U Crkvi Aleksandra i Antonine stoji kovčeg. Umotan je u rusku trobojku. Na kovčegu su položeni: službena kapa i fotografija.
Mihail Orčikov je bio zamenik komandanta motorizovane streljačke brigade.
Poginuo je u borbama u Ukrajini. Naoružani ruski vojnici drže mu počasnu stražu.
Pravoslavni sveštenik hoda oko kovčega izgovarajući molitve i mašući kandilom iz kojeg izlazi dim zapaljenog tamjana.
Opori miris ispunjava kapelu, mešajući se sa slatkim kadencama crkvenog hora.
Udovicu poginulog vojnika, glave umotane u crnu maramu, teši rodbina.
- Kako će Putin tražiti način da sačuva obraz
- Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
- Od Groznog i Alepa do Ukrajine - ruska vojna doktrina je sve jača sila
Koliko je ruskih vojnika poginulo u Ukrajini?
U Rusiji je krivično delo prenositi bilo šta sem zvaničnih brojki.
Prema informacijama koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane, živote je u „specijalnoj vojnoj operaciji", kako je zove Kremlj, do sada izgubilo 498 vojnika.
Tako glase poslednje brojke, od 2. marta.
Nije bilo novih informacija poslednje dve nedelje.
„Situacija u našoj zemlji nije jednostavna", govori sveštenik okupljenima.
„Svi to razumeju."
Kremlj želi da javnost veruje kako su ruski vojnici u Ukrajini heroji i da je tamošnja ruska ofanziva čin samoodbrane.
U skorašnjem izdanju najgledanijeg televizijskog nedeljnog pregleda vesti, voditelj je rekao: „Da Rusija nije intervenisala sada, za tri godine bi Ukrajina bila u NATO-u sa nuklearnom bombom. Ukrajina bi definitivno napala Krim, a potom i južnu Rusiju."
Alternativna stvarnost, u kojoj je Ukrajina agresor.
Na ulicama Kostrome, čini se da mnogi veruju u zvaničnu verziju Kremlja.
Mihail Orčikov je ispraćen na poslednji počinak kao „branilac otadžbine".
Za to je delom zaslužna moć televizije u oblikovanju javnog mnjenja.
Ali takođe, u trenucima krize, mnogi Rusi se instinktivno priklanjaju vođi - kao da ne žele da poveruju da je njihov predsednik mogao da donese pogrešnu odluku.
„NATO želi da se ukopa odmah tu do nas u Ukrajini i ima nuklearno oružje", kaže mi Nikolaj.
„Bravo za Putina. Nije im to dozvolio."
„Rusija mora da istera ovu stvar do kraja", kaže penzionerka Nina Ivanovna.
„Koliko verujete informacijama o ovome koje dobijate od ruske televizije?", pitam je.
„Verujem im. Zašto ne bih? Internetu ne verujem."
„Zašto ne?", pitam.
„Ne znam", odgovara ona.
- Ukrajinska kriza: Putinova geopolitička slagalica
- Koga sluša Vladimir Putin
- Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu
Ne podržava svako ruski napad na Ukrajinu.
U selu Nikolskoje, posećujem dom pravoslavnog sveštenika oca Jovana Burdina.
On je nedavno održao antiratnu propoved i objavio kritiku na internet stranici crkve.
Kasnije je priveden i novčano kažnjen prema novom zakonu zbog diskreditovanja ruskih oružanih snaga.
„Verujem da je bilo kakvog krvoproliće, kakav god da je razlog za njega i kako god pokušali da ga opravdate, i dalje greh", kaže mi otac Jovan.
„Krv je na rukama osobe koja ju je prolila. Ako je izdato naređenje, krv je na rukama onoga ko je izdao naređenje, podržao ga ili prećutao."
„Najgore od svega je što se probudila mržnja. Biće sve jača i jača, zato što vidimo da se situacija sa Ukrajinom ne okončava.
„Ne postoji politička volja da se ovo zaustavi. Mržnja na obe strane će se produbiti i postaće zid između naroda decenijama u budućnosti."
- Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“
- 'Kako da vratim sina iz vojske?' - vapaj ruske majke
Na groblju u Kostromi, osam vojnika nosi Mihailov kovčeg do humke.
Vojni orkestar svira svečanu muziku.
Potom se oglašava počasni plotun i, na zvuke ruske himne, kovčeg se spušta u zemlju.
Održava se kratak govor: „Gubitak sina, brata, oca, uvek je tragedija, ali mi smo ponosni što je poginuo braćeni naš narod, našu decu, našu zemlju."
U Kostromi, Mihaila nazivaju „braniocem otadžbine".
A opet je ruska vojska bila ta koja je prešla granicu, ušla na teritoriju jedne suverene zemlju i napala Ukrajinu po Putinovom naređenju.
Vođa Kremlja tvrdi da je cilj njegove „specijalne vojne operacije" da se „demilitarizuje i denacifikuje" Ukrajina, kao da su ukrajinsku vladu zaposeli fašisti - što prosto nije istina.
Poslednjih dana ruski zvaničnici se nisu previše trudili da sakriju šire ciljeve.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je ono što se dešava u Ukrajini „…borba na život i smrt za pravo Rusije da se nađe na političkoj mapi sveta sa punim poštovanjem njenih legitimnih interesa."
Drugim rečima, suština je u geopolitici i rešenosti Moskve da silom vrati Ukrajinu u rusku sferu uticaja.
Ukrajinska vlada je odlučna da tako nešto spreči.
Pogledajte video: Ne podržavaju svi u Rusiji ovaj rat
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
