Svi ovde znaju da to može da se promeni, i to veoma brzo. Dok ovo čitate, možda se već i promenilo.
Drugi najveći grad u Ukrajini, Harkov, već je na sopstvenoj koži osetio deo sile ruskog načina ratovanja.
Baš kao i Marijupolj i drugi gradovi na istoku.
Rusija na otpor odgovara jačom vatrom.
Umesto da pošalje pešadiju da se bori od kuće do kuće, od sobe do sobe, njihova vojna doktrina diktira bombardovanje teškim naoružanjem i iz vazduha kako bi se uništili njihovi neprijatelji.
Harkov i drugi gradovi pretrpeli su ogromnu štetu, a koliko znamo ima mnogo ljudskih žrtava.
- „Teška tema, ali ne treba je izbegavati": Kako rat u Ukrajini objasniti vašoj deci
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Urednica BBC Ukrajina: Više nigde nije bezbedno
Sedište lokalne vlasti u Harkovu teško je oštećeno u napadima projektilima koji su snimljeni.
Ruski predsednik Vladimir Putin kao da želi da prenese poruku Kijevu - pogledajte na istok, zato što bi to isto moglo da se desi i vama.
Depresivni zaključak koji sam izvukao iz drugih ratova u kojima sam video Ruse na delu je da bi moglo da postane još mnogo gore.
Dok pišem ovo, centar Kijeva i većina njegovih predgrađa uglavnom su ostali netaknuti.
Sirene i uzbune oglašavaju se tokom čitavog dana.
Pogledajte i video o Slađanu koji je došao u Ukrajinu zbog ljubavi i rešio da ostane bez obzira na rat
„Zemlja se tresla"
Do sada Putin nije izdao naređenje da se nanese ona vrsta štete koju su ruske snage nanele Groznom, kad se ruska republika Čečenija pobunila devedesetih, i u Siriji kad je Putin intervenisao silom 2015.
Izveštavao sam iz Čečenskog rata kad je prvi put započeo u zimu 1994-1995.
Baš kao i u Ukrajini, ruska vojska je napravila niz vojnih propusta u kopnenim operacijama.
Kolone oklopnih vozila upadale su u čečenske zasede u uskim uličicama i bile uništavane. Mnogi ruski regruti nisu želeli da se bore i poginu.
Pre invazije na Ukrajinu, vojni analitičari su procenili da su ruske snage danas mnogo profesionalnije.
Možda i jesu, ali ruska invazija još je jednom bila usporena logističkim uskim grlima, taktičkim greškama i preplašenim tinejdžerima kojima nije rečeno da idu u rat - kao i istim žestokim otporom kao onim što su pružili Čečeni 1995.
U Čečeniji, odgovor Rusije bio je da upotrebi vatrenu moć.
Za nekoliko nedelja, artiljerija i vazdušni napadi pretvorili su centar Groznog, uobičajeni sovjetski grad od betona i čelika, u ruševine.
Nalazio sam se na trgu Minutka, u središtu čečenskog otpora, onoga dana kad je pogođen višestrukim vazdušnim napadima.
Civili su se uglavnom krili po podrumima, rizikujući da poginu svaki put kad bi izlazili po vodu i hranu.
Na trgu Minutka toga dana, kasetne bombe su ubijale čečenske borce, a zgrade su gorele.
Dvadeset četiri sata kasnije, čitava glavna gradska avenija bila je pogođena vazdušnim napadima i obavijena dimom i plamenom.
Zemlja se tresla na mestu na kom smo snimali.
Napadnuti iz vazduha sa svih strana
Najuništenija mesta koja sam video posle dugo godina ratnih izveštavanja, osim Groznog, bila su u Siriji. Veza je bila destruktivna moć ruske vojske.
Putinova odluka da interveniše u Siriji spasla je režim Bašara Al Asada i napravila veliki korak ka njegovom cilju obnavljanja statusa Rusije kao svetske sile.
Dve odlučujuće pobede nad pobunjenicima u Siriji, od vitalnog značaja za režim, omogućila je nemilosrdna upotrebna ruske vatrene moći.
Prva je bila u Alepu krajem 2016. godine.
Istočna strana grada, koju su držale različite pobunjeničke formacije tokom čitavog trajanja rata, pale su nakon što su uništene u granatiranju i vazdušnim napadima.
Asadovom režimu nije bila potrebna nikakva podrška za granatiranje Sirijaca, ali su Rusi sa sobom doneli mnogo više nivoe rušilačke moći.
Poražavajuće napade izveli su strateški bombarderi od kuće i iz Irana.
Taktika u Siriji bila je da se opkole i stave pod opsadu oblasti koje su kontrolisali pobunjenici, da se udari na njih iz vazduha i artiljerijskih baterija, i na kraju iscrpe branioci i civili koji nisu uspeli da pobegnu.
Mnogi od njih su stradali.
Kad sam uspeo da se provezem kroz Istočni Alepo nekoliko nedelja pošto je pao, razaranje se protezalo kilometrima.
Nisam mogao da nađem jednu neoštećenu zgradu.
Čitavi kvartovi su se pretvorili u ruševine.
Ulice su bile blokirane planinama od krša.
Istu taktiku sam video na delu u Istočnoj Guti, nizu gradova i obradivog zemljišta koje su držali pobunjenici na obodu glavnog grada Sirije.
Njena kapitulacija 2018. označila je kraj duge bitke za Damask, koja je isprva izgledala kao da bi mogla da prevagne na stranu pobunjenika.
To se promenilo kad su 2013. godine SAD odlučile da ne napadnu Asadov režim nakon što je on upotrebio hemijsko oružje u Dumi, jednom od gradova u ovoj oblasti.
Duge borbe su se nedvosmisleno preokrenule na stranu režima kad je Rusija ušla u rat 2015. godine.
Branioci Istočne Gute prokopali su podzemni grad od tunela da bi pobegli od vazdušnih napada i granatiranja.
Ali opsade i preterana vatrena moć osvajaju bitke.
To je zato što branioci ginu i budu iscrpljeni, a civili, koliko god prkosni, budu izloženi tolikom strahu i bedi da se na kraju obraduju prekidu koji donese predaja.
U Kijevu, jedno od velikih pitanja na svačijoj pameti jeste da li će dobiti isti tretman kojem su bili izloženi ne samo Harkov, Marijupolj i ostali, već i Čečenija i Sirija.
Hoće li svetost pravoslavnih hramova dovesti do uzdržanosti koja nije postojala u napadima na muslimane u Čečeniji i Siriji?
Sam Putin je pisao o značaju Ukrajine u ruskoj istoriji.
Hoće li on biti spreman da uništi Ukrajinu da bi je povratio? Ako sankcije i ukrajinski otpor budu ugrozili stabilnost njegovog režima, hoće li pribeći ekstremnijim merama?
Istorijat pokazuje da ruska vojska nadoknađuje slabosti kopnene vojske okrećući se teškom naoružanju.
Ukrajinci se mole da se to ne desi ovde.
Pogledajte i video o Ukrajinki, Ruskinji i Beloruskinji iz Crne Gore koje kažu da su kao porodica
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
