Poslednji put je u isto vreme pao Ramazan za muslimane, Pasha za Jevreje i Uskrs za hrišćane pre tri decenije.
Preklapanje verskih praznika znači i dolazak hiljada izraelskih i palestinskih vernika, kao i stranih hodočasnika, u jerusalimski Stari grad.
Ali su isto tako narasle napetosti oko osporavanih svetih mesta.
- Više od 150 povređenih u sukobima u Jerusalimu
- Ko su izraelski Arapi
- Izraelska politika prema Palestincima je aparthejd, optužuje Amnesti
Ima vidljivo mnogo više izraelskih policajaca u okupiranom Istočnom Jerusalimu, a oni su u visokoj pripravnosti posle najsmrtonosnije serije napada u Izraelu mnogo godina unazad.
„Za nas muslimane, od ključne je važnosti da se molimo u džamiji Al Aksa tokom Ramazana."
„To je duhovno vreme i uvek mu se obradujem", kaže Ziad, koji nosi prostirku za molitvu preko ramena dok odlazi na treću najsvetiju lokaciju u Islamu.
„Ali ove godine ću dovesti unuke da sede u kompleksu", priznaje ovaj službenik, koji se tokom Ramazana drži svakodnevnog posta od zore do sumraka. „Malo se plašim."
Hrišćanska turistička vodičica iz Istočnog Jerusalima Dalija Habaš kaže da joj policijske blokade uvek otežavaju za Uskrs posetu starijoj rodbini u Starom gradu, a opet oseća potrebu da ide.
„Kad ste palestinska hrišćanka, slavljenje praznika u Jerusalimu je nešto posebno.
Ne samo da je to mesto gde je Isus raspet, sahranjen i vaskrsao, već je suština i u druženju sa drugim hrišćanima i Palestincima i zajedničko slavlje", komentariše ona.
Ona opisuje radost dok peva i šeta sa ljudima koji nose palmine listove sa Maslinove gore na Palminu nedelju (Cvetnica) i tokom rituala Sabt Al Nur (Svetla subota) u Hramu Vaskrsenja Hristovog.
„Nekoliko sekundi pošto se oglase zvona i uzvik: 'Ustao je', svud po Starom gradu kreću da se pale sveće", kaže Dalija.
„Nema ničeg sličnog na celom svetu."
Kod Zida plača, najsvetijeg mesta na kom je Jevrejima dozvoljeno da se mole, biti prisutan u Jerusalimu ima duboki značaj u vreme Pashe.
Za ritualnim obrokom sederom, prepričavaju se priče o Izlasku i oslobođenju Izraelita od ropstva u starom Egiptu.
Poslednje reči koje se tradicionalno izgovaraju su: „Dogodine u Jerusalimu", odražavajući želju Jevreja da se vrate u biblijsku postojbinu.
„To je duhovno mesto. Verujem da ako dođem ovde, moje molitve će biti uslišene", kaže Keren Trojner, koja sada živi u Kanadi, ali je rođena u Izraelu.
„Obožavam osećanje zajedništva, što vidim kako ljudi oko mene plaču i skidaju teret sa duše."
„Bezbednosna situacija nije prva stvar koja mi padne na pamet", dodaje Keren.
„Ne hodam okolo u strahu. Možete samo da verujete da će vas Bog zaštititi."
- Uloga sladoleda u sukobu Izraelaca i Palestinaca
- Šeik Džara - deo Jerusalima u srcu oluje na Bliskom istoku
Ronit, izraelska vojnikinja, raduje se proslavi Pashe zajedno sa porodicom, ali je i te kako svesna onoga što ovaj put vidi kao „neizvesnost".
„Brine me bezbednosna situacija, ali verujem u naše bezbednosne službe" kaže ona.
Izraelsko-palestinsko nasilje ranije je izbijalo u vreme kad se praznici poklope, a nacionalistički Jevreji žele da posete Hramovnu goru - kompleks Haram Al Šarif, gde se nalazi džamija Al Aksa.
Jevreji ovaj kompleks slave kao lokaciju dva biblijska hrama i on je najsvetije mesto u Judaizmu.
U maju prošle godine, Hamas - ekstremistička grupa koja vlada pojasom Gaze, ispalila je rakete ka Jerusalimu posle sukoba koji je izbio kod džamije Al Aksa, pokrenuvši tako razorni jedanaestodnevni rat.
Poslednjih nedelja održani su susreti na visokih izraelskih i palestinskih zvaničnika kako bi se obezbedio mir i sloboda verskih obreda pred ovogodišnje proslave tri avramske religije.
U njima je učestvovao čak i kralj Abdulah od Jordana, čija je porodica čuvar islamskih i hrišćanskih svetih mesta u Jerusalimu skoro 100 godina.
Međutim, njihovi sporazumi nisu uspeli da zaustave četiri šokantna napada u Izraelu počinjena u poslednje tri nedelje, a u kojima je stradalo 14 ljudi.
Dva su izveli izraelski Arapi i povezani su sa grupom Islamska država.
Druga dva bile su pucnjave palestinskih ekstremista iz oblasti Dženin na okupiranoj Zapadnoj obali.
Sve njihove smrtonosne akcije pozdravili su Hamas i druge ekstremističke grupe.
„Ne plašim se da kažem javno: 'Ne želimo još jedan rat'", kaže Nevin Saleh, majka četvoro dece, dok nervozno prati događaje iz Gaze.
Opisuje kako su ona i njena porodica upravo renovirali kuću pošto je bila oštećena u izraelskom vazdušnom napadu pre 10 meseci.
„Ukrasili smo kuću da bismo dočekali ramazan", kaže ona.
„Svakog dana me moje ćerke pitaju da li ćemo proslaviti Ramazanski bajram, [praznik koji obeležava kraj svetog meseca].
Prošle godine sam im kupila novu odeću, ali, nažalost, nikad nisu dobile priliku da je obuku."
- Izraelska policija uhapsila preostale članove grupe Palestinaca koji su pobegli kroz tunel
- Šta je izraelska Gvozdena kupola
Ove nedelje je izraelski vojni zvaničnik rekao novinarima:
„Želimo da ovo vreme praznika prođe na bezbedan, siguran način", dodavši da je situacija „komplikovana".
On je rekao da bezbednosne snage pokušavaju da izbalansiraju civilne mere, kao što je dopuštanje Palestincima sa dozvolama da uđu u Jerusalim da bi se molili, sa protivterorističkim operacijama.
Izraelska vojska pojačala je racije i hapšenja širom Zapadne obale, što je dovelo do ozbiljnih sukoba.
U poslednjem talasu nasilja ubijeno je najmanje 20 Palestinaca - uključujući napadače i one za koje se tvrdi da su planirali napade.
U Dženinu, koji je bio u žiži akcija izraelskih vojnika, bes raste.
„Jeste, situacija je loša, naročito u mesecu Ramazana, ali bićemo ujedinjeni protiv svakodnevnih upada i hladnokrvnih pogubljenja", kaže prkosno Džihad Al Zohri.
„Ako nam oni budu nametnuti, borićemo se časno i umreti dostojanstveno."
Za mnoge Palestince i Izraelce, kao i mnogo puta u prošlosti, radost verskih praznika narušavaju podsetnici na njihov neprekinuti sukob.
Dodatno izveštavanje: Rušdi Abualuf, u Gazi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
