Mnogobrojne posledice globalnog zagrevanja nije moguće sanirati, navodi se u najnovijoj proceni Ujedinjenih nacija.
Ipak, autori poslednjeg izveštaja navode da postoje načini kako da se izbegne najgori scenario.
Međuvladin panel o klimatskim promenama ističe da će ljudi i priroda biti na granici mogućnosti da se prilagode.
Ovo telo nastalo je 1988. godine na inicijativu Ujedinjenih nacija (UN), Svetske meteorološke organizacije i UN-ovog Programa za okolinu kako bi se procenjivao rizik od klimatskih promena.
Čak 40 procenata svetskog stanovništva je u „visokom riziku" usled klimatskih promena, pokazuje izveštaj.
Jedina nada je da se nivo porasta temperature zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što bi smanjilo procenjene gubitke.
- Prethodnih sedam godina najtoplije u istoriji, pokazuju podaci EU
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Zagrevanje sveta - duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni
Samo četiri meseca posle samita COP26 u Glazgovu, na kome su se svetski lideri obavezali na brzu akciju u vezi sa klimatskim promenama, izveštaj UN pokazuje težinu i obim zadatka.
„Naš izveštaj jasno ukazuje da neka mesta na kojima ljudi žive i rade mogu da nestanu.
„Da ekosistemi i vrste koje znamo, koje su važne za naše kulture, možda više neće postojati", rekla je profesorka Debra Roberts, kopredsedavajuća Međuvladinim panelom.
„Ovo je ključni trenutak. Naš izveštaj ukazuje da je ovo vreme za akciju ukoliko želimo da ublažimo posledice klimatskih promena"
Ovo je drugi od tri izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama.
Avgusta 2021, prvi izveštaj ukazao je na uticaj koji su ljudi imali na klimu.
Ovaj novi izveštaj prikazuje uzroke, uticaje i rešenja za klimatske promene.
Poslednji izveštaj najobuhvatnije pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na sva živa bića na Zemlji.
Pogledajte video - da li drveće pamti
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
