Navijanje za Liverpul, Čelsi, oba Mančestera ili Arsenal u Srbiji više nikoga ne iznenađuje, ali kada jedan Novosađanin odluči da podrži engleskog trećeligaša i uz to postane jedan od njegovih vlasnika - to je već znak da se radi pravom fudbalskom sladokuscu.
Dimitrije Banjac, glumac koji tumači lik često nerasploženog, a nekada i džangrizavog Đorđa Čvarkova u humorističkoj TV seriji Državni posao, dugogodišnji je simpatizer AFK Vimbldona, fudbalskog kluba kojim rukovode navijači.
„Evo, trenutno smo vlasnici Šolak i ja", govori Banjac kroz osmeh, vršeći poslednje pripreme na laptopu za gledanje utakmice između njegovog kluba i Donkaster roversa, u derbiju začelja engleske Lige 1.
Za razliku od Dragana Šolaka, srpskog medijskog magnata, koji je početkom godine kupio premijerligaša Sautempton, glumac je u vlasničku strukturu Vimbldona ušao daleko jednostavnije - učlanjenjem u klub navijača i uplatom članarine.
„Ja ih volim i odavde navijam za njih, nemam ništa od toga, samo sam vlasnik kluba koji ima pravo da glasa i da bude biran", kaže glumac, dok željno iščekujemo početak meča u jednom novosadskom restoranu.
I eto ga, okršaj u borbi za opstanak može da počne, kao i razgovor u kome smo se, pored fudbala i Vimbldona, dotakli serije i muzike.
- Igor Todorović Zgro i njegova Engleska - kada ljubav prema fudbalu (i panku) pretočiš u knjigu
- Pol Gaskojn - trenuci genijalnosti i ludila
- Erik Kantona: Kako postati fudbalska ikona u 11 koraka
Ljubav prema Vimbldonu i ludoj plavo-žutoj družini
Iako ga je deda kao malog vodio na utakmice komšijskog Kabela sa novosadskog naselja Liman, Banjac se za fudbal u većoj meri zainteresovao znatno kasnije.
Početkom 1990-ih površno je počeo da prati i englesku ligu, da bi se najednom sve promenilo kad mu je dopao šaka britanski časopis Match.
U njemu se, gle čuda, našao poster na kome su bili igrači Vimbldona - Robi Erl, Jamajčanin koji je na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. dao gol Hrvatskoj, i ofanzivac Din Holdsvort.
Ljubav se rodila.
„Bili su mi zanimljivi, teget-žuti dres, dosta Jamajčana u ekipi, specifičan način igre", priseća se Banjac ne skrećući pogled sa monitora.
„A i konstantno su bili u vestima - trener im se potukao sa likom iz publike, Vini Džons ujeo za nos navijača, stalno je bio neki totalni pank koji nisi mogao da vidiš u ozbiljnim i normalnim klubovima i eto, to me privuklo", dodaje.
Engleski mediji su Vimbldonov tim iz 1980-ih i 1990-ih, kada je klub postizao najbolje rezultate nazvali - Luda družina (Crazy Gang), što je odgovaralo njihovom oštrom i žestokom načinu igre, ali i opuštenoj atmosferi koja je vladala u ekipi.
Najpoznatiji igrači iz tog perioda bili su Vini Džons, Denis Vajz, Džon Fašanu, Lori Sančez i drugi.
„Džons je doveden iz Vildstona da igra za 50 funti mesečno, da bi posle glumio u Dve čađave dvocevke i ostalim filmovima Gaja Ričija, a Džon Fašanu je bio bog otac i karate majstor - crni pojas", ističe Banjac, diplomirani inženjer petrohemije.
Ovaj tim je 1988. osvojio engleski FA Kup golom Lorija Sančeza, u finalu protiv Liverpula, što je ujedno i najveći uspeh kluba.
Na golu londonskog tima bio je Dejv Besant koji je na toj utakmici ušao u legendu odbranivši prvi penal u finalu u istoriji ovog takmičenja.
„Vimbldon je uspevao da iskoristi šta ima i da napravi da to bude odlično, što i jeste cela životna filozofija.
„Nisu driblali, ali kada je korner i kada treba da se reši glavom, radili su to maksimalno dobro i zbog toga su imali takve rezultate", objašnjava Banjac.
Kaže da Vimbldon i dalje neguje stari način igre dugim loptama, nekada karakterističan za ostrvski fudbal, na kome je još 1980-ih insistirao trener Dejv Baset.
U to smo se ubrzo i sami uverili kada je Džek Rudoni glavom postigao prvi gol za AFK Vimbldon, posle centaršuta iz slobodnog udarca.
„Ajmo još tri komada", veseli se Banjac, koji je prethodno prognozirao četiri gola u mreži Donkastera.
Pored toga što je definisao stil igre Londonaca, engleski trener Dejv Baset je, dodaje, prvi uveo klub u elitni rang - tadašnju Prvu diviziju, u sezoni 1986/1987.
On je, kaže glumac, shvatio da Vimbldon kao klub lokalne zajednice ne može ništa da uradi ako ne igra na jedan sasvim drugačiji način.
„Njegova doktrina je bila da protivničkom igraču zgadi dolazak u Vimbldon.
„Znao je da imaju najgori stadion, da izgleda kao logor, a bilo je drugih smicalica - od toga da se protivnicima zavrne radijator da nemaju grejanje, pa i da se ukine topla voda ili da se uopšte ne da voda za piće, uz uobičajene grubosti koje danas ne bi prošle", objašnjava glumac, dok namešta prepoznatljive naočare.
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji - od ledine do trofeja
- Odlazak Mistera: Zašto će Mančesterom i Lutonom zauvek odjekivati ime Radomira Antića
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
„Protiv modernog fudbala"
Vimbldon je jedan od osnivača Premijer lige koja je formirana 1992.
„On je tada bio elita i ujedno tim koji je svake godine slovio za prvog koji će da ispadne", smešeći se priča Banjac.
Međutim, godinu dana ranije popularni Donsi su morali da se isele sa njihovog stadiona Plaf lejna, jer nije zadovoljavao bezbedonosne standarde, na Selhurst park komšijskog Kristal Palasa.
To će ujedno biti početak agonije koja će se nastaviti desetak godina kasnije, prvo ispadanjem iz lige - 2000, a onda i izmeštanjem kluba u drugi grad.
Nezavisna komisija Fudbalske asocijacije (FA) Engleske je 2002. donela kontroverznu odluku o preseljenju FK Vimbldona u Milton Kins, noviji grad udaljen skoro 100 kilometara od njihovog doma u londonskom naselju Merton.
„To je prvi i jedini put u istoriji engleskog fudbala da je FA dala nekome pravo da uzme franšizu", ljutito dodaje Banjac.
Klub je 2003. preseljen, da bi naredne godine preimenovan u MK Dons (Milton Kins Dons).
Ne časeći ni časa, najvatreniji navijači osnovali su novi klub, na duhovnim temeljima starog, dodavši samo jedno slovo imenu, čime su postali - AFK Vimbldon.
Klub je započeo novi život u devetom rangu takmičenja.
„Prvi meč na livadi protiv Satona, pred skoro 5.000 ljudi", ponosno se priseća Banjac.
Odmah su zakupili stadion nižerazrednog Kingstonijana, u Kingstonu, u širem području Londona.
„A onda su ga prodali ženama Čelsija, pa su te pare bile osnov da podigne stadion koji se zove Cherry Red Records, u žargonu Plaf lejn, kao nekadašnji koji se bukvalno nalazio prekoputa", dodaje glumac.
Cherry Red Records je nezavisna britanska diskografska kuća u čijim katalozima se nalaze i izdanja bendova koje Banjac sluša, na primer - pank rok sastav Toy Dolls.
„Totalni pank"
Novi stadion je otvoren usred pandemije korona virusa - 3. novembra 2020, stoga Novosađanin još nije imao prilike da pogleda ga poseti.
Do sada je, kaže, nekoliko puta gledao Vimbldon uživo, ali nažalost ni jednom nisu pobedili.
Prva utakmica kojoj je prisustvovao bila je u gostima protiv Oldama novembra 2017, a poslednja, na domaćem terenu, protiv Donkaster roversa tačno dve godine kasnije.
„Vrhunska je atmosfera, svi navijaju, pevaju - prava ludnica, a i nema nasilja, mada ponekad bude nekih iskri", opisuje Banjac, dok u istom trenutku Vimbldon postiže drugi pogodak i to upravo protiv Donkastera.
Radovanje je nakratko prekinulo razgovor, da bi se potom vratili na poslednju utakmici koju je gledao u Londonu, kada im je gol dao jedan od njegovih najdražih igrača - Džo Pigot.
Seća se da su mu pre nekoliko sezona, kao najboljem strelcu, napravili majicu na kojoj je pisalo Feed the pig (Nahrani svinju), jer je „takav igrač - daš mu pas i on glavom postigne gol".
„Ja naručio za mene i starijeg sina, kad ono fali njegova majica. Išao sam u poštu, slao imejl klubu da proverim da li su poslali i ništa.
„Prođe mesec dana i zvoni poštar - paket iz Engleske. Otvaram ja, a oni poslali i mom klincu: komplet trenerku, potpisanu sliku Džo Pigota, duks Vimbldona, kapu, pernicu, olovke i novčanik", dodaje Banjac oduševljeno.
Stigao je, kaže, i da jednom prilikom vidi i klupsku maskotu Hejdona - fiktivnu životinju pod nazivom Vombl iz istoimene engleske novele i serije iz 1970-ih.
„Ide po stadionu, nosi veliku kantu za smeće i udara njom u ritmu i onda publika gde je on vikne 'Vombls', pa nastavi dalje."
Vombls je takođe i jedan od nadimaka (A)FK Vimbldona.
Put do vlasničkog statusa
AFK Vimbldon je klub u vlasništvu navijača.
Oni njime rukovode kroz demokratsku organizaciju - The Dons Trust sa upravnim odborom koji takođe biraju navijači.
„Nikada više nećemo biti u milosti privatnih vlasnika sa egoističnim agendama", piše na njihovom sajtu.
Banjac kaže da su njihovi navijači izuzetno posvećeni, što se pokazalo i u praksi kada su za novi stadion sakupili oko sedam miliona funti (oko 8,3 miliona evra).
„Pred svaku utakmicu izađe program koji košta dve funte, svi ga kupe, ne zbog programa, već znaju da će to otići klubu", ističe glumac.
On je, dodaje, pre nekoliko godina postao jedan od vlasnika kluba članstvom u Nezavisnom udruženju Vimbldonovih navijača (Wimbledon Independent Supporters Association - WISA) koje delegira „nekoliko ljudi u upravni odbor kluba".
„Svako od nas može da bira predstavnike ili da bude biran na izborima."
Međutim, priznaje da nije previše angažovan po tim pitanjima, jer smatra da prvenstveno ljudi sa lokala treba da učestvuju u donošenju odluka.
„Njima je bitna zajednica, a i WISA uglavnom učestvuje u mnogobrojnim dešavanjima na lokalu", dodaje.
Kaže da su njihove zasluge prepoznate i od viših instanci pa su tako nagrađivani za pomoć ljudima tokom pandemije korona virusa.
„Danima su stajali ispred tržnih centara i delili hranu i ostale potrepštine onima koji nemaju, da bi im na kraju neko ukrao kombi", naglašava Banjac.
Takođe, kada su trofeji i priznanja posle dosta peripetije vraćeni u London iz Milton Kinsa, dati su upravo lokalnoj zajednici Merton.
„Cela priča je stvarno antologijska i mislim da se neće ponoviti u Engleskoj."
- Ejnar Galilea - baskijski fudbaler i panker u zeleno-žutom dresu Istre
- Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
- Zašto protestuju navijači Mančester Junajteda i ko su Glejzeri
Arhivator u sakou starom
Pre nego što je počeo da se bavi glumom Dimitrije Banjac je radio u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i kao sportski novinar na Radio-televiziji Vojvodine (RTV).
U glumačke vode je uplovio sasvim slučajno kada su ga Nikola Škorić (Dragan Torbica) i Dejan Ćirjaković (Boškić) pozvali da rade zajedno priloge za emisiju Noćna smena koja se takođe emitovala na RTV-u.
Nastavili su da sarađuju na humorističkom programu Velika Srbija prikazivanom na televiziji B92, da bi se onda ponovo vratili u Novi Sad i septembra 2012. pokrenuli Državni posao.
Neko vreme su uporedo radili i na sportsko-humorističkoj emisiji Pravi fudbal gde su posećivali i snimali utakmice opštinskih liga u Vojvodini.
Banjac u Državnom poslu glumi jednog od trojice antiheroja - „džangrizavog i pokvarenog", glavnog arhivatora Đorđa Čvarkova.
„Mislim da smo napravili priču životnim scenarijima i likovima koje smo izgradili, a takvi kakvi su svako može da ih prepozna u sopstvenoj okolini", ističe Banjac.
Kaže da je serija pisana za Novi Sad i okolna mesta, ali da mu je najzanimljivije što „ta kancelarija gde se papiri guraju od jednog do drugog", postoji po svim gradovima Srbije u šta se uverio razgovarajući sa fanovima na turnejama sa njihovom predstavom.
Tako su putovali širom zemlje, a stizali su i do inostranstva - dva puta su igrali u Londonu, nekoliko puta u Kanadi, Norveškoj, Nemačkoj i na drugim mestima.
Često se u scenariju Državnog posla pojave i određene muzičke reference, a neke od njih potpadaju i pod Banjčev muzički ukus - posebno one hardkor pank muzičkog žanra.
„Skoro smo imali Marš bre po petarde od SMF-a, a tu je i Vidi care u oči me gledaj mog omiljenog benda - Osmi putnik dva", navodi Banjac, nastavljajući da oponaša zvuk pesme njegovih aduta.
Glumac je u mladosti i pevao u pank bendu pod nazivom Triton gospodar mora, ali je ubrzo odustao i okačio mikrofon o klin.
Krajnji dometi
Utakmica Vimbldon - Donkaster završena je nerešeno 2:2.
„Dobro je rekao Milan Živadinović (srpski fudbalski trener) - 2:0 je najgori rezultat", kaže vidno razočarani Banjac.
Ovo je, dodaje, najduži niz bez pobede Vimbldona u klupskoj istoriji, čak od 7. decembra 2021.
Ukoliko ovako budu nastavili, smatra da treneru Marku Robinsonu ne gine ostavka - što se naposletku i dogodilo krajem marta, posle 20 utakmica u nizu bez pobede.
A što se opstanka tiče.
„Tu ti je jednostavno, ko nema 50 bodova ispada, a Vimbldonu fali 17 bodova", dodaje glumac.
Ipak, Banjac je svestan da su ovo otprilike krajnji dometi engleskih timova koje vode navijači i gde vlada, kaže, koncept „protiv modernog fudbala" i „totalni pank".
Ono što ga pak raduje je da se situacija sa pandemijom korona virusa popravlja i da će možda uskoro moći da ode da pogleda njegov klub na novom stadionu.
„Još malo da se stabilizuje i eto mene na Cherry Red Records-u", kaže Banjac, zaklapajući laptop.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
