S druge strane, moramo zaštiti osnovna prava radnika," smatra ministarka.
Delfine se pomalo smeje kada sam je pitala da li će ova promena povećati naviku javnih službenika da „gledaju na sat".
Kaže da je to stari stereotip i da se obim posla povećao tokom godina.
„Mislim da sada uglavnom radimo više sa manje zaposlenih. Ne mislim da se plašimo posla," ističe ona.
Druge zemlje su uvele slična pravila, pre svih Francuska.
Sledeća tema javne rasprave u Belgiji će verovatno biti to da li veći broj radnika treba da ima pravo da se isključi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
