Hrana nije samo nešto što ide od ruke do usta i od usta do stomaka.
Hrana je deo kulture.
Teško je zamisliti noć, provod ili odmor bez hrane.
Pozivati prijatelje i rođake na obrok je izraz ljubavi i prijateljstva.
To može da ukaže da je hrana pomoćno sredstvo za izgradnju društvene kohezije, a ne ključna funkcija ljudskog fizičkog i mentalnog razvoja.
Ipak, glavna svrha hrane je dvostruka: da telu daje energiju i snaga i da pomogne razvoju imunog sistema.
Ako je ovo funkcija hrane, koliko puta dnevno treba jesti?
- Kuvarica koja ne sme da jede
- Svakodnevna hrana koja bi mogla da postane luksuz
- Kladovski kavijar - od hrane za siromašne do luksuznih trpeza
'Kako čovek jede'
Važno je jesti dovoljno da sprovedemo naše dnevne aktivnosti sa dovoljno energije.
A kada na red dođe pitanje šta da jedemo da bismo ojačali imuni sistem, u igru ulazi i ideja raznolikosti hrane.
Šta to znači?
Na primer, avokado i jaja (posebno žumance) bogati su mnogim hranljivim materijama.
Ali čak i ako ih ne jedete pojedinačno, i dalje ćete biti lišeni drugih osnovnih hranjivih materija.
A konzumiranje raznih namirnica tokom dana pomaže da se dobiju hranjive materije koje su vam potrebne u isto vreme.
- Kako je zamrzavanje promenilo grašak
- „Jeo sam isti doručak u prethodne 22 godine"
- Čovek koji uzgaja zelenu salatu za svemirske stanice
Doktor Kaleb Baje, vanredni profesor u Centru za ishranu i ishranu na univerzitetu Adis Abeba, kaže da „gotovo svi" imaju sličan pogled na ishranu.
Prema njegovim rečima, „što više jedemo, veća je verovatnoća da ćemo zadovoljiti energetske potrebe i uneti hranjive materije."
„Mi ljudi smo hrana koju jedemo", kaže dr Jehune Ajele, profesor za hranu i ishranu na Univerzitetu Dila.
„Na Zemlji ne možemo da pronađemo jednu hranu koja sadrži sve te minerale i osnovne hranjive materije", kaže on.
Kupus sa mesom
Jehune kao jedan od primera česte prehrambene kombinacije navodi povrće - recimo kupus i životinjsko meso.
Prema njegovim rečima, gvožđe se nalazi u 70 odsto mesa i do 17 odsto u povrću.
Kaže da je zbog toga meso „dobro", a povrće „loše".
Kada se kuvaju zajedno, karakter kupusa se menja i on postaje „dobar".
Hrana pripremljena zajedno nudi više kvalitetnih sastojaka nego kada se ove namirnice spremaju odvojeno.
Širok spektar namirnica treba da sadrži životinjski proizvode, žitarice i voće, kaže Jehune.
Ove namirnice se nalaze i u smernicama za ishranu Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu.
Stručnjaci preporučuju da se ova hrana jede umereno tokom celog dana.
Stoga, smanjite unos životinja i koristite ga sa drugim namirnicama.
- Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
- Da li je puter od orašastih plodova loš po vaše zdravlje
- Zašto se u Srbiji baca toliko hrane i kako se to može rešiti
Žitarice
Kombinujte hranu biljnog porekla, poručuje doktorka Jehune.
U Etiopiju ljudi kombinuju žitarice različitih nutritivnih vrednosti koje se dopunjuju.
Takva je na primer kombinacija ječma, oraha, nugata i biljki mahunarki.
U etiopskoj zajednici postoji ovakva kultura ishrane i nauka bi trebalo da je podrži i obogati.
Dakle, ima mnogo prednosti u korišćenju povrća, voća i žitarica.
Doktor Kaleb kaže da je važno odgovoriti na pitanje - „Koliko je naša hrana šarena?"
Odgovor može da ukaže na sastav hrane.
Masresa Tesema, direktorka za istraživanje hrane na Etiopskom institutu za javno zdravlje kažu da to što iz nečega možete da dobijete hranjive materije, ne znači da ih dobijate u dovoljnim količinama.
Zato je važno da se u roku od 24 sata pokuša da se najmanje pet od 10 prehrambenih proizvoda uvrsti u smernice za ishranu koje su razvili Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu.
On je istakao da će Etiopija prihvatiti direktivu i da će je preporučiti Ministarstvo zdravlja.
- Mušmule - zaboravljeno srednjovekovno voće nepristojnog imena
- Vodič kroz studentske restorane u Srbiji - sanjaju li studenti veću šniclu u menzi
- Kako je prerađena hrana postala toliko nezdrava
Šta sadrži naš tanjir?
Stručnjaci navode da je važno postaviti pitanje - „Da li sam tokom dana jeo dovoljno hrane?"
„Polovina naše hrane trebalo bi da bude povrće.
To bi mogao biti kupus, šargarepa, karfiol, paradajz, tikvice."
Četvrtina obroka trebalo bi da čine proteini.
„Na primer, pasulj, jaja, riba, piletina ili govedina", rekao je Tesema.
Ostatak obroka trebalo bi da sadrži ugljene hidrate kao što su pirinač, testenina ili hleb.
Kada stavite parče hleba u obrok, veće su šanse da unesete više hranjivih materija.
Doktor Tesema kao dodatak obroku predlaže i avokado.
Konzumiranje različitih vrsta voća svakako poboljšava kvalitet ishrane, objašnjava on.
Prema rečima poznatog etiopskog kuvara Adisalema, uravnotežena ishrana omogućava raznim delovima tela da dođu do hranjivih materija koje su im potrebni.
Kako se jede?
Doktor Kaleb tvrdi da je za vreme vožnje, rada, telefona ili drugih svakodnevnih aktivnosti važno da jedete više nego što je potrebno.
Doktor Jehune, nutricionista na Univerzitetu Dila, kaže da nedavne studije potvrđuju značaj zajedničkog obroka za stolom.
Tvrdi da takav obrok može da vam pomogne da poboljšate ishranu.
„Ne preporučujem ljudima da jedu previše često", objašnjava doktor Kaleb.
- Zašto sam prešla na hranu koju je jela moja baka
- Džejmi Oliver: Ne volim takmičenja u kulinarstvu
- „Mi ne nosimo roleks, mi ga jedemo"
Koliko puta dnevno treba da jedemo?
To pitanje je kontroverzno.
Prema rečima stručnjaka koji su govorili za BBC, ključ je u tome da se tokom dana jede uravnoteženo.
Obroci mogu da budu u različito vreme i njihova veličina može da varira.
Ovaj stav lekara se generalno odnosi na odrasle koji nemaju značajne zdravstvene probleme.
Bebe svakako jedu češće tokom dana.
Doručak, ručak i večera su stoga važni i odrasli ne treba da ih preskači, a to je i stvar tradicije.
Nauka govori o količini hranjivih materija i energije koju čovek treba da dobije tokom dana.
Stoga, sa naučne tačke gledišta, možemo da uporedimo da li je dnevna ishrana zadovoljavajuća ili ne, objašnjava doktor Kaleb.
„Zato čovek može da jede dva ili tri puta dnevno, ali se to naučno procenjuje na osnovu potrebe tela za energijom i hranjivim materijama", rekao je on.
Doktor Masreša, direktor istraživanja ishrane na Etiopijskom institutu za javno zdravlje, istakao je da je najvažniji faktor količina hranjivih materija koje dobijamo svakog dana.
On je dodao da više od tri obroka dnevno mogu da utiču na povećanje kilaže.
Doktor Jehune objašnjava da, iako ishrana varira u zavisnosti od godina, preporučuje se da novi obrok jedete četiri sata pošto svarite prethodni.
Drugi faktor koji su stručnjaci primetili je da učestalost obroka zavisi od prirode posla svakog pojedinca i njegovih fizičkih aktivnosti.
Ljudi koji se mnogo kreću i oni koji rade u kancelariji možda neće imati obrok u isto vreme, niti će on bite iste količine.
Pogledajte video o tajni pirotskog kačkavalja
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
