Prvog februara 2003. godine, spejs-šatl Kolumbija počeo je da se spušta na Zemlju posle šesnaestodnevne misije.
Sedmočlana posada - pet muškaraca i dve žene - izvršila je osamdesetak eksperimenata tokom vremenskog perioda provedenog u Zemljinoj orbiti.
Skinuli su antigravitaciona odela i spremili se za povratak na Zemlju.
Nikad nisu stigli.
- Spejs-šatl Čelendžer: Svemirska katastrofa koja je uzdrmala Ameriku
- Svemirski brodovi i nestašica čipova - šta nas čeka u 2022.
- Najveći teleskop na svetu lansiran u svemir - omogućiće nam da vidimo prve zvezde
Njihova sudbina bila je zapečaćena još 16 dana ranije, dok je šatl uzletao iz Kejp Kanaverala.
Komad izolacije od pene veličine kofera otpao je sa spoljnjeg rezervoara svemirske letelice, polomivši nekoliko pločica otpornih na toplotu na šatlovom levom krilu.
Ekipa je izvršila naknadnu misiju nesvesna da je njihov povratak na Zemlju već osuđen na propast.
Kiša olupina
Neposredno pre 09:00 časova po Istočnoameričkom vremenu, dok je šatl ulazio u Zemljinu atmosferu 60.000 metara iznad Sjedinjenih Američkih Država, Kontrola misije najednom je izgubila kontakt sa njim.
Nastupila je stravična tišina nekih 20 minuta pre nego što se otkrilo šta se desilo; 60 kilometara iznad Teksasa, šatl se raspao i poginulo je svih sedam članova posade.
NASA je potom izvela najveću terensku potragu u istoriji pokušavajući da pronađe olupinu šatla.
Delovi su pronađeni u Teksasu i obližnjim državama Luizijani i Arkanzasu.
Otkriveno je samo 40 odsto delova šatla - ostatak još nije pronađen, skoro 20 godina kasnije.
- „Bilo je magično“ - put u svemir bio je daleki san, ali se ostvario
- Svemirski turizam: Korist za čovečanstvo ili opasnost po životnu sredinu
- Trka za prirodna dobra Meseca - ko i kako piše pravila igre
Ali ono što je pronađeno bilo je dovoljno da se rekonstruišu poslednji minuti šatla.
Dok se svemirska letelica spuštala na Zemlju, putujući brzinom od hiljade kilometara na sat, super-pregrejani gasovi atmosfere probili su se kroz pukotinu u pločicama otpornim na toplotu.
Te pločice pravljene su tako da izdrže temperature od čak 1.650 stepeni Celzijusa, dok se svemirska letelica vraća u Zemljinu atmosferu.
Gasovi super-pregrejane atmosfere probili su se u unutrašnjost šatla kroz rupu u krilu, izazvavši njegovu destabilizaciju i, konačno, dezintegraciju.
Ispostavilo se da je sudbonosni sudar između pene za izolaciju i šatla bio primećen, ali takvi incidenti su se dešavali i ranije bez ikakvog razloga za zabrinutost.
Ali u svom ličnom blogu, bivši direktor leta Vejn Hejl, koji je bio dodeljen zlosrećnoj misiji, kaže da je zabrinutost zbog mogućeg oštećenja Termalnog zaštitnog sistema (TPS) bila izražena.
On kaže da je odluka koju je doneo Džon Harpold, direktor operacija misije, bila da nema smisla saopštavati posadi za njihovu zabrinutost, zato što astronauti iz Kolumbije nisu mogli ništa da urade po tom pitanju.
„On je proveo rani deo karijere u analiziranju povrataka šatla u atmosferu", piše Hejl.
„Znao je više od povratku šatla u atmosferu od bilo koga drugog; navođenje, navigaciju, kontrolu leta, termalna okruženja i kako ih kontrolisati.
„Kad je jedan od Timova za upravljanje misijom tražio razgovor o mogućem oštećenju orbitera, on mi je dao mišljenje: 'Znate, ne možemo ništa da uradimo povodom oštećenja TPS-a.
Ako je oštećen, verovatno je bolje ne znati. Mislim da posada radije ne bi da zna.
Zar ne mislite da bi bilo bolje da obave bezbrižan, uspešan let i umru neočekivano prilikom povratka na Zemlju nego da ostanu u orbiti, znajući da ništa ne može da se uradi, sve dok im ne ponestane vazduha?'"
- Naučnici otkrili „jezivo" nebesko telo u Mlečnom putu
- Kako zvuči „av, av“ u svemiru
- NLO u Jugoslaviji – Kada je naučna istina negde tamo
Kompletna istraga o smrti posade iz 2018. zaključila je da su oni verovatno bili svesni 41 sekundu da nemaju kontrolu nad brodom.
I iako ništa nije moglo da se uradi da bi se sprečile njihove smrti - depresurizacija i ekstremni uslovi bili su preveliki - izveštaj na 400 strana sugerisao je da buduće svemirske letelice treba da se prave drugačije.
One treba da, kad počnu da se raspadaju tokom nesreće, dožive „najgraciozniji mogući raspad sistema i strukture vozila kako bi se povećale šanse za preživljavanje posade."
U izveštaju se takođe kritikovao pristup NASA koji je ignorisao probleme sa izolacijom od pene i omogućilo da se pođe prečicama povodom drugih bezbednosnih pitanja.
Kolumbija je suspendovala aktivnosti preostale flote spejs-šatlova na tri godine.
Četvrtog jula 2006, spejs-šatl Endevor, jedan od tri preostala šatla, poleteo je iz Kejp Kanaverala da bi dovršio uspešnu trinaestodnevnu misiju.
Naredne četiri godine, sve dok flota šatlova nije povučena 2011. godine, svemirske letelice su dovršavale misije bez nezgoda.
Pogledajte video o misterioznom objektu na Mesecu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
