Glasači u Francuskoj izlaze na birališta u aprilu da bi izabrali predsednika za narednih pet godina.
Izbori će najverovatnije imati dva kruga.
Emanuel Makron, aktuelni predsednik, želi da osvoji drugi mandat.
- Putinov rat dao Makronu vetar u leđa u izbornoj trci
- „Makron je ubica" - skandiranje desničara izazvalo široku osudu u Francuskoj
- Francuska zabranila terapiju preobraćanja homoseksualnosti
Kandidati
Ima 12 kandidata, osam muškaraca i četiri žene.
Od šest glavnih favorita, troje su desničari, a dvojica levičari.
Emanuel Makron se smatra za centristu.
On predstavlja stranku Republika u pokretu i privlači glasače i sa desnice i sa levice.
Marin Le Pen i Erik Zemur su krajnja desnica, a Zemur se smatra radikalnijim od njih dvoje.
Valeri Pekres predstavlja umerenije, desničarske republikance.
Žan-Luk Melenšon je iz ultralevičarske stranke Nepokorna Francuska, a Janik Žado je predstavnik Zelenih.
Nakon niza krupnih promašaja, francuska tradicionalna levica je praktično ispala iz igre.
Podrška Socijalističkoj partiji je iščezla otkako je njen kandidat Fransoa Oland bio predsednik između 2012. i 2017. godine.
Posmatrači tvrde da je vrlo verovatno da će Emanuel Makron imati najviše koristi od podela na levici, dok ga desničari optužuju za kopiranje njihove politike.
Izbornu kampanju je takođe zasenio rat u Ukrajini, a predsednik je u njemu odigrao važnu diplomatsku ulogu kao državnik.
Kakav je izborni sistem?
Dva kruga izbora održaće se u razmaku od 14 dana.
Ako, kao što se očekuje, nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu 10. aprila, dva kandidata sa najviše glasova prolaze u drugi krug.
On će se održati 24. aprila.
Ko god bude osvojio drugi krug, preuzeće predsedničku dužnost 13. maja.
Šta kažu istraživanja javnog mnjenja?
Emanuel Makron ima očiglednu i značajnu prednost u anketama sprovedenim u poslednjih šest meseci.
Njegovo vođstvo je samo naraslo od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Marin Le Pen se nalazi dobrano ispred drugih kandidata, dok je podrška njenom krajnje desničarskom rivalu Eriku Zemuru, koji je jednom izjavio da se „divi" Vladimiru Putinu, opala.
- Putin kao rimski imperatori - taktika „zavadi, pa vladaj“ brine lidere EU
- „Migranti su ubice i silovatelji" - izjava koja je koštala francuskog desničarskog političara
Koja su krupna pitanja?
Pored Ukrajine, izborne ankete pokazuju da su najveća pitanja ove kampanje privreda, imigracija i bezbednost.
U januaru je Francuska postigla najjači godišnji privredni rast u poslednjih pola veka, nakon što se povratila od šoka pandemije kovida-19.
Sveukupna snaga francuske privrede verovatno će najviše ići na ruku Makronovoj kampanji.
U Francuskoj je nezaposlenost pala na 7,4 odsto, nešto iznad proseka za Evrozonu, ali bliže cilju koji je zacrtao predsednik kad je došao na vlast.
Što se imigracije tiče, zvanična statistika pokazuje da je 2020. godine u Francuskoj živelo oko 6,8 miliona imigranata.
Oko trećina su bili Evropljani, i iz zemalja Evropske unije i izvan nje.
Sveukupno gledano, Alžirci su najveća strana zajednica, a slede Marokanci i Portugalci.
Imigracija je bila krupna tema u kampanjama desničarskih kandidata.
Zemur je obećao da će primeniti politiku „nulte tolerancije prema imigraciji" ako bude bio izabran i slati 100.000 imigranata godišnje kući u Alžir, Tunis i Maroko.
Le Pen je osudila njegov pristup, ali je predložila referendum po pitanju krupnog smanjenja imigracije ako ona postane predsednica.
Što se bezbednosti tiče, Emanuel Makron je obećao da će na ulice izvesti još hiljade policajaca, nakon oštrih kritika koje su mu uputili Pekres, Zemur i Le Pen.
Makron tvrdi da je stopa kriminala opala tokom njegovog predsedničkog mandata.
Francuska je bila meta niza terorističkih napada poslednjih godina koji su istakli važnost bezbednosti za mnoge francuske glasače.
Kako izbeglice prelaze Lamanš
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
