Traže se: bivši vojnici koji govore više jezika spremni da tajno uđu u Ukrajinu za pozamašnu svotu od i do 2.000 dolara dnevno - plus bonus - kako bi pomagali u spasavanju porodica iz sve težeg sukoba.
Zvuči kao nešto iz scenarija za akcioni film, ali oglas za posao je pravi - preuzet je sa sajta za zapošljavanje Sajlent profešnels, namenjen ljudima koje rade za privatne vojne kompanije i u oblasti bezbednosti.
A insajderi kažu da potražnja samo raste.
Usred sve stravičnijeg rata u Ukrajini, američki i evropski izvođači radova kažu da sve više vagaju prilike, koje variraju od misija „izvlačenja" do pomoći sa logistikom.
- Kako se u Rusiji regrutuju plaćenici za borbe u Ukrajini
- „Spreman sam da se borim bilo čime”: zašto sve više Belorusa ide da se bori za Ukrajinu
- Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
Postoji „pomama na tržištu" za privatnim preduzimačima u Ukrajini danas, rekao je Robert Jang Pelton, kanadsko-američki novinar i stručnjak za privatne vojne kompanije.
Ali potražnja za plaćenim radnicima obezbeđenja - od kojih su mnogi bivši vojnici obučeni da se bore i ubiju - usred rata otvara mnogo prostora za greške i potencijalnu zbrku.
Uprkos tome što se zapadni dobrovoljci pridružuju borbi u Ukrajini, za koju mogu da očekuju da budu plaćeni jednako kao njihove ukrajinske kolege, novac nude i privatni interesi za usluge bezbednosti baš kao u slučaju oglasa za Sajlent profešnels.
Ov platforma za angažovanje ljudi ne želi da kaže za koga je postavila oglas, ali prema Peltonovim rečima, izvođači se angažuju za od 30.000 do šest miliona dolara kako bi pomogli da se izvuku ljudi iz Ukrajine.
Ova više cifre su za čitave grupe porodica koje žele da izađu iz zemlje sa imovinom, rekao je on.
Cena evakuacija zavisi od složenosti posla, izjavio je Toni Šina, izvršni direktor Mozaika, američke savetodavne firme u oblasti obaveštajnog rada i bezbednosti koja već radi u Ukrajini.
„Kad je veći broj ljudi, rizik skače. Deca i porodice su teži. Sve zavisi od metoda kako ih prebacujemo."
Misije Mozaika uglavnom se zasnivaju na obaveštajnom radu, a ne oružanom, rekao je Šina, bivši operativac južnoafričke obaveštajne službe.
U upravnom odboru njegove firme nalazi se nekoliko bivših visokih oficira američke obaveštajne službe.
Oni rade sa privatnim klijentima, korporacijama i „politički izloženim ljudima" kako bi pomogli u njihovoj evakuaciji iz Ukrajine, kaže Šina za BBC.
On tvrdi da je među njihovim klijentima „obaveštajna agencija jedne prilično velike zemlje" koja želi da izvuče svoje građane.
„U zavisnosti od toga kako se sukob bude dalje razvijao, mislim da će postojati stalna potražnja za privatnim vojnim kompanijama", kaže Šina.
„Potreba je neprestana, a kako rat eskalira ili deeskalira, uvek će postojati nešto za šta će nam se ljudi obraćati da radimo."
Privatne vojne i bezbednosne firme postoje decenijama, ali su se u žiži javnosti našle tokom ratova u Iraku i Avganistanu posle napada na Ameriku 11. septembra 2001, radeći u ime zapadnih vlada i trgovačkih interesa.
Na vrhuncu iračkog rata, tamo su operisale desetine hiljada privatnih preduzimača kao što su Blekvoter.
Zadaci su varirali od oružanih misija kao što su zaštita konvoja do prehranjivanja i smeštaja trupa u vojnim bazama.
Blekvoter je izašao na loš glas posle velikog broja krupnih incidenata, kao što je smrt 14 iračkih civila koje su ubili njegovi izvođači radova u Bagdadu 2007. godine.
U Istočnoj Evropi, privatne firme se odavno koriste za zaštitu imućnih ljudi i korporacija.
Tokom raspada bivše Jugoslavije, veliki broj firmi takođe je bio angažovan da pomognu u opremanju, obuci i organizovanju bosanskih i hrvatskih snaga - sve uz blagoslov američke vlade.
Priroda ovog posla znači da je praćenje broja preduzimača i količine novca teško, ali je prema svim svedočanstvima ova poslovna grana u porastu.
Izveštaj Erospejs end difens njuza pokazao je da će 2030. godine globalna privatna vojna i bezbednosna industrija vredeti više od 457 milijardi dolara, što je veliki porast sa oko 224 milijarde dolara iz 2020. godine.
- Kako su britanski plaćenici pokušali da ubiju Eskobara
- IRusija, Libija i plaćenici: Izgubljeni tablet i tajni dokumenti
Preduzimači ili plaćenici?
Zapadni vojni preduzimači kažu da ne učestvuju u borbama u Ukrajini.
Neki tvrde da su im se za pomoć obratile nevladine i humanitarne organizacije u Ukrajini ili iz susednih zemalja, zato što su im potrebni ljudi sa specijalizovanim veštinama i iskustvom rada u surovim uslovima u ratnim zonama.
„Većina ljudi koje lično poznajem da idu tamo su lekari, asistenti lekara, bolničari, medicinske sestre i bivši pripadnici grupa za specijalne operacije - ili ljudi koji nemaju veze sa specijalnim operacijama - koji su ratni veterani i razumeju situaciju", kaže Majkl Hok, bivši američki pripadnik specijalnih snaga koji je radio kao izvođač radova u ratnim zonama.
Zapadni preduzimači moraju da poštuju zakone i regulativu vlastitih zemalja, kaže Kristofer Majer, bivši pukovnik američke vojske koji je sarađivao sa privatnim vojnim kompanijama u Iraku.
Oni moraju da štite ljude, mesta ili imovinu, a ne da se upuštaju u direktan sukob.
Mnogi iz ove oblasti se naroguše na samu sugestiju da su „plaćenici" ili vojnici po ugovoru.
„To je ista vrsta posla koji viđate u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama", kaže Majer.
„Razlika je što je u ratnim zonama verovatnoća da će morati da se upotrebi smrtonosna sila mnogo, mnogo viša".
U praksi, međutim, ta granica je nejasna.
„Ako posedujete veštinu da budete privatni preduzimač, posedujete i veštinu da budete plaćeni vojnik.
„Ne postoji jasna granica između ta dva", kaže Šon Mekfejt, bivši američki padobranac koji je kasnije služio kao preduzimač u Africi i na drugim mestima.
„Sve se svodi na okolnosti tržišta i odluku pojedinačne osobe."
„Ljudi govore o legitimitetu i o tome ko je klijent. Ništa od toga nije važno", dodaje on.
„Ako možete da radite jedno, možete i drugo."
Širenje privatnih vojnih kompanija može da dovede jednako do „haosa i nereda" kao i do dobra, upozorio je on.
„Plaćenici su poznati po tome da produžavaju sukobe radi dobiti", dodao je on.
„Sredinom veka moglo bi da dođe do situacije kada će superbogati imati privatne vojske , a ne znam baš kako će to izgledati."
Primeri kada su takve kompanije preduzele ofanzivni pristup u sukobu uključuju južnoafrički Egzekjutiv autkams, firmu koja se devedesetih borila u ime vlade Angole i Sijera Leonea.
Sendlajn internešenel, sa sedištem u Londonu, učestvovala je u sukobima na Papui Novoj Gvineji, u Liberiji i Sijera Leoneu.
A priča se i da se na terenu u Ukrajini nalaze članovi ruskih plaćeničkih grupa.
Ali Sajmon Man, bivši oficir britanskih specijalnih snaga i osnivač Egzekjutiv autkamsa i Sendlajna, za BBC je rekao da je mogućnost korišćenja zapadnjačkih preduzimača za ofanzivne misije u Ukrajini „izuzetno malo verovatna" i postavljala bi komplikovana zakonska i organizaciona pitanja.
„Kako bi oni bili finansirani? Kako bi se njima komandovalo? Gde bi se oni uklopili u hijerarhiju bitke u Ukrajini?", zapitao se on.
„Da li bi bili regularno pridruženi nacionalnim oružanim snagama pre bilo kakve operacije? Ako ne, koji bi bio njihov zakonski status? Žrtve? Zdravstveno osiguranje? Osiguranje u slučaju smrti i invaliditeta?"
Man - koji je proveo nekoliko godina u zatvoru nakon što je optužen da je predvodio osujećeni državni udar u Ekvatorijalnoj Gvineji 2004. godine - rekao je da je svestan, međutim, da se misije evakuacije naplaćuju 10.000 funti (oko 12.000 evra) po osobi, „a koje uglavnom organizuju ljudi iz privatnih vojnih kompanija koji slučajno imaju kontakte na terenu."
Neki upozoravaju da čak i plaćene misije spasavanja u Ukrajini mogu da budu podjednako opasne i za preduzimače, i za klijente, i da je ova oblast prepuna ljudi koji pogrešno predstavljaju svoje sposobnosti ili iskustvo.
Orlando Vilson, bivši britanski vojnik i dugogodišnji preduzimač iz oblasti bezbednosti, rekao je kako veruje da je većina priča oko privatnih preduzimača u Ukrajini „čista glupost".
„Ne vidim kako ljudi u ovom trenutku mogu da operišu u Ukrajini, makar ne privatno", rekao je on.
„Ako vas zarobi bilo koja strana, ili neka paravojna formacija, proglasiće vas špijunom i to je onda to", dodao je Vilson.
„Ne bi bilo bezbedno za ljude koji to rade, a ne bi bilo bezbedno ni za klijente."
Pogledajte video o plaćenicima u Libiji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
