Tokom prvih dana invazije, Harkov, grad u istočnoj Ukrajini, odbio je napade ruske oklopne kolone. Od tada, grad je zasut noćnim vazdušnim napadima i granatiranjem koje je do sada ubilo desetine i ranilo stotine civila.
BBC novinar Kventin Somervil i snimatelj Daren Konvej su proveli nedelju dana sa ukrajinskim snagama koje se bore da zaustave dalje rusko napredovanje.
Prva žrtva rata je vreme.
Pitajte nekog mladog vojnika sa fronta kada je otpočeo napad, ili staru gospođu u bolničkom krevetu kada je njen dom bio pogođen i oni će vam delovati zbunjeno.
Da li se to dogodilo pre 24 ili 48 sati? Dani se stapaju u jedan, kazaće vam.
- „Ne sarađujemo ni na koji način“: Kako izgleda život u okupiranim delovima Ukrajine
- Da li pošiljke oružja sa Zapada menjaju bilo šta
- Rat u Ukrajini kao obmana - lažne tvrdnje popularne na internetu
U Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, vreme je rastegljivo.
Grad se nalazi u blizini ruske granice i noćno granatiranje ruske artiljerije i avijacije ne prestaje.
Protekle dve nedelje izgledaju kao večnost, pa ipak ima se utisak kao da je mir bio koliko juče.
Na smrznutoj zemlji na severoistoku grada, 21-godišnji poručnik Jevgenij Gromadski stoji raširenih ruku. U blizini su iskopani rovovi.
„Odlazeći", kaže on, dižući svoju desnu ruku u skladu sa udarom artiljerije sa njegove strane.
„Dolazeći", kaže, polako dižući levu ruku. Ruske projektile, uz veliku buku, ispaljuju sa pozicija koje se nalaze 900 metara udaljene od njega. Između se nalaze snegom pokrivena polja.
Granatiranje se nastavlja, precizno kao sat, na ivici ovog bombardovanog sela.
„Dolazeći, odlazeći, dolazeći, odlazeći", govori poručnik Gromadski, uz sinhronizovane pokrete rukama.
Upoznali smo se tog popodneva, ali ja sam već znao da je prethodne nedelje ubijen njegov otac Oleg, dok je branio grad.
Poručnik Gromadski je sedma generacija vojnika u svojoj porodici. Već planira osmu, u slobodnoj Ukrajini.
Na ovaj način opisuje dosadašnji tok rata:
„Diverzantske grupe napadaju naše linije, imamo i direktne tenkovske okršaje. Oni prvo pucaju iz minobacača na naše položaje, a zatim koriste i tenkove".
- Od Groznog i Alepa do Ukrajine - ruska vojna doktrina je sve jača sila
- Zašto je slovo „Z“ postalo ruski ratni simbol
- Šta je zona zabrane letenja i kakav je stav Zapada
Taktika bele zastave
Od jedne do druge tačke se probijamo kroz linije fronta.
U njegovom oklopnom vozilu se nalazi i ruska vojnička kapa - trofej koji je pokupio nakon svog prvog zarobljavanja neprijatelja - koja visi sa plafona.
„Mi uzvraćamo vatru antitenkovskim navođenim projektilima, ali i manjim oružjem. Oni se sklanjaju, beže na sve strane, uvek tamo ima mnogo ljudi".
U vozilu, sa retrovizora vise osveživači vazduha sa motivima meksičkog Dana mrtvih.
Svuda oko nas su i iskežene mrtvačke glave koje poskakuju dok se vozimo izbrazdanim zemljanim putem. Po podu se kotrljaju ručni bacači.
Sa mesta suvozača, poručnik Gromadski govori:
„Nekada se koriste i ovakvom taktikom: prvo istaknu belu zastavu iznad svoje opreme, pa se zatim približe našim linijama odbrane.
Kada im mi priđemo da ih zarobimo, oni otvaraju vatru po našim trupama".
Dva ruska tenka i jedno oklopno vozilo su ih napali prošlog ponedeljka (ili je to možda bilo dan ranije, pita se on).
„Ne brinite, imamo dobru odbranu", kaže on i pokazuje na gomilu sa američkim navođenim antitenkovskim Džavelin projektilima.
Na sanducima piše „Lokhid Martin, Teksas".
Pored nje je i gomila sa britanskim protivtenkovskim projektilima najnovije generacije.
„Eliminišu i najmodernije tenkove" - poruka je kojom se proizvođač ovih projektila, Saab, diči na svom vebsajtu.
Izuzetno je hladno, a dva šteneta se vrzmaju oko nogu poručnika Gromadskog. On na nogama ima par Puminih patika.
„Ovde morate da budete brzi", kaže on.
Ukrajinci u ovom ratu dosta improvizuju.
Njihovu vladu dosta kritikuju jer je bila nespremna, a sada joj se žuri da na front dovede još ljudstva.
Regularna armija je sada pomešana sa civilnim odbrambenim snagama.
Na ranžirnom raskršću, na istoku grada, vidim kako pristižu autobusi sa stotinama dobro opremljenih vojnika.
„Gde je moj neprobojni prsluk", pita jedan.
„Dobićeš ga na frontu", urla jedan od oficira.
Samo koji trenutak kasnije, nema ih više na vidiku.
Pogledajte video pogođenog porodilišta u Marijupolju
Neki od njih će stići i u odred poručnika Gromadskog da pomognu bolničaru kojeg zovu Žetelac.
„Čuli ste za onog sa kosom, zar ne?" kaže on.
On takođe komanduje i odbranom na obodu ovog sela.
Mnoge kuće su ovde uništene ili oštećene ruskim granatiranjem.
Pitam ga kako se bore Rusi.
„Bore se kao neke glupe životinje", kaže Žetalac.
„Bore se kao da je sada 1941. - ništa ne manevrišu, samo se pojave na frontu i to je sve. Ima ih mnogo, imaju puno tenkova, mnogo vozila, ali mi smo ti koji se borimo za našu zemlju i štitimo sopstvene porodice.
Nije ni bitno kako se oni bore jer se mi borimo kao lavovi. Nikada neće pobediti."
- „Teška tema, ali ne treba je izbegavati": Kako rat u Ukrajini objasniti vašoj deci
- Šta bi se desilo da je bomba direktno pogodila nuklearnu elektranu - odgovori na pitanja čitalaca BBC-ja
- Šta je ratni zločin
U pozadini, poljska kuhinja je smeštena u jednu kafeteriju. Kuvar je ogroman, a na glavi nosi štrikanu vunenu kapu. Nudi mi činiju boršča koji se još uvek puši.
„Stavi malo pavlake", insistira on.
Tu su i gomile kolača i keksa koje su za trupe pripremile lokalne fabrike.
Sedim iza 30-godišnjeg komandira bataljona, Sergeja.
„Čim vidimo neprijatelja, mi ga ubijemo, nema tu nikakve priče, to je to", kaže on.
Želi da zna odakle dolazim.
Kada mu kažem odakle sam, pita me da li je istina da britanski dobrovoljci dolaze da se bore na strani Ukrajine.
„Koje avione ste nam poslali", pita on dok završava svoju porciju boršča.
Ipak, Rusi napreduju istokom i jugom Ukrajine.
Ruska armija je naišla na jači otpor nego što je očekivala, ali gradovi i dalje padaju.
I pored ogromne hrabrosti koju pokazuju na prvim linijama fronta, svesni su svojih realnih mogućnosti i činjenice da one neće biti dovoljne.
Svi vojnici su složni u tome da im je potrebna podrška avijacije i uspostavljanje zone zabranjenih letova.
Ulazim u oklopno vozilo koje je samo pre dve nedelje bilo zaduženo da skuplja i prevozi novac iz banaka.
Sada je i ono deo ratnih operacija.
Dok širokim bulevarima, pored lepih zgrada, prolazimo kroz grad, stižemo u stambeno naselje izgrađeno u vreme Sovjetskog saveza.
Tu srećem Jevgenija koji je, sa narandžastom bradom i tetovažama slika i prilika nekog vikinga.
„Ako padne Harkov, pašće i cela Ukrajina", kaže mi 36-godišnji Jevgenij.
On je deo izviđačkog tima koji je smešten u blizini stambenih zgrada.
Neki od stanova su pretrpeli direktne udare, dok je parking prepun uništenih automobila.
Niko nije iznenađen ruskim napadima.
„Mi smo još od 2014. godine znali da će doći - za godinu ili deset ili hiljadu. Ali smo znali".
U 4.55 ujutru, 24. februara, Jevgeniju se javio prijatelj koji mu je rekao da će napad uskoro započeti.
„Zatim sam čuo da je otpočeo raketni napad na naš grad", kaže on. Od tada, kao i ostali, više nije video dom.
- 'Kako da vratim sina iz vojske?' - vapaj ruske majke
- „Granatiraju moj grad, ali moja mama u Rusiji mi ne veruje“
- Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu
Odlazak sa fronta i povratak u centar grada izgleda kao ulazak u neki drugi svet.
Neprekidno rusko granatiranje je oteralo veći deo stanovnika ovog grada od milion i po stanovnika.
Nekoliko blokova je izbeglo velika oštećenja.
Rano ujutro, ispred apoteka, banaka, prodavnica i benzinskih pumpi i dalje mogu da se vide redovi ljudi koji su ostali kako dopunjuju zalihe.
Iza scena se odigrava ogroman logistički i humanitarni pokušaj da se Harkov održi funkcionalnim.
Pred početak policijskog časa, stižem do Bolnice broj 4 ne bi li se susreo sa dr Aleksandrom Duhovskim, načelnikom pedijatrije.
Ispod belog mantila nosi majcu sa kratkim rukavima, američkom zastavom i natpisom Miami Beach 2015. Svoju kuću nije video nedeljama.
Pogledajte video - venčanje na liniji fronta
Smeje sa kada mu kažem da Rusija izjavljuje kako ne cilja civile.
Potom me tiho odvodi do hodnika prepunih žrtava ruskih napada.
Oni su u hodnicima jer su ruske granate padale u blizini, pa pacijenti nisu bili bezbedni u sobama sa velikim prozorima.
Mnogi su povrede zadobili u njihovim domovima.
Dečja intenzivna nega se nalazi u prizemlju.
Uzani prozori propuštaju blještave odsjaje snega i obasjavaju zlatne ikone svetaca koji se nalaze na zidu iznad pulta za medicinske sestre.
U obližnjem krevetu se nalazi osmogodišnji Dimitrij.
Nožni prstići mu vire ispod ćebeta, kao i modra i krvava šaka.
Lice mu je izgrebano i izbrazdano stotinama posekotina, dok mu je desno oko poluzatvoreno.
Pre nekoliko dana, doktori su iz njegovog vrata, između lobanje i pršeljenova, uklonili metak koji ga je pogodio.
Svi se nadaju da će se potpuno oporaviti, ali je trenutno u lošem stanju.
Razne cevčice vire iz njegovog malog tela i vode do plastičnih boca koje vise iznad njegove glave.
Tanko ćebe iscrtano malenim ružama se lagano diže i spušta u skladu sa njegovim mehaničkim disanjem.
- Haos i suze u ukrajinskom gradu, stanici za hiljade izbeglica
- Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu
- Pobedio Real Madrid, pa uzeo pušku da se bori protiv ruske vojske
Vladimir Putin je rekao da želi da demilitarizuje Ukrajinu, no umesto toga on stvara ničiju zemlju.
Noć u grad donosi gotovo potpun mrak.
Konstantni udari ruskih minobacača se prostiru kroz noć.
Harkov je nekada bio glavni grad Ukrajine - sa parkovima, katedralama, muzejima i pozorištima kakvi se i mogu očekivati u glavnim gradovima.
Tu je i fabrika aviona Antonov, kao i pogoni za izradu rezevoara i turbina.
Sada je ceo grad na liniji fronta.
Ni to ne bi trebalo nikoga da iznenadi.
Ratnu udžbenici Rusije su dopunjeni nakon 10 godina ratovanja u Siriji.
Opkoljavanje, opsedanje i terorisanje stanovništva.
U Ukrajini, baš kao i u Siriji, stanovništvo se autobusima odvodi iz gradova dok ruske snage i dalje napreduju.
Ipak, Ukrajina i dalje odoleva.
Srećem obaveštajni tim koji prevozi protivtenkovske projektile spremne za upotrebu.
Ponovo odlazim na obode grada i prolazim kroz linije fronta, sve do gole ledine.
Tu su van grada samo dve benzinske pumpe uništene granatiranjem.
U snegu leži na desetine smrznutih ruskih leševa.
Muškarci leže kao voštane figure, neki sa ispruženim rukama i sa neurednim bradama smrznutim na hladnoći.
Utroba jednog od njih je rasuta po zemlji.
Oko leša su krvavi otisci čizama.
Svo oružje im je uzeto.
Pitam Uta, jednog od oficira, šta će se desiti sa telima.
„A šta ti misliš da će se desiti, ostavićemo ih psima", kaže on i sleže ramenima.
I baš na toj prokletoj tački na obodu Harkova, na mestu koje je pre samo dve nedelje bilo toliko neupadljivo u svojoj običnosti, prepunoj smrznutih leševa, vreme kao da stoji.
Pogledajte video o porođaju u ratnoj zoni
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
