Kada su nerazdvojne prijateljice Olga i Julija sa tri devojčice stigle u Budvu, prva adresa bila im je dom Natalije Art.
Na prvom spratu kuće koju je ova Ruskinja iznajmila pre nekoliko godina pronašle su nešto najneophodnijih stvari i spakovale ih u automobil ukrajinskih registarskih oznaka.
Vozile su tri dana naizmenično od mesta u okolini Kijeva kako bi što pre stigle na sigurno - u stan koji su Olga i njen suprug pre dve godine kupili u Budvi.
„Sa prvim zvucima bombi, sanjala sam da sam ovde", priča za BBC na srpskom Olga Blaško, bankarka iz Kijeva, dok sedi na kauču stana na petom spratu zgrade sa čijeg se prozora pruža pogled na more preko budvanskih krovova.
Dok su putovale ka sigurnom mestu u Crnoj Gori, dobile su poruku od volonterke iz Budve, koja im je rekla da će im pružiti svu pomoć na početku.
„To nas je zaista iznenadilo, ali kad smo stigle, ona je već pripremila mnogo stvari koje su nam potrebne za početak.
„Pomogla nam je s garderobom za decu, jer smo došle u zimskim čizmama, jaknama, a ovde je toplije nego kod nas", priča Olga.
Izbeglice koje dolaze iz Ukrajine u gradovima širom Crne Gore pomoć mogu dobiti u Crvenom krstu, ali i brojnim improvizovanim centrima, koje su napravili volonteri na jadranskom primorju.
- Od Ukrajine do Crne Gore - utočište od rata ili dom zauvek
- Haos i suze u ukrajinskom gradu, stanici za hiljade izbeglica
- U fotografijama: Rumunska varoš kao luka spasa za izbeglice iz Ukrajine
U susret izbeglicama koje stižu u Crnu Goru izašla je i vlada te zemlje.
Na jednoj od poslednjih sednica odlučeno da na period do jedne godine bude odobrena privremena zaštita Ukrajincima koje ne mogu da se vrate u zemlju, a bili su prisiljeni da je napuste zbog rata.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, iz Ukrajine je do sada izbeglo više od tri miliona ljudi, najviše u Poljsku i Mađarsku.
Preciznog podatka koliko je ljudi iz Ukrajine došlo u Crnu Goru od početka sukoba - nema.
Prema podacima crnogorskog Crvenog krsta Crne Gore, njima se do sada javilo 400 ljudi izbeglih iz rata.
Mandatar za sastav nove crnogorske vlade Dritan Abazović saopštio je u utorak 8. marta, da je „u Crnu Goru došlo 7.000 ljudi iz Ukrajine".
BBC na srpskom zatražio je precizne podatke o broju ljudi pristiglih u Crnu Goru iz Ukrajine posle 24. februara, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
Pogledajte video o prijateljicama iz Rusije, Ukrajine i Belorusije koje besplatno šišaju izbeglice u Budvi
Pomoć ne zna za nacionalnost
Izbeglicama iz Ukrajine koje stižu u Crnu Goru pomažu kako Ukrajinci koji već žive ovde, tako i Rusi, Belorusi i lokalno stanovništvo.
Natalija Art, u čiji dom su po stvari neophodne za novi početak došle Olga i Julija, u Budvu se doselila iz Sankt Peterburga pre četiri godine sa ćerkom, koja je tada imala tri godine.
U Budvi je otvorila vrtić i nešto pre početka sukoba odlučila je da zakupi dodatni sprat u kući u kojoj živi i radi, kako bi u njemu mogla da napravi prostor za još jednu stariju grupu dece.
Taj prostor ubrzo je postao mesto za prikupljanje pomoći za izbeglice.
„Uzela sam ključ i shvatila da se situacija promenila i razmišljala sam kako ovaj prostor mogu da iskoristim na najbolji način", priča Natalija otvarajući vrata sobe u kojoj volonterka razvrstava tek pristiglu pomoć.
Odmah je, kaže, na umu imala dve stvari - da jedan deo prostora pretvori u mesto za prikupljanje i raspodelu stvari, a da u ostatku napravi vrtićku grupu za decu koja stižu iz Ukrajine.
- „Isključiti Rusiju sa interneta": Digitalni svet na ivici cepanja zbog rata u Ukrajini
- 'Kako da vratim sina iz vojske?' - vapaj ruske majke
Natalija je na većini crnogorskih grupa na Fejsbuku objavila da sakuplja i deli pomoć i telefon joj se ubrzo usijao.
„Mnogi me zovu, pišu, pitaju o svemu.
„Ljudi dolaze i donose stvari u kesama. Neki napišu šta je unutra, koja je veličina, ako je u pitanju garderoba. Onda naši volonteri razvrstavaju stvari", priča Natalija na engleskom jeziku.
Ona govori ruski, ali ne i ukrajinski, dok crnogorski može da razume.
Po tako razvrstanim stvarima u Natalijinom centru, Julija i Olga tragaju za onim što im je potrebno.
Našle su nešto garderobe, a uzele su i knjige za njihove tri devojčice.
Njih tri su u Kijevu išle u školu, a Olga i Julija i dalje ne mogu da veruju da će uskoro za njih možda morati da potraže nove školske klupe, dve hiljade kilometara dalje od klupa za kojima su donedavno učile.
Pogledajte i video o prvim izbeglicama koje su stigle u Srbiju
„Prošlo je tek nešto više od jedne nedelje otkako smo počeli da prikupljamo pomoć, a imamo osećaj da je prošlo mesec dana", priča Natalija, dok za stolom petoro dece večera.
To su deca koja pohađaju njen vrtić, a dolaze iz Nemačke, Austrije, Rusije, Ukrajine.
U njen vrtić poslednjih nekoliko dana upisano je dvoje dece koja su tek stigla iz Ukrajine.
„Dolaze žene sa decom.
„Penju se na sprat da uzmu šta im treba, a onda silaze i pričaju nam strašne priče", kaže Natalija, po struci vaspitačica i psihološkinja.
Sve te priče je potresaju, ali se trudi da ostane prisebna i jaka, jer „nema drugog izbora".
Osedela sam preko noći, a onda odlučila da jedino mogu da pomognem
Jedan plišani meda upravo se sprema da u automobilu Ukrajinke Elene Balusine krene iz Herceg Novog ka Budvi.
Elena je iz Donjecka i ka Budvi kreće kako bi iz grada u kom živi već nekoliko godina dovezla pomoć za izbeglice koju je prikupila.
Džakovi sa garderobom, igračke, jedna grejalica, posuđe - samo su neki od stvari koje vire iz kesa u pretrpanom automobilu.
Elena se u Herceg Novi doselila pre nekoliko godina sa suprugom i sinom, bežeći od sukoba 2014.
Osam godina kasnije, dok u njenoj zemlji bukti rat, kaže da su imali sreće da su tada došli.
Sada žele da urade sve što mogu da pomognu ljudima koji pristižu.
„Prva tri dana nisam mogla ništa da radim, samo sam pratila dešavanja.
„Osedela sam za ta tri dana", priča Elena za BBC na srpskom, dok se priprema da krene ka Budvi kako bi odnela stvari.
Posle prvog šoka na početku ruske invazije, odlučila je da pomogne koliko može i putem između Herceg Novog i Budve ovih dana često prolazi.
„Na Fejsbuku i Instagramu sam objavila da sakupljam stvari koje su potrebne, jer ti ljudi dolaze bez ičega", priča 40-godišnja Ukrajinka.
Ljudi su se, kaže, brzo odazvali da pomognu.
„Javljaju se svi - Crnogorci, Rusi, Ukrajinci. Sada smo se upoznali, pišu mi svi, dovoze stvari.
„Jutros mi je auto bio prazan, sada je pun i spreman za Budvu", priča Elena.
- Jedanaestogodišnjak sam pobegao iz Ukrajine u Slovačku
- Rat u Ukrajini kao obmana - lažne tvrdnje popularne na internetu
- Ruska invazija na Ukrajinu: Šire se lažne fotografije i snimci
U Budvi je, kaže, sada pomoć potrebnija, pošto tamo dolazi više ljudi, ali deo sakupljenih stvari ostaje i u Herceg Novom, za one koji pristižu u taj grad u blizini granice sa Hrvatskom.
Na društvenim mrežama ljudi objavljuju šta im je potrebno, ali i gde šta mogu da nađu.
„Došlo je dosta ljudi i svima je nešto potrebno.
„Moja prijateljica je došla u Tivat. Kada je otvorila kofer, shvatila je da ništa nije ponela. Pokupili smo sve što smo mogli i odneli im."
Dok se priprema za vožnju kraj mora po sunčanom, ali vetrovitom danu, Elena strahuje za porodicu i prijatelje koji su dve hiljade kilometara daleko, u epicentru sukoba u Ukrajini.
„Sestra mi je tri dana bila u Harkovu, tamo živi i nema auto kojim bi mogla da ode.
„Svakog dana je išla u sklonište i tamo je upoznala jednu porodicu sa kojom je pošla u Lavov, tamo će malo da sačekaju i možda krenu kod nas.
„Ja sve zovem ovde, da se bar malo smire i razmisle šta da rade dalje", priča Elena.
Pogledajte i priču o trudnici koja je pobegla od rata
Kada se doselila u Herceg Novi, mislila je da je to privremeno i želela je da se vrati kući.
Tamo su joj prijatelji, porodica, imala je dobar posao.
Međutim, njen suprug je tada, priseća se Elena, osetio da je najpametnije da odu.
„Prve godine sam mislila da ćemo se vratiti. Posle toga sam imala sve više poznanika, počela sam da radim i sve je bilo lakše.
„Ja razumem kako se osećaju ljudi koji sada dolaze. I nama je kad smo došli bilo teško, jer nismo znali jezik, nismo znali koliko ćemo imati novca, kako ćemo izdržati", priseća se Elena.
Iako je prve godine želela čvrsto da se vrati rodnom gradu i životu na koji je navikla i koji je volela, danas je srećna što se to nije desilo.
Život na crnogorskom primorju je, prema njenim rečima, primamljiv za Ruse i Ukrajince zbog klime, gostoljubivosti lokalnog stanovništva, a „mnogo je bolje i za odrastanje dece".
Prva adresa: Crveni krst
Izbeglice koje stižu u Crnu Goru pomoć mogu da zatraže u Crvenom krstu.
Prema podacima ove organizacije, do utorka 15. marta, javilo im se 400 ljudi.
Kako u pisanom odgovoru za BBC navode iz te organizacije, ljudi se najčešće javljaju za pomoć oko ostvarivanja prava boravka u Crnoj Gori, prava na obrazovanje za decu, kao i zdravstvenu zaštitu.
Milica Vučinić iz Crvenog krsta u Budvi kaže da su ljudi koji dolaze „šokirani, potreseni, ali da ostaju dostojanstveni".
„Ne traže ništa, dok im ne ponudimo. Dolaze ovde, raspituju se za poslove, žele da rade bilo šta", priča Vučinić dok na vrata organizacije u kojoj radi ulazi četvoročlana porodica.
Upravo su stigli iz Ukrajine.
Vidno su potreseni i izgubljeni.
Pogled im luta.
Do pre nekoliko dana živeli su u Ukrajini, a onda su se uputili ka Crnoj Gori, gde imaju stan.
Sa ruskim pasošima u rukama, došli su u Crveni krst da vide šta dalje da rade.
„U sovjetsko doba, živeli smo i radili u Rusiji, tako imamo pasoše te zemlje. Kada smo supruga i ja otišli u penziju, svi smo se vratili u Ukrajinu", priča za BBC na srpskom penzioner Ivan Gurtavjenko, koji je iz Ukrajine upravo stigao sa suprugom, ćerkom i unukom.
„Sada smo ovde, imali smo sreće da imamo ovde stan, pa samim tim i bezbedno mesto", priča Ivan dok čeka informacije da li će moći brzo da nađe posao.
Spremni su da rade sve, svesni da verovatno nema brzog povratka kući.
Dok Ivan rešava papirologiju, volonterka Crvenog krsta grli njegovu ćerku čiji je suprug ostao u ratu.
Milica Vučinić za to vreme poziva vlasnika jednog lokalnog restorana koji joj se javio ranije i rekao da je spreman da pomogne u zapošljavanju ljudi koji dolaze iz Ukrajine.
Gurtavjenkovi uplašeni i vidno pod stresom čekaju da čuju odgovor koji im na jezik koji razumeju prevodi volonterka iz Ukrajine koja se na crnogorsko primorje preselila pre 15 godina.
Pogledajte i video o deci bez roditeljskog staranja koja beže od užasa rata
Bar kao sigurna luka
Prve bombe u Ukrajini, ostavile su i Ulijanu Khipnen bez posla, dve hiljade kilometara dalje, u Baru, u Crnoj Gori.
„Pre rata sam imala marketinšku agenciju i radila sam sa klijentima u Rusiji.
„Kada je rat počeo, posle dva, tri dana, dosta klijenata reklo je da prvo ne znaju šta će biti kasnije, a zatim da ne mogu da reklamiraju i prodaju bilo šta kada je rat", priča 29-godišnja Ruskinja koja već dve godine živi u gradu u kome se nalazi najveća luka u Crnoj Gori.
Taj grad ovih dana pretvoren je u jednu od sigurnih luka za Ukrajince.
Zbog invazije Rusije na Ukrajinu, Ulijana danas nema posao, ali je angažovana u centru za pomoć izbeglicama u Baru.
Njih nekoliko, uglavnom Rusa i Ukrajinaca, okupilo se odmah posle izbijanja sukoba da vide kako mogu da pomognu.
„Nismo imali vremena. Odmah smo krenuli u akciju. U prvim satima seli smo i razmišljali šta da uradimo.
„Napravili smo spisak potrebnih stvari - hrana, odeća, jeftini stanovi, vozači... Onda smo razmišljali kako da sakupimo sve", priča Ulijana.
Brzo su napravili grupe na društvenim mrežama, gde se svakodnevno objavljuju informacije kome je, gde i šta potrebno.
- Ljubav prema panteru i jaguaru jača od straha od rata u Ukrajini
- Kako je srpski glumac na društvenim mrežama postao ukrajinski ratni heroj
- Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
Ljudi su, kada dođu u prostorije ovog centra u Baru u blizini luke, u prvom trenutku u potpunom šoku.
„Izgubljeni su, nekada sa suzama u očima, ali bez mogućnosti da zaplaču. Kada ih pitamo da li im treba nešto, kažu - ništa", priča Ulijana, dok u sobu sa raspoređenim stvarima ulaze majka i ćerka.
Dok majka gleda šta bi od garderobe mogla da uzme, devojčica pretura po kesama sa igračkama.
Našla je jednog žutog plišanog drugara i knjigu na ukrajinskom jeziku i ubacuje ih u kesu sa drugim stvarima, dok joj volonterka daje bananu.
Kada prođe prvi šok, ljudi često plaču, priča Ulijana.
„Ne plaču odmah, ali kada malo odspavaju, prošetaju i dođu ponovo da uzmu nešto od stvari, onda briznu u plač i to najčešće kada im pomenemo da mogu da porazgovaraju i sa našim psiholozima", kaže Ulijana koja je u Crnu Goru stigla sa roditeljima 2020. godine, poslednjim avionom iz Rusije pre ukidanja letova zbog pandemije virusa korona.
Želeli su da odu iz Rusije jer su opozicija tamošnjem režimu, a Crnu Goru su odabrali, pre svega, zbog dobre klime.
Pogledajte video o mladiću iz Srbije koji je zbog ljubavi otišao u Ukrajinu i zbog nje odlučio da ostane
Ulijana i njeni prijatelji u ovom centru svakodnevno zagrle mnogo ljudi.
„Tim ljudima je taj zagrljaj preko potreban."
Ulijana je među petnaestak koordinatora u ovom centru.
Uglavnom su poreklom iz Rusije, Belorusije i Ukrajine i preselili su se u Crnu Goru pre invazije.
„Ljudi se iznenade kada dođu i vide da među nama ima Rusa.
„Ja sam muzičarka i kada govorim ruski, umem da govorim na ukrajinskom akcentu, pa ljudi onda misle da sam iz Harkova, gde živi dosta Rusa.
„Kada čuju da sam sa severa Rusije, budu malo u šoku što želim da im pomognem", priča Ulijana.
Jedan od koordinatora je i Viktor Bavjikin, takođe Rus.
„Neki među nama poznavali su se od ranije, neke sam prvi put ovde sreo", priča Viktor.
On se u Crnu Goru iz Rusije preselio u decembru 2020, sa suprugom i ćerkom.
Ovim volonterima se obratila jedna žena koja je sa detetom došla na odmor pre početka invazije.
„Pitala nas je da li možemo da nađemo krevet za dete, jer taj u kome spava jeste dovoljan za nekoliko dana odmora, ali ne i za više od toga, a po svemu sudeći ostaće ovde", kaže Viktor.
Najveći problem im je nabavka goriva za dovoženje ljudi sa granica.
Zatražili su pomoć od opštine, obratili se benzinskim pumpama, ali nisu dobili nikakvu pomoć.
„Konzul nam je rekao da konzulat može da pomogne ljudima koji su u Ukrajini, ne i ovde", kaže Viktor.
Za desetak dana, koliko je prošlo od dolaska prvih izbeglica, Ulijana je čula toliko potresnih priča da misli da će kada rat prođe moći da napiše knjigu, priča kroz osmeh u kome se nazire tuga.
„Pokušavam da vodim dnevnik sada. Da zapisujem priče ljudi i njihove reakcije."
Telefon joj je poslednjih dana usijan od poziva, poruka.
Dok govori za BBC utišala je telefon, usred razgovora, bacila je pogled na njega i ekran je bio pun obaveštenja.
Prostor u čijih su nekoliko soba organizovali centar za pomoć, inače je mesto gde se igraju društvene igre.
Na polici duž čitavog zida velike prostorije u kojoj su smešteni stolovi i stolice, poređane su kutije sa igrama uglavnom na ruskom jeziku.
Grupa volontera za jednim stolom upravo je završila partiju razgovora i jednu od igara.
„Ovo je i mesto za naše opuštanje", saglasni su Viktor i Ulijana.
Psihološka pomoć
Osim hrane, garderobe i smeštaja, ljudima koji stižu potrebna je i psihološka pomoć, uvidela je Ulijanina i Viktorova ekipa.
Pronašli su psihologe koji organizuju razgovore sa ljudima kojima je potreban takav vid podrške.
- Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu
- „Teška tema, ali ne treba je izbegavati": Kako rat u Ukrajini objasniti vašoj deci
„Ljudi u 21. veku mogu da nađu hranu, nekakav smeštaj, garderobu, ali ne i psihološku pomoć tako lako.
„Mi ne možemo da pričamo sa ljudima koji stižu, a da ne pokažemo emocije. A kada ih pokažemo, onda je tek loše.
„Imamo sreće da među nama imamo profesionalce koji mogu da pričaju sa njima", kaže Ulijana.
Prethodne večeri održana je prva psihološka radionica i kažu da su po izrazima lica ljudi posle nje mogli da donese mnoge zaključke.
Vožnja sa granice
Po grupama za pomoć često se pojavljuje i pitanje o prevozu sa granice.
Aleksej Maslov tek se vratio u Podgoricu sa moldavsko-ukrajinske granice, a već planira narednu turu.
Do sada je prevezao tri porodice, vozeći po 20 sati naizmenično sa bratom koji je takođe nedavno izbegao iz Ukrajine.
„Na Fejsbuku sam video da mnogo ljudi piše za pomoć, da je na primorju bilo dosta ljudi koji mogu da pomognu, ali ne i u Podgorici gde ja živim", priča Aleksej.
- „Vozio sam 40 sati bez prestanka da bih pobegao od rata u Ukrajini" - kamiondžija iz Srbije
- Ljubav jača od bombi: Srbin koji je odlučio da ostane u Ukrajini
Pre nekoliko godina preselio se u glavni grad Crne Gore, sa porodicom.
„Neki ljudi u jednoj od grupa su pitali da li mogu da se prevezu žene sa decom sa moldavske granice i odmah sam se javio i otišao sam sa bratom po njih", priča Maslov, poreklom iz Odese, grada na Crnom moru, u blizini granice Ukrajine i Moldavije.
Pogledajte i video o detetu kome je lečenje raka ugroženo zbog rata
Njegovi roditelji su u Crnoj Gori od 2014, a Aleksej im se sa suprugom i ćerkom pridružio nekoliko godina kasnije.
Pre nekoliko dana im se, neplanirano, pridružio i Aleksejev brat sa porodicom
„Moj brat, njegova supruga i njihov sin živeli su u Odesi 500 metara od vojne baze. U četvrtak, 24. februara kada je sve počelo, na tu bazu su padale bombe.
„Seli su u auto i krenuli ka Rumuniji i onda došli ovamo. Došli su bez ičega", priča vidno potresen Aleksej.
On i brat sada ne izlaze iz auta, prevozeći porodice koje beže od rata.
„Teško je jako. Dolaze samo žene. One brinu za muževe, braću, očeve. U šoku su. Stalno plaču.
„Pričaju da su imale stan, posao i lep život, a da sada nemaju ništa i da ne znaju šta će raditi.
„Za njih je to šok i misle da nemaju budućnost, ne znaju šta će."
Trodnevni beg zbog dece
Prijateljice Olga i Julija prvih nekoliko dana provele su u Olginoj kući u Gostomelu, u okolini Kijeva.
Odmah posle prvih detonacija, spakovali su se i otišli tamo iz Kijeva u kome su živeli.
„Niko nije mogao da pretpostavi da će Gostomel biti epicentar napada prvih dana.
„Sada smo u Budvi, jer je u našoj zemlji rat.
„Došle smo ovamo jer smo pokušale da sačuvamo našu decu", priča Olga Blaško, dok se iz druge sobe njenog stana u centru Budve čuje dečija graja.
Olga, Julija i njihove tri devojčice u Budvu su stigle u nedelju, 6. marta, posle tri dana vožnje i odmah su otišle kod volontera po pomoć.
„Znale smo gde želimo da budemo i to nam je dalo snagu. Nismo imale drugi način da sačuvamo našu decu", priča Olga, dok njena prijateljica Julija priprema boršč za večeru.
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Opasan život radnika u Černobilju pod ruskom opsadom
Pre nego što su krenule u Budvu, u Gostomelu su bili okruženi ruskom vojskom, priča Olga.
„Bilo je strašno. Proveli smo tamo nekoliko dana tokom kojih je bilo mnogo bombi. Decu smo krili pod zemljom, jer nemamo podrum."
„Sigurna sam da će te trenutke prepričavati unučićima", priča Olga pokušavajući da sakrije suze.
Nekoliko trenutaka kasnije to joj ne polazi za rukom dok prepričava kako je deci kada je sve počelo, na rukama ispisala brojeve telefona njenih roditelja, „da u slučaju da poginemo, znaju koga da zovu".
„Svi ćemo to pamtiti celog života. Uradićemo sve da naša deca što manje osete tragediju", priča Olga.
Pogledajte i video o životu pod granatama
Muževi su im ostali su u Ukrajini.
„Svi muškarci koje poznajem su ostali da brane zemlju. Ne plaše se i znaju da moraju da sačuvaju naše kuće. Oni rade sve da završe ovaj rat", priča Olga.
Kaže da sa suprugom nije ni razmatrala opciju da i on napusti Ukrajinu.
„Kada znate da su svi vaši prijatelji u ratu, ne možete da sedite ovde pored mora."
Nisu tražile izbeglički status u Crnoj Gori, jer kažu, žele da se vrate kući što pre.
„Ne želim status izbeglice ni u jednoj zemlji. Želim da budem u mojoj zemlji, da je obnovim sa mojim ljudima", priča Olga.
Ona veruje da će se za nekoliko meseci vratiti u Kijev.
Ipak, nije sigurna da će je dočekati stan u 25-spratnici u kojoj je živela.
„Mi želimo da idemo kući, da obnovimo kuću, da obnovimo našu zemlju. Ima toliko ljudi koji su spremni da obnove našu zemlju.
„Ta zemlja gori, a naša nacija biće kao Feniks iz požara.
„Ja verujem u to i želim da budem deo toga", zaključuje Olga.
U koje zemlje idu izbeglice
Više od tri miliona ljudi do sada je izbeglo iz Ukrajine, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.
- 1,9 miliona u Poljsku
- 453.000 u Rumuniju
- 337.000 u Moldaviju
- 264.000 u Mađarsku
- 213.000 u Slovačku
- 143.000 u Rusiju
Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?
Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Pratite nas na Fejsbuku Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
