Britanski list Ikonomist (Economist) u članku „Ranjeni medved - kako ruska privreda posluje pod sankcijama bez presedana", tvrdi da se Rusija do sada nosi sa ograničenjima bolje nego što se mislilo.
Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Zapad je objavio privredni rat Rusiji, piše list.
SAD su zabranile prodaju širokog spektra robe Rusiji, najveće kompanije su jedna za drugom napuštale zemlju, a zamrznuto je 60 odsto rezervi ruske Centralne banke u inostranstvu.
Ideja je bila da se ruski predsednik Vladimir Putin kazni za njegovu agresiju rušenjem ruske ekonomije.
Nedelju dana od početka rata, rublja je pala u odnosu na dolar za trećinu, a cene akcija mnogih ruskih kompanija su se srušile.
Ikonomist pita: Da li zapadna strategija zaista funkcioniše kako je planirano?
- Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju
- Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
- Troškovi života u Rusiji porasli za više od 14 odsto
Izgleda da je haos na ruskim tržištima splasnuo, navodi list.
Posle pada početkom marta, rublja je ojačala, a njen kurs se približava predratnom vremenu.
Glavni indikator ruske berze pao je za trećinu, ali se delimično oporavio.
Država i većina kompanija plaćaju obveznice u stranim valutama.
Ogromna podizanja gotovine - skoro tri triliona rubalja - obustavljena su, a stanovništvo je vratilo većinu novca na sopstvene račune.
Niz preduzetih mera je pomogao stabilizaciji tržišta.
Neke mere su bile tradicionalne, poput podizanja stope Centralne banke sa 9,5 odsto na 20 odsto, što je podstaklo stanovništvo da drži sredstva na računima u rubljama.
Ostale mere nisu toliko česte, na primer, nalog izvoznicima da uplaćuju 80 odsto devizne zarade.
Realna ekonomija, nastavlja Ikonomist, na neki način odražava finansijsku: zdravija je nego što se čini na prvi pogled.
Cene robe široke potrošnje su samo od početka marta porasle za više od pet odsto.
Mnoge inostrane firme su napustile tržište, prekinuvši isporuke robe, a oslabljena rublja i sankcije su podigle cenu uvoza.
Ali nije sve poskupelo.
Votka, uglavnom ruska, košta tek nešto više nego pre rata.
Benzin - skoro isto kao ranije.
I dok je još prerano da se bilo šta kaže, još je malo znakova da je ekonomska aktivnost teško pogođena, navodi britanski list.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koji je sproveo studiju zasnovanu na podacima na internetu, Bruto društveni proizvod Rusije je u četvrtoj nedelji marta bio za oko pet odsto veći nego pre godinu dana.
Drugi podaci koje su prikupili stručnjaci Ikonomista pokazuju da se potrošnja električne energije i železnički saobraćaj održavaju na normalnom nivou.
Alati za analizu potrošnje Sberbanke pokazuju da domaćinstva troše nešto više novca nego pre godinu dana.
To je delom zato što ljudi prave zalihe u iščekivanju rasta cena.
Posebno se više kupuju kućni aparati.
- „Nemam jahtu - što bih se brinula zbog sankcija Rusiji“
- Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
- „Spremite se za sve scenarije": U Nemačkoj zabrinuti oko snabdevanja ruskim gasom
Međutim, ove godine izgleda da Rusija ulazi u recesiju.
Neki predviđaju pad BDP-a od 10 do 15 odsto, a to zavisi od tri faktora.
Prvi je da li će obični Rusi početi da brinu o ekonomiji dok rat traje i da li će, shodno tome, početi da štede tako što će trošiti manje, kao što se dogodilo 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim.
Drugi je da li će proizvodnja stati zbog sankcija koje su blokirale uvoz materijala sa Zapada za rad ruskih kompanija.
Ruski avio-sektor je posebno ranjiv, kao i automobilska industrija.
Ali ovde se mora uzeti u obzir da su mnoga preduzeća koja su počela još u sovjetsko vreme imala iskustva u radu bez uvoza.
Ako nečija privreda može nekako da se nosi izolovano od dela sveta, onda je to ruska.
Treći i najvažniji faktor je izvoz ruskih energenata.
Uprkos sankcijama, Rusija i dalje zarađuje 10 milijardi dolara mesečno od prodaje nafte stranim kupcima.
Ovo je četvrtina predratnog izvoza.
Stižu i prihodi od prodaje prirodnog gasa i naftnih derivata.
To je važan izvor deviza koje se mogu koristiti za kupovinu robe u neutralnim i prijateljskim zemljama.
A dok se ovo ne promeni, ruska privreda može još neko vreme da izdrži, zaključuje Ikonomist.
Ozbiljan slom ruske ekonomije - Kako će izgledati police u prodavnicama narednih meseci
Anastasija Stogni, BBC ruski servis
Rusija je na ivici najgore potrošačke krize od 1992. godine: u isto vreme, lanci snabdevanja su „pukli" i rublja je naglo oslabila.
Neka roba je već počela da nestaje iz prodavnica, poput šećera, papira, uložaka i kondoma.
Stručnjaci kažu da najgore tek dolazi.
Cene su rasle širom sveta od početka pandemije korona virusa: indeks cena hrane koji je izračunala Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) početkom marta dostigao je rekordnih 140 poena, za samo godinu dana porastao je za 20 odsto.
U Nemačkoj je godišnja inflacija od 7,8 odsto postala rekordna još od ranih 1900-ih, a ruska od 15,6 odsto približava se vrhuncu iz 2015. godine
Ali malo je verovatno da će se kupci u nemačkim prodavnicama suočiti sa onim što se već dešava Rusima.
Poslednjih nedelja kancelarijski papir je gotovo postao luksuz u Rusiji, hrana za kućne ljubimce retka i deficitarna roba, a potraga za ženskim ulošcima i pelenama za bebe je ozbiljan poduhvat.
Čak je i gradonačelnik Novosibirska Anatolij Lokot otišao u kupovinu u pratnji novinara.
„Ja sam gradonačelnik ovog grada i mogu da kupujem samo uveče. Zašto imate samo jedno pakovanje šećera?", ogorčeno je prokomentarisao.
Pogledajte video: Mogu li su sankcije prema nekoj zemlji da daju željene rezultate
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
