Obično se kaže: što nas je više, to smo jači.
Evropa, NATO i SAD zatekli su sebe ovih dana kako se nervozno osvrću preko ramena.
A) Prema Kini: uvek prisutnoj senci nad Ramenom broj jedan, sa svojom ekonomskom silom i sve većim globalnim uticajem.
I sve češće:
B) Prema Moskvi, koja se nadnosi nad Rame broj dva. Ne „samo" kao pretnja po državni suverenitet Ukrajine, već i zbog zabrinutosti da predsednik Vladimir Putin ulaže velike napore da zmeni odnos snaga u Evropi.
Geopolitika je trenutno i te kako na pameti zapadnih lidera.
Oni strahuju da Kremlj koristi napetosti oko Ukrajine da zavadi i vlada.
To je i pravi pokazatelj koliko su ozbiljno shvatili situaciju: često inače posvađani saveznici odjednom su se, i to veoma javno, našli u odlučnom režimu koji bi mogao da se nazove „svi smo u ovome zajedno, pevamo istu pesmu".
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
- Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju - NATO ne treba da se širi na istok
Sudbina istaknutih lidera EU takođe se promenila, u mahnitoj šatl-diplomatiji kojoj ovih dana prisustvujemo širom Evrope, od Moskve do Vašingtona, dok zapadne sile pokušavaju da smire situaciju i izbegnu vojnu invaziju Ukrajine.
Vratiću se na to za koji čas.
Kao prvo, postoji sasvim dovoljno dobro poznatih podela između zapadnih saveznika koje predsednik Putin može da iskoristi, ako poželi.
Predsednik Makron je ne tako davno slavno odbacio NATO kao „u stanju moždane smrti". On je najglasniji zagovornik iz EU onoga što sam naziva evropskom „strateškom autonomijom".
Od predsednika Donalda Trampa, odnosi između SAD i EU ostali su napeti povodom finansiranja NATO i mnogih drugih tema.
Odnosi između EU i Velike Britanije narušeni su još od Bregzita.
A zemlje članice EU redovno se svađaju među sobom oko raznih drugih stvari.
Uključujući i te kako spoljnu politiku.
Ali u skorašnjim nezvaničnim brifinzima koje sam imala sa diplomatama EU visokog ranga - koji su obično dobri za sticanje prave slike o tome šta se dešava - primetila sam svesnu promenu tona.
Saradnja sa SAD je „bolja nego što je bila decenijama unazad", rečeno mi je.
Zemlje EU sarađuju „izuzetno dobro sa Velikom Britanijom u okviru NATO-a" po pitanju toga kako izaći na kraj sa Moskvom i svi se „100 odsto slažu" sa planom za stroge ekonomske sankcije protiv Moskve i Putinovih saveznika, ukoliko Rusija preduzme vojnu akciju u Ukrajini.
Štaviše, Evropska komisija upustila se u neprekidnu internu diplomatiju - baš kao što je to radila svojevremeno tokom pregovora oko Bregzita - u pokušaju da održi jedinstvo 27 zemalja članica po pitanju ovih sankcija.
Po kuloarima EU šapuće se da jedan od razloga zašto ne postoji detaljan pisani „meni" sankcija protiv Rusije za različite potencijalne scenarije jeste taj što se Brisel nada da manje detalja znači manje povoda oko kojih bi se zemlje članice posvađale ili požalile.
Britanski premijer Boris Džonson prokomentarisao je u britanskom novinskom članku u utorak da, iako je Zapad ujedinjen oko pretnje sankcijama, i dalje postoje „nijanse mišljenja" među saveznicima oko toga kako te kazne tačno treba da izgledaju.
„Želimo da naši prijatelji budu spremni da uvedu sankcije u svakom trenutku", napisao je premijer.
„I nastavićemo da se zalažemo za to."
I Evropska komisija insistira da će sankcije funkcionisati samo ako saveznici zauzmu jedinstveni stav.
A opet se u ponedeljak činilo da to predstavlja problem za nemačkog kancelara i američkog predsednika na zajedničkoj konferenciji za štampu u Vašingtonu.
Jeste, pričalo se mnogo o jedinstvu.
Obojica su javno podržali ideju strogih sankcija prema Moskvi ukoliko se za tim ukaže potreba.
Ali Olaf Šolc je upadljivo odbio da potvrdi obećanje koje je moglo da se čuje od Džoa Bajdena, da direktni nemački naftovod od Moskve neće funkcionisati ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.
- Velike ruske vojne vežbe, Makron uveren u Putinove reči da neće biti napada na Ukrajinu
- Može li američka „Srebrna lisica“ da nadmudri Vladimira Putina
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
Zemlje EU često su podeljene po pitanju Rusije.
Poljska i druge bivše komunističke države u Istočnoj i Centralnoj Evropi imaju sklonost da se postavljaju tvrdo prema Moskvi, koju stalno doživljavaju kao potencijalnu pretnju po bezbednost.
Oni Veliku Britaniju doživljavaju kao istomišljenika, a zbog toga otvoreno i dalje žale nad izlaskom Velike Britanije iz EU.
Italija, Francuska i Nemačka često se optužuju od njihovih kolega članica EU da su „suviše meke" u odnosima prema Moskvi; suviše su spremne da se ulizuju predsedniku Putinu, željne poslova iz Rusije i - naročito u slučaju Nemačke, koja je maltene ukinula nuklearnu energiju - ruskog gasa.
U ovom trenutku, Kremlj insistira da nema nikakve planove za invaziju na Ukrajinu.
Ali nagomilavanje njegovih i ruskih savezničkih trupa na ukrajinskoj granici doživljava se kao najveće gomilanje nekih vojnih snaga u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Nemačka je nedavno postala meta nezadovoljstva u i izvan EU zato što je odbila da pošalje oružje u Ukrajinu.
Mnogi su joj se podsmevali zato što je obećala Kijevu šlemove, poljsku bolnicu i 350 vojnika koji će biti poslati u Litvaniju.
A nije baš pomoglo nemačkoj reputaciji ni što je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder upravo postavljen za člana upravnog odbora Gazproma, energetskog giganta u većinskom vlasništvu ruske države.
Ali ove nedelje, čak i među najvećim kritičarima Rusije u EU, čula sam da iako bi bilo od „pomoći" kad bi Nemačka zauzela čvršći, otvoreniji stav prema Rusiji, Berlin „daje sve od sebe".
Javno ujedinjeni front pred Putinom očigledno je prioritet za EU.
Tek smo započeli nedelju a već smo videli pravi vihor biletaralnih sastanaka na visokom nivou, kao i planirane trilateralne i kvadrilateralne, na kojim će se raspravljati o napetostima sa Moskvom.
Samo u ponedeljak, francuski predsednik sastao se sa Vladimirom Putinom u Moskvi, nemački kancelar sastao se sa Džoom Bajdenom u Vašingtonu, a ministri spoljnih poslova Slovačke, Austrije, Nemačke i Češke Republike uputili su se zajedno u Kijev.
U utorak uveče se u Berlinu sastao tzv. Vajmarski trougao. To je slobodna grupacija Francuske, Nemačke i Poljske, čiji je cilj pospešivanje saradnje izmeću tri zemlje u kriznim zonama.
Prvobitno je osnovana 1991. godine kao podrška izlasku Poljske iz komunističke vladavine.
Tri lidera koji su se sastali - poljski predsednik Duda, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc - očigledan su primer kako međunarodne krize - u ovom slučaju, zabrinutost zbog odnosa Rusije i Ukrajine - mogu uticati na reputacije zemalja i istaknutih političara.
Emanuel Makron je poznat (i povremeno neomiljen zbog toga među nekim liderima EU) po stalnoj želji da unapredi položaj Francuske na međunarodnoj diplomatskoj sceni - čak i kad govori o važnosti jačanja globalnog prisustva EU.
Ali pre nego što se u ponedeljak uputio u Moskvu, Makron se postarao da prvo popriča sa Londonom, Vašingtonom i Briselom.
Diplomate EU sa kojima sam ja razgovarala podržali su njegove pokušaje da deeskalira situaciju.
Francuska trenutno drži rotirajuće predsedništvo nad Evropskom unijom, a predsednik Makron je i te kako svestan da „uspešan" put u Moskvu ne bi naudio njegovom pokušaju reizbora za francuskog predsednika u aprilu, iako tek treba zvanično da objavi kandidaturu.
Posle njihovog sastanka, predsednik Putin izjavio je da su pregovori bili korisni i sadržajni, i da su neke od Makronovih ideja „realistične" i da bi mogle da posluže kao osnova za buduće zajedničke korake.
Nemački kancelar Olaf Šolc kotira se mnogo lošije u areni (inter)nacionalnog javnog mnjenja.
Napisi u nemačkim medijima vrište da je period medenog meseca ovog još relativnog novog kancelara sada okončan, zbog načina na koji je do sada rešavao ukrajinsku krizu.
Šolc se suočava sa enigmom kod kuće: nemačka poslovanja i energetske veze sa Rusijom su ogromne, a njegova Socijaldemokratska partija poznata je po tome da je podeljena po pitanju odnosa sa Moskvom.
Šolc takođe slabo stoji u nemačkom parlamentu. Uspeo je da postane kancelar uz pomoć najtanje moguće margine.
I dok su on i njegov najbliži savetnik poznati kao strastveni eurofili i transatlantisti, nemački kancelar očigledno je osetio potrebu da u ovoj situaciji hoda na prstima.
Dok je njegova prethodnica Angela Merkel bila cenjena na svetskoj sceni u kriznim situacijama, Olaf Šolc odaje utisak, u najboljem slučaju, nekoga ko okleva.
U najgorem slučaju, Nemačku neki opisuju kao nepouzdanog saveznika tokom krize u Ukrajini.
Najbogatija i najmoćnija zemlja EU sada se u svoju odbranu hvali da je najveći donator pomoći za stabilizaciju Ukrajine, u visini od oko dve milijarde dolara, od krize sa Krimom 2014. godine.
Ali u trenutnom odmeravanju snaga sa Rusijom, kancelar Šolc lično odlazi u Moskvu i Kijev tek sledeće nedelje.
Ali šta je sa predsednikom Dudom?
Poljska trenutno drži rotirajuće predsedništvo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
U decembru, poljski premijer Mateuš Moravjecki, posvećeni član NATO i transatlantista, rekao mi je da bi njegova zemlja mogla da usmerava i savetuje Zapad po pitanju Rusije i njenih geopolitičkih namera, budući da se radi o zemlji koju Varšava i te kako dobro poznaje.
- „Rusija nas neće napasti, jer nam je Zapad dao oružje"
- „Uzeću oružje i ići ću da se borim" - šta kažu Ukrajinci
Poljska se graniči sa ruskom eksklavom Kalinjingradom na severoistoku, sa Nemačkom na zapadu i članicama EU Slovačkom i Češkom Republikom na jugu.
Sebe doživljava kao most i nekoga ko razume dva veoma drugačija sveta: istok i zapad.
Uloga koju Poljska treba da odigra u rusko-ukrajinskoj krizi verovatno je doživljena sa olakšanjem u Varšavi.
Ona je počela da stiče reputaciju, u krugovima u EU i izvan nje, kao demokratija koja posustaje, uz optužbe za manipulaciju vestima, nepoštovanje manjina i žena ili negarantovanje nezavisnog sudstva.
Poljska negira te optužbe. Već dugo vremena ona vodi ljutu borbu sa Briselom oko „vladavine prava", čije poštovanje EU zahteva od svih svojih članica.
To je unutrašnji sukob u EU koji će se gotovo sigurno nastaviti, šta god da se desi sa Rusijom i Ukrajinom.
Tenzije između EU i SAD takođe će nastaviti da tinjaju po pitanju velikih tehnoloških kompanija i finansiranja NATO, a EU i Velika Britanija posle Bregzita ostaju prilično daleko od izglađivanja neslaganja oko Severne Irske.
Uprkos zajedničkoj zabrinutosti zbog Kremlja, dugovečnost aktuelnog predstavljenog jedinstva između zapadnih saveznika nije zagarantovana.
Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
