Rođenje ovce je nešto što je nije neuobičajeno, ali tog 22. februara 1996, svet jeste pratio neobičnu najavu - rođenje klonirane ovce.
Doli, kako su je nazvali na Institutu Roslin u Škotskoj gde je rođena, prvi je klon nastao iz ćelije odrasle jedinke.
Ovaj događaj predstavlja revoluciju na polju genetike, a od tada, iz godine u godinu, naučnici prave nove korake - poslednji primer je kloniranje ugroženog afričkog tvora krajem 2020. godine.
Da li je sledeći korak kloniranje čoveka?
Zbog tehnologije i etičkih pitanja to za sada ostaje u domenu naučne fantastike.
Ustavom iz 2006. Srbija je zabranila kloniranje ljudi prateći tako odluke mnogih zemalja sveta.
- Matične ćelije: „Lek za ne daj Bože", etičke dileme i pitanja bez jasnih odgovora
- Genetsko modifikovanje: Zašto je bitno
- Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
Početkom dvehiljaditih tehnologija nije bila na visokom nivou, pa je 14. februara 2003. ovca Doli uginula.
Jedan od razloga za njenu preranu smrt jeste što su njeni organi još pri rođenju delovali kao šest godina stari.
Šta je kloniranje?
Kloniranje je dobijanje dve identične jedinke u toku razvoja ili kasnije.
Već u 19. veku biolozi su shvatili da ako razdvoje dve ćelije nekog organizma u trenutku razvoja - mogu dobiti dve identične jedinke.
Do ovog saznanja došli su posmatranjem razmnožavanja jednoćelijskih i višećelijskih organizama.
Prostom deobom, ovakvi organizmi se dele na dve potpuno identične jedinke.
Tokom 20. veka, naučnici su ispitivali kloniranje životinja koje su dobijali iz emrbiona, oplođene jajne ćelije u razvoju.
Ovca Doli je bila prekretnica jer se nije koristio embrion i jajna ćelija, već jedro ćelije iz tela.
Jedro je deo ćelije koje sadrži DNK u kome se nalazi jedinstveni genetski materijal svakog bića.
- Naučnici „stvaraju" rak da bi ga bolje razumeli
- Božić kakvom se nisu nadali: Otkrili da ćerka nema očeve gene
„Danas postoji kloniranje na molekularnom nivou kada se klonira DNK, kao i kloniranje na ćelijskom nivou
„To je ono što se danas u medicini najviše proučava, da se iz embrionalnih ćelija dobiju matične ćelije iz kojih se mogu razviti tkiva i organi", navodi Amira Fazlagić, specijalistkinja medicinske genetike, za BBC na srpskom.
Međutim, Fazlagić navodi da kad se pomene kloniranje - svi misle na kloniranje ljudi.
Automatski, pojašnjava, skoro svi su protiv u tom slučaju.
„Ta nauka je toliko složena da je komplikovano i teško da razume neko ko se ne bavi naukom", pojašnjava ona.
Svet je daleko od kloniranja čoveka, pojašnjava Fazlagić, jer iako naučnici mnogo znaju o genetici i DNK - nisu otkrili sve tajne koje oni kriju.
Kada govorimo o ljudima, potrebno je razlikovati reproduktivno i terapeutsko kloniranje, kaže Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije, za BBC na srpskom.
„Terapeutsko kloniranje je etički opravdano - to je upotreba matičnih ćelija radi radi lečenja određenih bolesti, čak obnove organa", pojašnjava Rakić
Ove matične ćelije, navodi Rakić, mogu se dobiti iz embriona, kao i specijalnom metodom vraćanja u matično stanje.
Ovu metodu otkrili su japanski istraživač Šinja Jamanaka i Britanac Džon B. Gurdon.
Jamanaka i Gurdon su za istraživanje dobili 2012. godine Nobelovu nagradu u oblasti medicine i fiziologije.
Kako je ovca Doli klonirana?
Ovca Doli klonirana je od ćelije odrasle ovce, iz koje je uklonjeno jedro i prebačeno u jajnu ćeliju.
Električnim šokovima izaziva se deoba ćelije kako bi se formirao embrion, odnosno začetak organizma.
Ovaj embrion ima isti DNK kao i odrasla životinja od koje je uzeta ćelija.
Kada se razvije, ubacuje se u matericu odrasle ženke kako bi se nastavio razvoj.
Čemu služi kloniranje?
Osim terapeutskog kloniranja, naučnici danas kloniranjem pokušavaju da spasu ugrožene životinjske vrste.
Pokušaj da se spasi bukardo, pirinejski kozorog i ugroženi divlji azijski konj samo su neki primeri koje navodi magazin Sajens fokus.
U medicini, kloniranje se najviše koristi u lečenju od retkih bolesti.
„Nauka danas ide u pravcu da izleči čoveka, da napravi gensku terapiju koja će moći da čoveka izleči od neke retke bolesti
„Postoje deca koja nemaju imuni sistem i žive u balonima - genskom terapijom to dete bi počelo da vodi normalan život", navodi doktorka Fazlagić.
Još jedna upotreba kloniranja u medicini je i razvoj tkiva ili organa koji je potreban za presađivanje, iz matičnih ćelija.
Iskorak ka istraživanju matičnih ćelija bio je 2009. godine.
Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama dozvolio je javno finasiranje istraživanja kloniranja embrionalnih ćelija.
Kloniranje u Srbiji - šta kaže zakon
Članom 24. Ustava Srbije iz 2006. godine zabranjeno je kloniranje ljudi.
Ipak, potrebno je dodati da je dozvoljeno kloniranje u terapeutske svrhe, kaže Rakić.
Ovaj dodatak bi trebalo da stoji kao jasna razlika u slučaju da se u Srbiji počne sa kloniranjem.
Prema rečima Amire Fazlagić, Srbija je daleko od toga.
„O kloniranju se može pričati samo na najvišem naučnom nivou na najpoznatijim univerzitetima, u najboljim laboratorijama.
„U svakoj od tih svetskih laboratorija imate nekoga koji je našega porekla i to znanje je nama na raspolaganju", navodi Fazlagić.
Ipak, bez ozbiljna strategije, a naročito ulaganja postoje prepreke da Srbija bude u korak sa svetom, kaže Amira Fazlagić.
Za i protiv kloniranja čoveka i životinja
Glavni etički problem sa kloniranjem čoveka je bezbednost, ističe Vojin Rakić.
„Kloniranje je nerazvijena tehnologija i zahtevala bi eksperimentisanje nad ljudima, dakle veliko etičko ne.
„Ali kada bi sve to bilo na visokom nivou - i dalje ostaje pitanje do čega bi uspešno kloniranje moglo da dovede", navodi Rakić.
Jedna opasnost koja bi se javila je i moguć disbalans u ljudskom rodu, dodaje Rakić.
Postoji mogućnost, pojašnjava, da se stvori nova klasa ljudi.
„Oni koji imaju da plate da imaju svoje klonove i koji će nastaviti postojanje kroz klonove i imaćemo one koji nemaju finansijskih mogućnosti za to i koji će polako nestajati", pojašnjava Rakić.
Sa druge strane, pitanje je da li će se klonovi tretirati kao ljudi ili kao rezervu za transplataciju organa.
„Prema tome, to je etičko pitanje da li klon koji je ljudsko biće - da li je etički opravdano da bude na taj način korišćeno", pojašnjava direktor Centra za bioetičke studije.
Etički gledano, postoje moralne prepreke kada je u pitanju kloniranje ljudi, ali i oni u korist kloniranja.
Neplodni parovi mogli bi da kloniranjem dobiju potomstvo, a isti je slučaj i sa istopolnim parovima.
„U slučaju tragedije da nečije dete pogine ili umre, roditelji bi imali šansu da repliku tog deteta putem tog kloniranja", objašnjava Rakić jedan od argumenata za.
Ipak, ističe da bi ti roditelji bili u psihološkom procepu, kako da tretiraju to dete.
Rakić ističe i dva religiozna argumenta „protiv" kloniranja.
Jedan od njih, jeste da „Bog nije predvideo klonove".
„Bog jeste predvideo i serijski se bavi kloniranjem jer identični blizanci imaju sve osobine klonova,
„A 0.27 procenata svetske populacije su identični blizanci, dakle imamo jednu Grčku i Bugarsku zajedno", odgovara na to Rakić.
Drugi argument jeste da „čovek ne treba da se igra Boga".
Rakić odgovara da se gotovo svaki naučni napredak u istoriji, suočavao sa argumentom „to je oponašanje Boga", iako se na kraju ispostavilo da nije tako.
Kada je reč o životinjama, etički problem ne postoji, smatra Rakić.
„Ako se tako spašavaju vrste koje izumiru - etički je opravdano i ne vidim takve opasnosti", kaže on.
A neke odavno izumrle životinje bi mogle i da se vrate - trenutno se radi na kloniranju mamuta, navodi Sajens fokus.
Ipak, ovo neće biti moguće u skorije vreme, jer je planirano da surogat majka bude azijski slon koji je ugrožen.
Naučnici tvrde da DNK dinosaurusa nije sačuvan, tako da ne treba da strahujemo ili da se nadamo Parku iz doba Jure.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Mogu li mRNK vakcine da pomognu u terapiji raka
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
