Protesti protiv ruske okupacije izbili su u Hersonu, jedinom velikom gradu Ukrajine koji je do sada osvojila ruska vojska.
Oko 2.000 ljudi šetalo je centrom grada, mašući zastavama i pevajući ukrajinsku himnu.
Demonstranti su uzvikivali i patriotske parole „Rusi idite kući" i „Herson je Ukrajina".
Od početka rata u Ukrajini antiratni protesti podrške Ukrajini održani su širom sveta.
U Beogradu je u petak održan skup podrške Rusiji, koja se našla pod oštrim međunarodnim sankcijama zbog invazije, dok je u nedelju je najavljen skup podrške Ukrajini.
Grad Herson, ključna luka na Crnom moru i reci Dnjepar, nedavno je osvojila ruska vojska.
- Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
- Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu
- Kako je srpski glumac na društvenim mrežama postao ukrajinski ratni heroj
Šta se dogodilo na protestu?
Na snimcima sa protesta, objavljenim na društvenim mrežama, vidi se kako ruski vojnici pucaju u vazduh kako bi odvratili masu koja im se približava.
Jedan od stanovnika Hersona, koji se predstavio kao Jevhen, izjavio je za BBC da je protest bio marš za slobodu i ukrajinsku nezavisnost.
Na pitanje da li ukrajinske snage pokušavaju da vrate Herson pod svoju kontrolu, rekao je:
„Svake noći čujemo oko šest ili 10 eksplozija. Zvuče kao minobacači. Ne znamo ko koga bombarduje".
Kako kaže, meštani Hersona inače ne izlaze mnogo napolje jer „ruske trupe zaustavljaju automobile i proveravaju šta ima u njima".
„Proveravaju čak i telefone, tražeći dokaze o pomoći ukrajinskoj vojsci", kaže.
Drugi meštani rekli su za BBC da ruski vojnici imaju spisak ukrajinskih aktivista koje žele da zarobe.
Protest u Beogradu
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u centru Beograda u petak, na skupu podrške Rusiji.
Skup, koji su organizovale desničarske grupe, održan je kod spomenika caru Nikolaju II, poslednjem ruskom caru.
Otpočeo je srpskom i ruskom himnom, a učesnici su istakli zastave Srbije i Rusije, uz skandiranje „Putine Srbine", „Lukašenko", „Kosovo je srce Srbije" i „Ratko Mladić".
„Ovde sam da podržim Rusiju i borbu protiv fašizma", rekla je učesnica Maja Milovanović za BBC na srpskom.
Jedan od okupljenih, koji nije želeo da se predstavi BBC novinarima, naveo je da ljudi koji su došli na skup „ne mrze Ukrajince".
„Volimo sve narode ovog sveta, samo hoćemo da kažemo da je Kosovo naše.
„Srpsko je srpsko, ukrajinsko je ukrajinsko, njima neka ostane to", rekao je.
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi
- Urednica BBC Ukrajina: Nova normalnost, zajedništvo i dilema „ostati ili otići“
Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim na zapadu Ukrajine.
Uoči početka invazije na Ukrajinu, predsednik Vladimir Putin priznao je samoproglašenu nezavisnost Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, nastalih tokom oružanih sukoba koji su usledili za aneksijom.
Učesnici su organizovali šetnju do Ambasade Rusije, gde su se čule parole „Krim je Rusija, Kosovo je Srbija" i „Srbi i Rusi braća zauvek".
Zaposleni su sa prozora ambasade mahali demonstrantima, javio je BBC reporter.
Šta se dešava u Ukrajini?
Desetog dana invazije u centru pažnje je grad Marijupolj, koji je pod opsadom ruskih snaga.
Ruska vojska je otvorila humanitarne koridore kako bi pustili civile da napuste Marijupolj i Volnovaha, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
Međutim, ukrajinske vlasti su potom saopštile da Rusija ne poštuje prekid vatre i da se napadi nastavljaju, pa su masovne evakuacije odložene.
Putin je u međuvremenu izjavio je da neće uvesti vanredno stanje u Rusiji.
Takođe je upozorio zapadne zemlje da ne uvode zonu zabrane letova iznad Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prethodno je osudio je Nato zbog odbijanja da se uvede zona zabrane letova.
Međutim, zapadni lideri kažu da bi uvođenje te mere predstavljalo eskalaciju sukoba.
Ruske snage nastavile su da granatiraju Marijupolj u subotu, uprkos tome što su samo nekoliko sati ranije pristale na prekid vatre, kažu lokalni stanovnici za BBC.
„Trenutno sam u Marijupolju, na ulici sam, čujem granatiranje svakih tri do pet minuta", rekao je Aleksandar, 44-godišnji inženjer.
Marijupolj, lučki grad sa oko 400.000 stanovnika, ključna je strateška meta za Rusiju.
Njegovo zauzimanje omogućilo bi separatističkim snagama u istočnoj Ukrajini, koje podržava Rusija, da se udruže sa trupama na Krimu, poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine.
Rusija se nije oglasila povodom obnovljenog granatiranja Marijupolja.
Ipak, rusko Ministarstvo odbrane optužilo je ukrajinske vlasti za sprečavanje civila da napuste grad, preneli su ruski državni mediji.
Pogledajte video: „Ostali su tata, sestra, brat, deca" - prve izbeglice stigle u Srbiju
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
